Komentar
Lomljenje dece Srbije
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Otkako smo zaglavili s pandemijom, svake godine se prognoziraju trendovi u zapošljavanju, odnosno kako će ubuduće izgledati radna mesta. Digitalizacija i rad na daljinu dva su glavna faktora koja na to utiču, ali se njihovi uticaji menjaju. Najpre je to bilo zbog zdravstvenih protokola, a sada zbog prilagođavanja uopšte. U godini pred nama, različiti mediji u svetu koji se bave ovom temom predviđaju sledeća četiri trenda.
Prvi trend biće unapređenje znanja zaposlenih, doobuka, prekvalifikacija ili već koji izraz je zgodan za to. Mnoge firme uočile su da za izazove sadašnjeg vremena nemaju adekvatno ljudstvo. Oni koje su zapošljavali pre više od deset godina uglavnom nemaju znanja koja se traže danas. U brutalnom kapitalizmu to bi se rešavalo otpuštanjem nekvalifikovanih (a obrazovanih) i zapošljavanjem odgovarajućih. Međutim, situacija je još brutalnija – na tržištu nema radne snage koja se traži i jedini način za opstanak je da firme obuče one koji su već zaposleni.
Ovaj trend ima i drugu stranu. Zaposleni sve češće traže od firme da im omogući da steknu nova znanja, atraktivna na tržištu rada. Spremni su da promene posao ukoliko to izostaje i da odu tamo gde plata može da bude niža, ali gde ima prostora i mogućnosti za razvoj. Razvoj sopstvenih veština prvi je prioritet za devet od deset zaposlenih u SAD u 2023.
Drugi trend je nastavak hibridnog rada, odnosno rada od kuće ili na daljinu. U prvim mesecima pandemije činilo se da je sa kancelarijama gotovo, da će svi koji to mogu ubuduće raditi iz sopstvenog doma, makar živeli na splavu. Ispostavilo se da je 2022. bila godina povratka u ofis; mnoge velike kompanije poručile su zaposlenima da je sa radom na daljinu gotovo jer su utvrdili da zbog toga trpi kompanijska kultura, da zaposleni od kuće lakše donose odluku da promene firmu, pa i da ukupna efikasnost nije dobra koliko god da pojedinac dobro radi.
Povratak u kancelarije biće trend i u 2023, ali uz prilagođavanje i korišćenje hibridnog rada koji podrazumeva da se nekim danima radi od kuće, ili da neki zaposleni ili saradnici stalno rade na daljinu. Korišćenje virtuelne realnosti i avatara najavljuje se kao masovna stvar u tehnološkim kompanijama, kao način da se pomire potreba za fizičkom prisutnošću i rad na daljinu.
Kancelarije će pretrpeti ogromne izmene, polako se napušta ideja ekstravagantnog komfora, stonog tenisa, bilijara i flipera na radnom mestu, efikasnost je ključna reč, kao i pokušaj kompanija da postignu neutralnost u zagađivanju, za šta im je potrebno da zaposleni ne putuju do posla.
Tu dolazimo do trećeg trenda, balansa između radnog i slobodnog vremena. Ranije se na razgovorima za posao očekivalo da zaposleni izrazi spremnost da radi prekovremeno kada je to neophodno, da bi se često ispostavilo da je to neophodno stalno. Sada zaposleni kao uslov postavljaju ograničeno radno vreme, a sve je više poslodavaca koji za to imaju razumevanje. Naročito ako se radi na daljinu i nema granice između radnog i životnog prostora. Takođe, četvorodnevna radna nedelja kuca na vrata, sve više kompanija eksperimentiše sa time nadajući se većoj efikasnosti uz manje troškove.
Četvrti trend je saradnja sa četbotovima koji postaju nove “kolege”, ali zahtevaju da njima neko upravlja, to jest šefuje. Ko se pokaže dovoljno sposobnim da pod kontrolom drži čitavo odeljenje četbotova, može da se nada dobroj menadžerskoj plati i ponudama za bolji posao sa svih strana. Tržište je, za sada, malo. Potražnja će biti ogromna.
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve