Foto: FoNet
U prva tri meseca ove godine prodato je 5,7 odsto manje polovnjaka nego u istom period prošle godine. Prosečna cena u januaru bila je 8.582, a u martu 8.634 evra
Prodaja polovnih vozila u prvom krvartalu pala je za 5,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je istovremeno u prva tri meseca zabebeležen blagi rast cena, pokazuju najnoviji podaci sajta Polovni automobili.
“Konkretno, u prva tri meseca prvi put su registrovana 30.363 polovnjaka iz uvoza, dok je 2022. godine taj broj iznosio 32.215. Ovi rezultati pokazuju nastavak trenda pada prodaje polovnih automobila. Prošle godine prodato za 15 odsto manje polovnjaka u odnosu na 2021. godinu”, kaže PR sajta Polovni automobili Petar Veličković za portal “Vremena”.
I u ovoj godini cene polovnih automobila nastavile su da rastu.
“Cene su u blagom porastu. Prosečna cena putničkih automobila sa domaćim tablicama oglašenih na sajtu Polovni automobili u januaru ove godine iznosila je 8.582 evra, dok je u martu cena porasla na 8.634 evra”, kaže Veličković.
On podseća da rast cena traje već gotovo tri godine. Pa je tako prosečna cena polovnih automobila oglašenih na ovom sajtu tokom 2022. godine bila veća za 24 odsto od prosečne cene u 2021. i čak 38 odsto u odnosu na 2020. godinu.
“Skok cena u prošloj godini najviše je bio primetan za polovnjake koji su proizvedeni posle 2010. godine. U prvom kvartalu ove godine raspon cena je minimalan, pa je prosečna cena za vozila proizvedena između 2010. i 2023. godine u martu u odnosu na januar gotovo identična”, napominje Veličković.
Šta se najviše kupuje?
Sa sajt Polovni automovili ističu da još jedan podatak ukazuje da se ponašanje kupaca neće bitnije menjati u ovoj godini u odnosu na prethodnu.
“Naime, iako je najavljena zabrana uvoza polovnjaka sa Euro 3 i Euro 4 standardom, upravo su vozila sa Euro 4 motorima najtraženija. Najviše su se, prema podacima sajta Polovni automobili, u prvom kvartalu prodavali automobili proizvedeni 2007. i 2008. godine, a identična je situacija bila u 2022”, kaže Petar Veličković.
Podaci iz prvog kvartala pokazuju da su vozači i dalje okrenuti automobilima sa dizel motorima. Takođe, nema bitnijih promena i kad je reč o modelima koji su popoularni među našim vozačima. I u ovom kvartalu ubedljivo su najtraženiji Folksvagenovi modeli golf, pasat i polo, a zatim fiat punto i audi a4. Osim Folksvagena i u ovoj godini kupci se najčešće opredeljuju za modele nemačkih proizvođača Audija i Opela, a prate ih „Francuzi“, odnosno Pežo i Reno.
Novi automobili skuplji u Srbiji
Prema analizi koju je uradio N1, većina novih automobili u Srbiji skuplji su nego u Sloveniji i Hrvatskoj.
Razlika u ceni uočljiva je već u kategoriji malih gradskih automobila, pa je tako cena osnovne verzije „dačije sandero“ u Srbiji skoro dve hiljade evra viša nego u Sloveniji, dok je „reno klio“ najskuplji je u Hrvatskoj, a najjeftiniji ponovo u Sloveniji.
Kad je reč o segmentu gradskih kompakt automobila, „škoda oktavija“ je najjeftinija u Srbiji. Taj model u Hrvatskoj je skupji za 1.600 evra, a u Sloveniji skoro 2.400 evra.
Novi „opel croslend“ u Srbiji košta čak pet hiljada evra više nego u Sloveniji, dok je isti model u Hrvatskoj jeftiniji tri hiljade evra nego u Srbiji.
B.G./N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
