Ovogodišnji 57. Bitef privlači pažnju zato što je to prosto – Bitef, ali i zato što je prvi posle Ivana Medenice.
Sudeći po naslovima i osnovim informacijama o predstavama koje je danas najavio reditelj Nikita Milivojević novi umetnički direktor ovog festivala, Bitef će i dalje hrabro govoriti o sadašnjosti.
Ovogodišnji Bitef će biti od 3. do 10. oktobra. Na scenama Beograda biće izvedeno devet predstava iz Nemačke, Litvanije, Mađarske, Švedske, Grčke, Burkine Faso, Belgije i Srbije. Njegov slogan je stih Radmile Petrović „Snago, ne pristaj da budeš ničija“.
Predstave je birao koselektorski tim koji čine dramaturškinja Tijana Grumić i producentkinja Glavnog programa Ksenija Đurović. Kako je objasnio Milivojević, to je važno kako bi se program osmislio i sagledao sa više strana, a i više je demokratski, „te i zašto bi jedan čovek odlučivao o svemu“.
Program će početi Prologom, kao i do sad, kako bi se povezao sa prethodnim Bitefima. Prolog je program koji je bio jedna od inovacija Ivana Medenice, što Nikita Milivojević posebno ističe, ističući da za njega Bitef podrazumeva kontinuitet. Publika će videti predstavu „Božanstvena komedija“, u režiji Franka Kastrofa i produkciji Beogradskog dramskog pozorišta, koju je selektovao Ivan Medenica.
Među predstavama koje slede, kao ilustracija teme Bitefa, je „Deca sunca“ Maksima Gorkog, u režiji Mateja Koležnika pozorišta „Šaušpilhaus“ iz Nemačke, o višoj građanskoj klasi koju ne zanima šta se događa na ulicama gde se održavaju protesti, pobune, ustanak proleterijata.
Na programu je i „Raspevana mladost“ iz Mađarske koja se bavi turbulentnom istorijom ove zemlje. Dve noći 7. i 8. oktobra rezervisane su za „Sunce i more“ u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu, a reč je o laureatu „Zlatnog lava“ na Venecijanskom bijenalu. Ovu neobičnu operu-performans potpisuju tri autora – Rugile Barzžukaite, Vaiva Hranite i Lina Lapelite, za trupu „Neon Realism“ iz grada Kaunas iz Litvanije.
Selektori ističu i komad Nacionanog teatra iz Grčke „Zbogom Lindita“ koji je režirao Mario Banuši albanskog porekla, a koji se bavi balkanskim zagrobnim običajima.
Od domaćih naslova, Nikita Milivojević je izabrao predstavu Ateljea 212 „Kao i sve slobodne djevojke“ Tanje Šljivar u režiji Selme Spahić, kako je rečeno, jer se odnosi na program celokupnog Bitefa, a to je osnaživanje i davanje glasa marginalizovanima.
Nemoguće je u pozitivnom smislu ne primetiti da je Milivojević izabrao i jednu predstavu domaće nezavisne scene, igrački komad „Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom“ autora i koreografa Igora Koruge, ispred Stanice Servisa za savremeni ples iz Beograda. U pitanju je pregled razvoja plesne scene u Srbiji i raznih problema i prepreka na koje nailazi.
S.Ć./NovaS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com