Foto: AP Photo/Charles Dharapak
Nakon što su u februaru procureli Pentagonovi tajni dokumenti u kojima se tvrdi da je Vašington špijunirao prijateljske zemlje, uključujući Južnu Koreju i Izrael, Sjedinjene Američke države pokušavaju da povrate poverenje saveznika. U ovom strogo poverljivom materijalu se između ostalog mogu naći i informacije o nedostatku municije ukrajinske vojske i metodama prikupljanja američkih obaveštajnih podataka korišćenih protiv Rusije
Fotografije tajnih dokumenata pojavile su se prvobitno na Diskordu, aplikaciji za dopisivanje i strimovanje. One od tada kruže internetom, a u ovom strogo poverljivom materijalu se između ostalog mogu naći informacije o nedostatku municije ukrajinske vojske i metodama prikupljanja američkih obaveštajnih podataka korišćenih protiv Rusije.
Zvaničnici Pentagona izjavili su da su dokumenti verodostojni. Još uvek nema reči o tome ko bi mogao da bude odgovoran za njihovo objavljivanje. Ovo bi moglo biti najštetnije objavljivanje informacija Američke vlade od afere WikiLeaks 2013.
Kakve promene donosi proleće u Ukrajini
U “strogo poverljivim” dokumentima koja su dospela do očiju javnosti stoji da Ukrajina kroz nekoliko narednih nedelja priprema više novih vojnih brigada za ofanzivu. U dokumentima se navode detalji o količini tenkova, oklopnih vozila i oružja dostavljenih Ukrajini od zapadnih saveznika.
Jedna mapa prikazuje uslove na terenu širom istočne Ukrajine i promene kako proleće odmiče.
Dokument sačinjen početkom februara otkriva sumnju u šanse Kijeva da uspe u planiranoj kontraofanzivi, navodeći da bi problemi u prikupljanju i održanju dovoljne vojne moći mogli da dovedu do „skromnog napretka“ u osvajanju teritorije tokom ove operacije, preneo je “Vašington post”.
U dokumentu koji je datiran na 23. mart, ukazuje se na prisustvo malog broja specijalaca sa Zapada koji trenutno deluju u Ukrajini, bez navođenja njihovih konkretnih zadataka.
Vlade zapadnih država uglavnom se uzdržavaju od komentara o ovako osetljivim pitanjima, ali je ovo motivisalo Moskvu, koja tvrdi da se pored Ukrajine suprotstavljaju i NATO alijansi, da proveri ove podatke.
Poteškoća Kijeva da sačuva ključne delove sistema protivvazdušne odbrane je takođe analizirana uz upozorenje izdato krajem februara da bi ukrajinska vojska mogla da ostane bez vrlo važnih projektila.
U dokumentima je naveden i broj nastradalih. Jedan od njih otkriva da je 223.000 ruskih vojnika ubijeno ili ranjeno, dok je ukrajinskih žrtava 131.000.
Zvaničnici u Ukrajini odbacili su ove podatke kao pogrešne, tvrdeći da su oni plod ruske kampanje širenja netačnih informacija.
„Potrebno nam je da manje razmišljanja o ‘curenjima’, a više o oružju velikog dometa da bismo rat okončali kako dolikuje“, napisao je na Tviteru savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak.
Egipatski tajni plan za proizvodnju raketa za Rusiju
Jedna od procurelih informacija koja je privukla veliku pažnju je da je Egipat planirao da tajno snabdeva Rusiju raketama i drugom municijom, iako je rečeno da SAD veruju da plan nikada nije sproveden, piše “Vašington post”.
U izveštaju datiranom na sredinu februara navodi se da Egipat tajno planira da proizvede 40.000 raketa svakog meseca za potrebe ruske vojske. Egipatski predsednik Abdul Fatah al Sisi naložio je zvaničnicima da čuvaju u tajnosti ove isporuke kako bi se „izbegli problemi sa Zapadom“, dodaje se u izveštaju.
Prenesena je i izjava jednog zvaničnika, koji tvrdi da će „narediti njegovim ljudima da rade i u smenama, ako je potrebno, i da je to najmanje što Egipat može da uradi kako bi se odužio Rusiji za prethodnu pomoć“.
Agencija Rojters izvestila je u januaru da je uvoz pšenice iz Rusije u Egipat porastao tokom 2022. godine, aludirajući na jedino moguće objašnjenje.
Neimenovani zvaničnik, koga su citirale egipatske televizijske stanice, opisao je ove tvrdnje iz dokumenata kao „izuzetno neutemeljene“ i dodao da Kairo nije zauzeo stranu u ratu.
Iz Kremlja su navode opisali kao „još jednu lažnu vest“.
Južna Koreja na dve stolice
Jedan od dokumenata u koji su novinari BBC-ja imali uvid, otkriva da je Seul zabrinut da bi artiljerijske granate koje idu za SAD mogle da nađu put do Ukrajine.
Mogućnost da bi južnokorejsko oružje mogla da koristi Ukrajina bila bi duboko problematična za njihovog predsednika Jun Suk Jeola, jer bi prekršila dugogodišnju politiku zemlje, koju podržava većina glasača, da ne izvozi oružje u zemlje u ratu.
Jedan od savetnika predlagao je da se oružje pošalje u Poljsku kako se ne bi odao utisak da su ga dali Americi.
U delu prošlogodišnjeg dogovora o novoj turi naoružavanja Ukrajine iz Seula su insistirali da Amerika ne prosleđuje oružje Kijevu. U Južnoj Koreji oklevali su da pomognu Ukrajini iz straha da će naljutiti Ruse.
Curenje dokumenata izazvalo je zabrinutost o bezbednosti u Seulu – opozicioni političari preispituju kako su Amerikanci uspeli da proniknu u komunikaciju koja se odvijala na tako visokom nivou.
Vrh ledenog brega
Analitičari širom sveta sugerišu da bi curenje više od 100 visoko poverljivih američkih odbrambenih dokumenata moglo biti samo „vrh ledenog brega“, upozoravajući da SAD može očekivati opadanje svoje reputacije i slabljenje odnosa sa saveznicima.
Američki zvaničnici tvrde da tragovi koji su ostavljeni na mreži mogu pomoći istražiteljima da relativno brzo suze krug mogućih osumnjičenih.
Od pravca dalje istrage zavise odgovori na mnnoga pitanja, ne samo ko je uzeo dokumente i postavio ih na internet, kakvu štetu je objavljivanje materijala nanelo, već i koja namera se krije iza svega.
S.Z./Guardian/Washington Post
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
