Foto: FoNet
Važno je da bude više novca za kulturu, jer će onda biti više knjiga u gradskim bibliotekama, folklornih društava, a manje fizičkog i vršnjačkog nasilja, izvađenih slezina, polomljenih vilica i izmaknutih stolica, rekao je predsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Siniša Kovačević čiji članovi smatraju da je 0,87 odsto sasvim dovoljno za kulturu. Poređenja radi, Crna Gora izdvaja 2,5 odsto
Predlog budžeta za 2023. godinu namenjen kulturi iznosi 14.070.101.000 dinara. To je 0,87 odsto ukupnog budžeta. Deset članova Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine prihvatio je ovaj predlog a pet nije, što znači da je predlog poslat Parlamentu na usvajanje.
Siniša Kovačević, predsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje smatra da je to tek malo više od pola procenta, odnosno 170. deo od ukupnog budžeta, što je „u odbrani digniteta nečega što bi trebalo da bude stub nosilac identiteta svih građana jedne države –uvredljivo“.
Naveo je da je u Crnoj Gori zakonom regulisano da se za kulturu izdvaja 2,5 odsto budžeta, a po svetskim standardima država koja izdvaja za kulturu koliko Srbija smatra se državom koja nema kulturnu politiku, nego je kultura „svedena na nivo incidenta“.
„Svetski standard je 3,2 odsto i nemojte da vas lažu da je jedan odsto“, rekao je Kovačević.
Naveo je da se u Srbiji 50.000 ljudi bavi kulturom, a 3.000 slobodnih umetnika je „bukvalno gladno“.
„Važno je da bude više novca za kulturu, jer će onda biti više knjiga u gradskim bibliotekama, folklornih društava, a manje fizičkog i vršnjačkog nasilja, izvađenih slezina, polomljenih vilica i izmaknutih stolica ljudima koji bi tu decu trebalo da uvode u život“, rekao je Kovačević.
Državni sekretar Miodrag Ivanović, predstavljajući predlog budžeta, smatra da je obezbeđeno stabilno finansiranje ustanova kulture.
Kao dokaz naveo je da će podrška ustanovama u oblasti zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa biti za 12,3 odsto viša nego u rebalansu budžeta za 2022. godinu, što je namenjeno posebno obnovi manastira Hilandar, Memorijalnom centru „Staro sajmište“ gde je samo za obnovu Centralne kule predviđeno 336 miliona dinara.
Istakao je da će u 2023. godini biti podržana dva trogodišnja kapitalna projekta –arheološko nalazište Belo brdo u Vinči, sa 271.000.000 dinara, i arheološko nalazište Caričin Grad u opštini Lebane, sa 56.436.000 dinara.
Naravno, nastavlja se i podrška i filmskoj umetnosti i ostalom audiovizuelnom stvaralaštvu sa 1,8 milijardi dinara, a kako je istakao Ivanović, predviđena su i sredstva za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva.
Poslanici koji su glasali protiv ovog predloga, smatraju da bi pristojno izdvajanje bilo dva posto “koje bi našu kulturu podstaklo da se oporavi od ovako skromnih izdvajanja”, kako je rekla poslanica Stranke slobode i pravde Danijela Grujić.
Pre tri godine, asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije pokrenula je kampanju za promenu politike finansiranja kulture u Srbiji kojom se zalaže pre svega za povećanje fonda koji se izdvaja za kulturu, ali i za način kako će taj novac biti utrošen. Cilj još uvek nije ni blizu da bude ostvaren.
S.Ć./Bilten/Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kakva kulturna raznolikost je moguća u kulturi Srbije kad sve organizacije civilnog sektora u kulturi dobijaju 1,19% sredstava iz budžeta ili kada se za nacionalnu mrežu Nezavisna kulturna scena Srbije odvaja 16 promila budžeta
