Foto: Tnjug
„Naš obrazovni sistem sistemski odbija da sistemski reši ova pitanja. Svako može da pogreši, ali vi stalno imate iste propuste, samo se imena ljudi menjaju“
Pre 20 godina izmenama krivičnog zakona porodično nasilje postalo je krivično delo. Od tog trenutka je prepoznata mogućnost da policija interveniše na poziv žrtava nasilje, što su najčešće žene, deca i stari. Naime, pre izmena krivičnog zakona policija nije imala nadležnost da reaguje kada se nasilje događalo „unutar kuće“. Ono je bilo viđeno kao „privatna stvar“, a ženama je savetovano da se obrate Centru za socijalni rad i traže razvod.
„Patrijarhalni model stvara utisak onima koji imaju moć, što su najčešće muškarci, da imaju prava da primenjuju nasilje ako drugi članovi porodice ne ispunjavaju njihova očekivanja“, kaže psihološkinja Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra, naglasivši da je izmenama od pre dve decenije porodično nasilje postalo i u očima zakona ali i na jednom simboličnom nivou – zločin.
Kako ističe Tanja Ignjatović, značajni momenti u sadašnjem zakonskom okviru jesu mere zaštite od nasilja u porodici uvedene 2005. Porodičnim zakonom, kao i donošenje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, 2016. godine, koji sadrži niz veoma važnih rešenja.
„Time su uvedene zakonske pretpostavke da se reaguje preventivno, pre nego što se nasilje dogodi“, objašnjava Ignjatović.
Međutim, zakoni nisu i sve šta nam treba, zato što kao problem i dalje ostaje loš položaj žrtve u krivičnom postupku, kao da on nije subjekat.
„Nema podršku, ni psihološku, ni pravnu, a ni kada su u pitanju informacije koje treba da dobije“, kaže Tanja Ignjatović, dodajući da čak 60 posto onih koji prijave nasilje odustane od postupka.
Potom, podrška žrtvama nedostaje i nakon izlaska iz nasilja – u procesu oporavka, osamostaljivanje i uopšte celokupnog života van zajednice sa nasilnikom.
„Radi se o merama socijalne i zdravstvene zaštite, finansijskoj i psihološkoj podršci, ali i pitanju stanovanja, obrazovanja, ako žrtva nije završila školu, i zapošljavanja, ukoliko nema posao“, ističe Ignjatović. Naravno, vrsta potrebne podrške se razlikuje od slučaja do slučaja i morala bi da bude prilagođena potrebama konkretne osobe. Nekim ženama nije dovoljno ni tri godine kako bi stale na svoje noge. Posebno ako imaju maloletnu decu ili dolaze iz ranjivih grupa, poput žena sa invaliditetom, Romkinja, starijih i žena sa sela.
Država se obavezala da tu podršku pruži, ali to ne čini.
Kao još jedna problematična tačka ističe se prevencija odnosno odsustvo iste u obrazovnom sistemu. Naš obrazovni sistem bi, kako smatra Tanja Ignjatović, morao da uči decu i mlade asertivnoj komunikaciji, a ne agresivnosti, da uči zabrani diskriminacije i ravnopravnosti, da odbacuju predrasude…
„Ali naš obrazovni sistem sistemski odbija da sistemski reši ova pitanja“, zaključuje ona.
Morala bi da postoji i podrška za decu svedoka nasilja, jer je velika verovatnoća da će imati problema kada odrastu.
Na kraju problem sa ovdašnjim sistemom je što ne uči na svojim greškama. „Svako može da pogreši, ali vi stalno imate iste propuste, samo se imena ljudi menjaju.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Osećamo se kao u američkoj ambasadi u Sajgonu 1975. Čekamo da vidimo šta će biti i da li ćemo morati da se evakuišemo na neko bolje mesto“, opisuje glavni urednik “Danasa” Dragoljub Petrović atmosferu među novinarima medija koji rade u okviru Junajted grupe u koje spadaju televizije N1 i Nova S i nedeljnik “Radar”
Nastavak konstitutivne sednice u Zaječaru izazvao je haos u skupštinskoj sali. Opoziciona odbornica Dragana Rašić kaže za "Vreme" da je neko bacio dimnu bombu i da su svi napustili salu. Predsednik Skupštine Stefan Zankov prethodno nije odgovorio na pitanja o legalnosti sednice
Cuj Guanghaj i Džon Miler, kineski i britanski državljanin koje traže SAD, pobegli su iz kućnog pritvora u Beogradu 4. avgusta, iako su bili pod elektronskim nadzorom. BIRN otkriva da su imali pristup mobilnim telefonima i internetu, dok je poternica za njima raspisana tek posle 11 dana
„Skupom cenom majko, plaća se sloboda” - uz trobojke i ovu poruku obeleženo je u utorak, 23. septembra, uveče dve godine od "događaja" u Banjskoj
Prvog dana predizborne kampanje na Kosovu razbuktala se tema o integraciji srpskog zdravstvenog i obrazovnog sistema u kosovski sistem. To su jedine preostale srpske institucije na Kosovu. Kako na to gledaju kosovski Srbi
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
