Indexi i prijatelji: Oni koji su nam otvorili put

Muzičari nemaju većih obožavalaca od drugih muzičara. Strast prema zvuku, ritmu i PESMI, koja povede u život posvećen notama uvek stoji na ramenima velikana čije su čarolije podstakle prva maštanja u klinačkim sobama. Ne kažem da među muzikantima nema surevnjivosti, ljubomore, pohlepe i svake druge zloće što naš svet guraju ka neumitnom kraju, ali uvek ostaje divljenje za ljude koji su pokazivali moguće puteve.

Recimo… kraj prošlog leta obeležio je predivni koncert povodom „više od pola veka“ trajanja YU grupe, fenomena rokenrola naših prostora i sastava što je uveliko nadživeo zemlju po kojoj je dobio ime. Publika na punom stadionu Tašmajdan i revija gostiju, kojoj sam imao čast da se pridružim, definisala je ključnu reč te večeri: POŠTOVANJE. I baš kada sam mislio da će mi kao jedini utisak ove godine ostati udarac u stomak basa Žike Jelića (u decembru puni 80!) i slika kako drndam gitaru između njega i brata mu Dragog (Bože, kako ovo da dobacim do petnaestogodišnjeg sebe!?), stigao mi je poziv da se pridružim karavanu nazvanom „Indexi i prijatelji“ na turneji koja bi se mogla zvati i „od Triglava do Vardara“.

Šezdeset godina od osnivanja sarajevskog sastava Indexi, publika u Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu, Beogradu i Skoplju imaće priliku da oživi uspomene na neke od najlepših pesama ikada otpevanih na ovom našem jeziku, kako god da ga neko od njih danas zove. I verovatno da mapira tokove sopstvenih života zvucima što su odavno obezbedili mesto u večnosti.

Indexi su oduvek krčili put generacijama iza sebe, od početaka na sarajevskim igrankama šezdesetih godina prošlog veka, preko prvih pravih autorskih pokušaja do neverovatne klackalice između zabavno-muzičkih hitova i progresivnog roka. Ovom „klackalicom“ bavila se i Korni grupa nekadašnjeg klavijaturiste Indexa, ali samo je „Studentima“ uspelo da spoje nespojivo u okviru jedne pesme (poslušajte „Sanjam“).

Koliko je širok bio uticaj Indexa na ovdašnju muzičku scenu slikovito govori i spisak učesnika budućih koncerata: od saboraca i vršnjaka (Dado Topić, Peco Petej), preko predstavnika najuspešnijeg sarajevskog benda (Vlado Pravdić je pre Bijelog Dugmeta svirao u Indexima), pripadnika nekadašnjeg „novog talasa“ (Zoran Predin i vaš „pripovedač“), „novog primitivizma“ (Branko Đurić Đuro), klasičnog pop zvuka (Hari Mata Hari) ili pop – rocka (Neno Belan) do mladih (mlađih?) snaga čitavog „prostora“ među kojima je i Dino Jelusić, od nedavno član čuvene britanske grupe Whitesnake.

Da ne zaboravimo džezerske prizvuke velikog maestra Sinana Alimanovića (takođe nekada član Indexa) i virtuoznost Nenada Jurina i Murisa Varajića koji već dugo ovakvim prilikama dostojno zamenjuje nezamenjivog Bodu Kovačevića. U centru svega biće, naravno, basista Fadil Redžić kao poslednji svetionik iz nekadašnjeg „udarnog trija“ Indexa.

U vrtlogu emocija kakve bude pesme Indexa, biće sigurno i mnogo tuge zbog ljudi koji će nedostajati na bini tih večeri.

Davorina Popovića nisu bez razloga zvali „Pjevač“ (sa velikim slovom i na papiru i u izgovoru). Kada je pevanje rok muzike u pitanju, on je za mene bio kao čovek koji prvi napravi tragove u snegu preko kojih se kasnije utaba nekakva staza. Voleo bih da mogu, kao svi ostali, da kupim kartu i slušam ga iz publike, ali život je napravio drugačiju sliku.

Bio bi u nekoj srećnijoj slici na toj sceni i Enco Lesić, autor nezaboravne pesme „Sve ove godine“, nekada vlasnik prvog privatnog studija u Beogradu („Druga maca“) gde je svoju diskografsku karijeru počela čitava naša „novotalasna generacija“.

Setićemo se legendarnog sarajevskog Di Džeja i novinara Želimira Altarca Čička, kada Dado otpeva njegov tekst „Svet u kojem živim“, a boleće još uvek sveža rana zbog odlaska Kornelija Kovača koji je mnogima među nama bio muzički otac ili barem stariji brat.

Svi kojima je dodeljena ovom prilikom počasna titula „Prijatelja“ grupe Indexi imamo obavezu prema Dači, Bodi, Đoki, Šefki, Nedi, Miri, Đorđu, Encu, Čičku i Korniju, da pesmama koje volimo damo još jedno lice i provedemo ih ponovo putem zajedničkog „emotivnog zavičaja“ (kako to lepo nazva Peca Popović). Siguran sam da će nam se na svakoj stanici tog puta pridružiti mnoga srca koja još uvek bez greške zaigraju na zvuke Indexa i pomoći da setu zamenimo radošću uživanja u muzici i POŠTOVANJEM prema onima koji su nam otvorili put.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com