Foto: Promo
Hrabar i beskrupulozan Bitef, ali koji će biti otvoren prema svoj publici, smernica je koju će novi umetnički direktor Nikita Milivojević i njegov selektorski tim Ksenija Đurović i Tijana Grumić nastojati da primene u narednim programima ovog festivala
Kakav nam Bitef treba – pitanje je kojim je započeta serija diskusija koje će biti organizovane tokom pripreme 57. festivalskog izdanja, i koja je bila povod da novi umetnički direktor, Nikita Milivojević, predstavi svoj tim.
To je za sad, s obzirom da je rano za najavu predstava koje će doći u Beograd krajem septembra, i glavna vest o novom Bitefu. Naime, Bitef je dobio i koselektorski tim koji, osim Milivojevića, čine i producentkinja programa Ksenija Đurović i dramaturškinja festivala Tijana Grumić.
Milivojević je objasnio da bolje ideje proizilaze iz tri različite perspektive, kao i da smatra da je po festival bolje ako selekcija ne zavisi od jednog čoveka.
Rekao je i da će učesnike 57. Bitefa najaviti krajem maja, dakle onda kad je i najavljeno, da nedostaje odluka samo o još predstavi-dve. Kazao je i da je strah da li će biti dovoljno vremena da se oformi program bio opravdan, ali da očekuje da će sve biti u redu.
Manjak vremena koji pominje, podsetimo, odnosi se na okolnost da je Nikita Milivojević imenovan za novog umetničkog direktora Bitefa u februaru, umesto Ivana Medenice koji je na toj poziciji bio sedam godina, i da je znači trebalo spremiti program festivala za samo tri meseca.
Elem: kakav nam Bitef treba, odnosno, koji je odgovor na pitanje koje je bilo povod i razlog pomenutom razgovoru?
Ksenija Đurović, koselektorka Bitef festivala, kaže za portal „Vremena“ da su na razgovor pozvali „Bitefovu publiku, ljude koji aktivno učestvuju u kreiranju pozorišne scene“.
„Bilo nam je važno da čujemo njihove uspomene o Bitefu, da saznamo koje njegove promene izdvajaju i kako ih ocenjuju, da li su one bile dobre po Bitef ili ne. Ti podaci su vrlo korisne smernice za buduće programe“, kaže Ksenija Đurović.
Konkretan odgovor, zaključak ovog prvog razgovora je, kaže, „da nam i dalje treba hrabar i beskompromisan Bitef“, i ističe da nam treba Bitef“ koji će biti otvoren ka svoj publici“.
„Jednostavno rečeno, treba nam Bitef za sve. Postojeća percepcija javnosti o Bitefu je da pripada visokoj kulturi. Mi, kao selektorski tim bismo voleli da u programu zadržimo eksperiment, i da zadržimo nivo visoke kulture, ali da bude dostupna svima. Kad to kažem ne mislim na populistički program, već na program koji će moći da komunicira sa svima.“
Ovakvih razgovora, najavljuje Ksenija Đurović, biće još zato što žele da se preispituju i da na taj način poboljšaju svoj rad.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
„Nastala je situacija u kojoj me gradska sekretarka direktno gura da kršim zakon, da se inostranim partnerima lažno predstavljam kao umetnički direktor Bitefa. To nisam pristao“
Pitanje da li je to što gledamo na Bitefu pozorište pratiće Ivana Medenicu do kraja njegovog mandata. Sa ove istorijske distance čini mi se da je Medenica upravo to i hteo – da pomeri granice našeg razumevanja pozorišta. U vreme intermedijalnih i transkulturalnih razmena i mešanja, granice svih umetnosti se šire i nastaju nove forme
