U zaseoku u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija predviđenom za rušenje zarad iskopavanja mrkog uglja danima su trajali sukobi između aktivista za očuvanje životne sredine i policije. Bitku je dobio moćni elektro-energetski koncern RWE, ali je to samo početak rata između ekoloških aktivista koji su zagledani u budućnost i vlasti koja gleda kako da pregura sadašnjost
U zaseoku Licerat u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, koji se vodi kao predgrađe grada Erkelenc, 2021. godine stanovalo je 11 ljudi. Najviše stanovnika ikada imao je 1970, tada ih je bilo 105. U doskora beznačajnom mestu pretprošle godine su se nastanili aktivisti za očuvanja životne sredine kada se pročulo da će moćni elektro-energetski koncern RWE porušiti zaseok i koji se isprečio dnevnom kopu mrkog uglja. Zbog toga su danima trajali sukobi između zelenih aktivista i policije koji su uzburkali i podelili nemačku javnost.
Germany Coal Mine ProtestsFoto: AP Photo/Michael Probst
Ovo naselje, koje će kroz nekoliko dana svakako nestati sa lica zemlje, prvi put se sa imenom Lucelenrode pominje 1168. kao posed rimokatoličkog reda Benediktinaca. Erkelenc, gradić sa oko 40.000 stanovnika, još je mnogo stariji. Tragovi ljudskog života se tu nalaze od ranog kamenog doba, oko 5.100. godine pre nove ere.
Germany Coal ProtestFoto: Federico Gambarini/dpa via AP
Mladi zeleni aktivisti i partijsko rukovodstvo Zelenih
Paradoksalno je da je moćni elektro-energetski koncern RWE, koji je dobio pravo da na ovom mestu pokrene dnevni kop mrkog uglja, veoma je moćan, prvenstveno poznat kao graditelj pogona obnovljive energije, vetroparkova i korišćenja solarne energije, ali ima i podgrupu zvanu RWE Pover AG sa oko 10.000 radnika koja kopa ugalj za svoje termoelektrane i gradi i upravlja nuklearnim elektranama. Ona je otkupila vlasništvo nad svim objektima u Liceratu i izražava žaljenje što je sada potrebna policijska sila da bi sprovela svoje pravo.
APTOPIX Germany Coal ProtestFoto: AP Photo/Michael Probst
Nekada prvenstveno ekološka, a danas partija levog centra, Zeleni, pocepana je po ovom pitanju, jer je članica vladajuće koalicije. Njeno rukovodstvo na čelu sa potpredsednikom vlade Robertom Habekom energično je za korišćenje uglja do 1930. godine, ali mnogi mladi članovi partije su među aktivistima koji se svim zamislivim metodama bore da Nemačka mnogo ranije, najbolje odmah, prestane da koristi prljave izvore energije.
Tridesetak ratoborih aktivista za zaštitu prirode je u četvrtak upalo i na silu zauzelo centralu Zelenih u Diseldorfu, jutros je policiji pošlo za rukom da ih izbaci. Zamalo da i tu dođe do okršaja.
Okršaj aktivista sa strpljivim policajcima
Aktivisti su se mesecima pripremali za obračun u Liceratu. Iskopali su rovove, podigli barikade, na drveću sagradili kućice u kojima istrajavaju. Većina naglašava da želi da protestuje mirno, ali ekstremna manjina ne preza ni od drugačijih rešenja.
Germany Coal ProtestFoto: Oliver Berg/dpa via AP
Vlada navija za kopanje uglja još narednih 8 godina, veruje da birači pre svega, pogotovu u ova krizna energetska vremena, žele sigurno snadbevanje električnom energijom, a praunuci neka vide šta će kad stignu na red da odlučuju.
Kad su pre neki dan policijske snage počele da se okupljaju u Liceratu napadnute su molotovljevim koktelima, pirotehničkim sredstvima, kamenjem, flašama. U početku su se povukle nadajući se da će razulareni mladi ljudi da se istutnje, ali pošto se to nije dogodilo tokom noći u sredu na četvrtak su počele akciju sa naređenjem da postupaju strpljivo i sa što manjom upotrebom grube sile, dakle bez upotrebe vodenih topova ili suzavca.
Germany Coal ProtestFoto: AP Photo/Michael Probst
Došlo je do jurnjave, policajci su hvatali mlade ljude i iznosili ih iz područja predviđenog za rušenje, upadali u napuštene kuće, proveravali da li su prazne, da li u njima ima nekih zamki, iznosili sumnjive predmete, recimo aparate zagašenje požara.
Germany Coal ProtestFoto: Oliver Berg/dpa via AP
U podrumu jedne kuće su naišli na ženu koja je zabetonirala ruku u patos, potrajalo je dok je nisu oslobodili vodeći računa da je ne povrede. Pronašli su tunele iskopane ispod nekih kuća, nije poznato koliko su stabilni, da li se u njima nalaze neki aktivisti, da li u njima ima dovoljno vazduha.
Kiša sa olujnim vetrom i kraj
U četvrtak je počela jaka kiša sa olujnim vetrovima. Blato otežava rad mašinama koje su počele da ruše kuće. Sklonjene su table sa nazivom mesta. Dovezene su platforme za podizanje ljudi kakve koriste vatrogasci, pomoću njih policajci skidaju aktiviste koji istrajavaju na vrhu drveća.
Germany Climate AidFoto: AP Photo/Martin Meissner
Sinoć je policija saopštila da je situacija stabilna, otpor ipak manji, nego što su očekivali. Postojala je bojazan da bi aktivisti mogli da upotrebe čak i vatreno oružje. Krajnji bilans velike predstave su dva povređena poliajca, aktivisti tvrde da su snage reda koristile biber-sprej, ali one to negiraju.
Policija nije koristila ni pendreke, nikom nisu stavljene lisice na ruke, pogotovu nije došlo do strožih mera prinude. Predviđa se da će proći još nekoliko dana dok se ne poruši zaseok Licerat i steknu uslovi za kopanja mrkog uglja.
Germany Coal ProtestFoto: AP Photo/Michael Probst
Nemački mediji postavljaju pitanje da li je u Liceratu počela borba između sadašnjosti i vizije života na planeti Zemlji sledećih stoleća.
J.H./DPA/RTL/Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U Novom Sadu u toku je najveći protest ikada zbog tragedije u kojoj je nastradalo 14 osoba, a teško su povređene još tri. Organizatori traže da svi koji su direktno i indirektno krivi za padanje betonske nadstrešnice podnesu ostavke ali i da krivično odgovaraju. Prema preliminarnoj proceni organizacije „Arhiva javnih skupova" u Novom Sadu je na ulice izašlo oko 20.000 građana
Upućen apel Sekretarijatu za saobraćaj Beograda da odmah objavi studiju koja dokazuje bezbednost saobraćaja na Starom savskom mostu, nakon što su gradske vlasti saopštile da most nije siguran za građanski i javni prevoz.
Nakon ministra građevinarstva Gorana Vesića u utorak 5. novembra je stigla i ostavka Gorana Zdravkovića - Načelnika uprave za Graðevinu grada Niša, zbog izgradnje nelegalnog objekta od 75.000 kvadrata
Građevinski fakultet u Beogradu apelovao je u utorak na poštovanje propisanih tehničkih normi i pravila građevinske struke kako bi se, saopštili su, obezbedio nezavisan rad građevinskih inženjera u svim fazama „bez spoljnih pritisaka što je vrlo česta pojava u praksi“
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!