foto: sava radovanović / tanjug
Povratak zime
U noći između ponedeljka i utorka počeo je da pada sneg, i dok ovaj tekst odlazi u štampu, u utorak uveče, oboren je dupli rekord visine snega izmeren u aprilu u Beogradu, jer ga je napadalo skoro 20 centimetara. Proleće je formalno počelo pre dve nedelje i u nekoliko navrata nagovestilo dolazak, ali se zima vratila i u nižim delovima Srbije, aprilske snežne padavine su i najveće ove zime.
Kako objašnjavaju meteorolozi, ciklon nastao nad Italijom premešta se ka istoku preko Jadranskog i Jonskog mora, istovremeno je sa severa nadošla veoma hladna vazdušna masa i stvoreni su uslovi za snežne padavine. Iako danima najavljivan, sneg je iznenadio službe u Srbiji, tako da su u utorak mnogi putevi bili neprohodni i više sela ostalo je bez struje, a brine što je došlo do porasta vodostaja pojedinih reka. Po prognozi meteorologa, pravo proleće nastupa tek od sredine meseca.
Aktivisti Srpske napredne stranke već danima su u uličnoj kampanji širom Srbije, a u Beogradu na štandovima, pored stranačkog materijala, delili su slatkiše u pakovanju u bojama srpske trobojke i sa inicijalima i imenom Aleksandra Vučića, ali bez naznačenog sastava i roka upotrebe. To je, zapazili su mediji, protivzakonito, jer je u pitanju prehrambeni proizvod koji mora imati deklaraciju. Takođe i Zakon o finansiranju političkih stranaka navodi da reklamni materijal partija mora sadržati informacije o proizvođaču.
Naprednjaci su u poslednjoj deceniji razvili mnoge tehnike “osvajanja” birača, između ostalog odavno poznate “BUŠ pakete” (brašno, ulje, šećer i druge kućne namirnice) “obukli” su u stranačke oznake i boje, da bi još jasnije pokazali počašćenima ko ih časti. Nagledali smo se tako kafe, čokolada, žele-bombona i drugih proizvoda sa logom partije i Vučićevim slikama umesto originalnog naziva, ali su do sada imali osnovne podatke o sastojcima i roku, što sa “bonžitama” deljenim u prestonici nije slučaj.
Po Zlatku Miniću iz Transparentnosti Srbija bilo kakvo deljenje je neprimereno, jer može da predstavlja kupovinu birača. “Hrana nikako ne bi trebalo da ima mesto u poklonima partija za građane. Sve može da se pravda promocijom ideja stranke, ali takvom logikom neko može na traci da odštampa logo stranke, a onda tom trakom da uveže svežanj novčanica i potom ih deli”, objasnio je Minić za “Danas”.
Košarkaši Partizana su u povratničkoj sezoni u Evroligu na korak od plasmana među osam najboljih, a nema dileme da će biti najgledanija ekipa na svom terenu, sa prosekom od preko 17.500 gledalaca po utakmici u Beogradskoj areni. Iza njih, kod kuće pred najviše navijača igraju litvanski Žalgiris (u proseku skoro 15 hiljada gledalaca) i turski Efes (preko 13,5 hiljada). “Crno-beli” biće prvi koji su u ligaškom delu Evrolige privukli ukupno 300 hiljada ljudi, a to će se ostvariti ako i u poslednjem kolu, 14. aprila, u duelu sa atinskim Panatinaikosom Arena bude krcata.
U to niko ne sumnja, a skoro je izvesno da će ta utakmica, kao i prethodne četiri, ući među deset najgledanijih u istoriji Evrolige, a svih deset su utakmice Partizana u Beogradu! Prvih pet su iz 2009, 2010. i 2014. godine i teško da će ti rekordi biti oboreni, pošto je dozvoljeni kapacitet Arene smanjen na 20 hiljada posetilaca. Najgledaniji susret u 22 godine Evrolige je Partizanov sa Panatinaikosom, odigran 5. marta 2009. godine, kada se po zvaničnim podacima okupilo 22.567 gledalaca. Sledi utakmica sa Real Madridom iz 2014. godine (21.374), pa sa izraelskim Makabijem iz 2010. (21.367), ruskim CSKA iz marta 2009. (21.352) i opet sa Makabijem iz 2010. (20.783), iz čuvene četvrtfinalne serije kada je poslednji put izboren plasman u fajnal–for. A drugih pet su iz aktuelne sezone, pošto se Partizan vratio nakon osam godina u elitno klupsko takmičenje: Real (20.068), Barselona (20.041), Olimpijakos (20.003), Fenerbahče (19.661) i Makabi (19.011).
A po interesovanju poslednjih meseci za utakmice ekipe koju uspešno vodi najtrofejniji evropski trener Željko Obradović sigurno bi “pali” i stari rekordi, ali propisi su propisi i možda će biti tolerisani tek toliko da se obori prošlonedeljni sezonski rekord na utakmici sa Realom.
Sve paprenija putarina
Ponovo je poskupela putarina u Srbiji – 8 i 14 odsto, zavisno od načina plaćanja, tako da je za putničke automobile na najprometnijoj deonici Beograd–Niš cena od ove nedelje umesto 890 dinara – 1015 dinara (ako se plaća elektronski, koštaće 961 dinar). A od glavnog grada do Subotice vozači će putarinu umesto 640 plaćati 730 dinara, dok će put do Čačka auto-putem sada koštati 536 dinara, za 66 više nego do sada.
Tako sada Leskovčani za dolazak do Beograda i povratak kući moraju samo za putarinu da izdvoje 2326 dinara i još oko 16 hiljada za gorivo, dok će Vranjance sada put automobilom do prestonice i nazad koštati ukupno oko 24 hiljade dinara, odnosno preko 200 evra.
Vlada Srbije je pre samo tri meseca već povećala cene putarina za 9 odsto.
Vučićev lik bio je najzastupljeniji u 2022. godini, na naslovnim stranama pet dnevnih novina, “Informer”, “Alo”, “Večernje novosti”, “Kurir” i “Srpski telegraf”, objavljen je ukupno 851 naslov o njemu, uglavnom u pozitivnom svetlu i tek ponekad u neutralnom, pokazuje analiza objavljena na portalu KRIK-a “Raskrikavanje”. Ali, osim što promovišu Vučića i njegovu ekipu, ovi tabloidi bliski vlasti neprestano objavljuju manipulativne naslove: novinari KRIK-a izbrojali su 1174 u prošloj godini, najčešće u vidu neutemeljenih ili pristrasnih tvrdnji, dezinformacija ili manipulacija činjenicama.
Da su dezinformacije i manipulacije dobile na zamahu govori i podatak da je “Raskrikavanje” godinu dana ranije izbrojalo manje od 1000 takvih naslova na naslovnicama šest tabloida (uključujući “Objektiv”, koji je prestao da izlazi).
Kao i pretprošle, i tokom prošle godine šampion u broju manipulativnih vesti bio je “Informer” sa čak 363 sporna naslova, za njim sledi “Srpski telegraf” sa najmanje 253, potom “Večernje novosti” (238), “Alo” (198) i “Kurir” (122). A jedini koji je gotovo uvek na naslovnim i unutrašnjim stranama tabloida prikazivan u pozitivnom svetlu, i tek ponekad u neutralnom, bio je Aleksandar Vučić, sa 851 slikom na naslovnicama tokom 2022. godine.
Novinari KRIK-a podsećaju i da su firme koje stoje iza pomenutih tabloida u prošloj godini iz javnih budžeta dobile skoro 100 miliona dinara, odnosno više od 800 hiljada evra.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
