Foto: AP Photo/Thibault Camus
Vlada Francuske procenila je da je u jučerašnjim protestima protiv reforme penzionog sistema širom zemlje učestvovalo oko 740.000 ljudi, dok sindikat CGT tvrdi da je na ulice izašlo više od dva miliona ljudi
Lokalna administracija u Parizu je saopštila da je na protestu u glavnom gradu Francuske bilo 93.000 demontranata, dok sindikati tvrde da je na ulice izašlo oko 450.000 ljudi koji su protstovali protiv reforme penzionog sistema.
Na protestu u Parizu u utorak kasno popodne prijavljeni su sukobi. Policija je upotrebila suzavac nakon što su neki ljudi obučeni u crno upali u jednu prodavnicu i izazvali požar, dok se kolona deonstranata približavala Trgu nacije. U Parizu su uhapšene najmanje 22 osobe, saopštila je policija.
Prema pisanju Frans24 demonstranti u Renu su blokirali obilaznicu oko grada i zapalili jdan napušten automobil, a u Nantu je blokiran ulaz u jednu banku. Zbog protesta je u Francuskoj raspoređeno oko 13.000 policajaca.
Premijrka Francuske Elizabet Borne pozvala je predstavnike sindikata da se sastanu u ponedeljak ili utorak sledeće nedelje.
Francuska na nogama
Francusku od januara potresaju protesti protiv najavljene reforme penzionog sistema. Vlada predlaže (za francuske uslove) radikalne promene: granica za penzionisanje sa punim radnim stažom podiže se sa 62 na 64 godine (života), uz produženje radnog veka za punu penziju sa 42 na 43 godine staža. Protiv zakona je (velika) većina Francuza, najmoćniji sindikati su pokrenuli štrajkove u nameri da blokiraju zemlju. Najveće opozicione stranke – radikalna desnica i stranke levice – kategorički su protiv vladinih predloga, pisalo je „Vreme“ u tekstu Francuska na nogama.
Penziona reforma najviše pogađa radnike koji nemaju visoko obrazovanje jer oni počinju da rade i pre navršenih dvadeset godina, pa bi po novom predlogu morali da rade i više od 44 godine za punu penziju. Druga grupa koju zakon ozbiljno pogađa su žene koje su zbog odgajanja dece imale prekid u radu i koje će pogoditi obaveza da ostvare 43 godine staža za punu penziju.
Za razliku od “običnih” radnika, zakon neće preterano pogoditi fakultetski obrazovane ljude jer oni zbog dužine školovanja ionako ne mogu da se penzionišu sa 62 godine, a i njihovi uslovi rada su neuporedivo bolji nego kod običnih radnika.
Vlada nudi i “šargarepu”. Garantovana minimalna penzija ne bi bila niža od 85 odsto minimalne zarade (što bi danas bilo otprilike 1.200 evra mesečno), a posle godinu dana od penzionisanja penzije bi se usklađivale sa inflacijom. Predložene izmene, po najavama vlasti, omogućile bi da se penzije za 30 odsto najsiromašnijih povećaju između 2,5 odsto i pet odsto.
Predložene mere su veoma nepopularne: velika većina, više od 63 odsto Francuza, protivi se donošenju zakona, dok 54 odsto stanovništva podržava štrajkove blokade.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Protest protiv „Mrdićevih zakona“ ispred Generalštaba počeo je nešto posle 14 časova. Organizatori su isticali važnost masovnosti skupa jer samo uz podršku građana može da se spreči urušavanje srpskog pravosuđa. Nije se, međutim, odazvao veći broj ljudi
Aleksandar Vučić kaže da pristaje na ulazak u Evropsku uniju bez prava veta. Šta se krije iza ove nove ideje o načinu proširenja EU i zašto je to, kada je reč o predsedniku Srbije, prazna priča
Penzionisani general Vojske Srbije Milosav Simović odao je strogo poverljivu državnu tajnu i zbog toga mu je izrečena kazna kućnog pritvora, potvrđeno je za „Vreme” iz Višeg javnog tužilaštva u Negotinu
Novi šef N1, Nove, Danasa i Radara poslao je slatkorečive poruke uredništvu ovih medija, ali je pitanje hoće li se one obistiniti
Posle protesta održanog na Sretenje u Kragujevcu, novi protest najavljuju i studenti iz Niša za 1. mart
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ishod borbe sindikata u Francuskoj može imati i šire posledice u Evropi gde je već duže vreme sindikalni pokret obezglavljen, a praktično sve vlade sprovode neoliberalnu politiku koja ide naruku interesima krupnog kapitala. Ukoliko francuski sindikati “pobede”, nije isključeno da u čitavom nizu država (u Velikoj Britaniji je već počeo niz štrajkova) dođe do pobune ugroženih slojeva protiv mera koje pogađaju najširu populaciju, a pravdaju se ekonomskom efikasnošću ili “zelenom agendom”
Na zapadu su se radnici više od jednog veka krvavo borili za svoja prava. Sindikalne borbe bile su teške, opasne, često beznadežne, ali nove generacije radnika nastavljale su tamo gde bi prethodne generacije bile stale, zadržavale su osvojeno i proširivale prostor slobode. Kod nas su sindikati bili i ostali samo služba koja se bavi organizacijom isporuke brašna i svinjskih polutki, a ne lokomotiva jedne kompozicije koja grabi tračnicama slobode
Masovne demonstracije i sindikalni štrajk naterali su premijera Benjamina Netanjahua da odloži reformu pravosuđa čije je cilj da se izvršna vlast stavi iznad pravosudne. Borba za budući identitet Izraela još uvek nije gotova
