Foto: AP Photo
I pored toga što se stvarala atmosfera da će se u Putinovom govoru čuti nešto spektakularno, u suštini je ponovljeno mnogo toga što je bezbroj puta ranije rečeno
Vladimir Putin održao je govor na sastanku Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj u Moskvi. Ranije danas, Putinov sekretar za štampu je rekao da će predsednikov izveštaj „verovatno kasnije biti analiziran, njegov sadržaj treba proučavati, čitati i ponovo čitati“.
Najavljena tema Putinovog govora je bila „Svet posle hegemonije: pravda i bezbednost za sve“, rečeno je da će pričati o Ukrajini, nuklearnom naoružanju, bezbednosnim pretnjama, saradnji sa Kinom… I pored toga što bi se na osnovu takve najava moglo zaključiti da će se čuti nešto spektakularno, u suštini je ponovljeno mnogo toga što je ranije rečeno. Na primer, da je direktna pretnja monopolu Zapada stvaranje alternativnog javnog modela, ispravnijeg, koji će se sigurno razvijati; da su pokušaji Zapada da sve otera pod jedan šablon osuđeni na propast; da je politika Zapada hegemonistička i pogrešna, da niko nikada neće moći da diktira Rusiji kakvo društvo da gradi…
Ono što bi zaista moglo biti važno su pomirljivi tonovi, poput izjava da Rusija sebe ne smatra protivnikom Zapada, da će dijalog Rusije sa tradicionalnim Zapadom biti doprinos multipolarnom svetu, da čovečanstvo ima dva izbora – „ili ćemo nastaviti sa problemima koji opterećuju sve, ili ćemo raditi zajedno“, poziv zapadnim liderima da rade na zajedničkoj budućnosti sa Ruskom Federacijom, reči da će „novi centri svetskog poretka i Zapad ipak morati da počnu dijalog, bolje pre nego posle“…
Međutim, s obzirom na stanje na terenu, mišlljenje i delovanje druge strane, i dodatne Putinove izjave, poput: „Na mestu zapadnih elita, razmišljao bih o posledicama pokušaja očuvanja njene hegemonije“; „Svaka alternativna tačka gledišta se na Zapadu proglašava subverzivnom propagandom i pretnjem demokratiji, svuda gde vide ‘prste’ Kremlja“; „Čak i na vrhuncu Hladnog rata, niko nije morao da negira postojanje kulture i umetnosti svojih protivnika. Nacisti su palili knjige, a sada na Zapadu zabranjuju Dostojevskog i Čajkovskog“, da zapadnjaci, „ako su demokrate, treba da prihvate želju miliona ljudi za slobodom” (u oblastima u Ukrajini koje je Rusija napala)…, reklo bi se da je nada u dijalog minimalna i da će se konfrontacija Zapada i Rusije nataviti nesmanjenom žestinom.
M.T./Fonet/Danas
Nakon dve nedelje pritvora, u petak su iz pritvora nekadašnji potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić, student Relja Stanojević i gradski odbornik u Novom Sadu Miša Bačulov.
Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, preminuo je u 65. godini
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
