Foto: Marija JankovićKakav god bio i kako god da je prošao, najvažnija stvar u vezi sa Evroprajdom 2022 jeste to što je održan. Jer, ovo je bio prvi Evroprajd u Jugoistočnoj Evropi i prvi do sada u zemlji u kojoj je opasno biti LGBT osoba
Nikada ni na jednom Prajdu do sada održanom u Srbiji nije bilo više ljudi, a bilo ih je, kažu procene, između dve i tri hiljade. Nakon događaja usledile su brojne analize, pa i kritike, o tome kako je atmosfera bila sumorna, kako je ruta skraćena zbog bezbednosti učesnika i kako je šetnja više ličila na policijsko sprovođenje nego na šetnju. Sve i da jeste tako bilo, nije važno. Bitno je da je šetnja u okviru Evroprajda uopšte održana. Nikada nijedan Prajd u Srbiji nije bio u potpunosti razdragan i veseo, naprotiv. Svaki osmeh koji se vidi u toj masi krije blagu zabrinutost: šta ako ih policija pusti na nas, šta ako nam porazbijaju glave…
Kako god, prvi Evroprajd u Jugoistočnoj Evropi je – održan. Šta god ko rekao o tome kako je prošao, to je najvažnije. “Nemojte nikad da potcenjujete ono što mala grupa ljudi može da uradi. Verovatno nije moglo bolje u Beogradu, ali uspeli smo nekako”, izjavio je za Dojče vele na kraju šetnje koordinator Evroprajda Goran Miletić.
Ili kako je na Tviteru napisao koordinator nemačke vlade za LGBTIQ-osobe Sven Leman koji je učestvovao u šetnji, “Evroprajd u Beogradu je održan. Uz ogromno prisustvo policije i uz kontrademonstracije, ali je održan. To je važan signal za LGBTIQ-zajednicu na Balkanu i širom Evrope. I za ljudska prava”…
Ponašanje nosilaca vlasti nakon održanog Evroprajda u najmanju je ruku neobično. Iako je država uradila sve da se završna šetnja ovog događaja ne održi, odjednom sebi pripisuju zasluge što je ipak održana. To se pre svih odnosi na Anu Brnabić. Aleksandar Vučić jedva da je pomenuo Evroprajd nakon što je održan.
Pročitajte ceo tekst Jovane Gligorijević u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (22. septembra)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Grupa pojedinaca napravila je dva sajta na kojima se javne nabavke Telekoma i IT sektora mogu pretraživati i upoređivati. Pozivaju medije, stručnjake i građane da pregledaju dokumentaciju i dostave argumentovana zapažanja
Vrlo brzo bi moglo da postane očito da li je Milan Radoičić otišao iz Srbije ili ne
Bolnica je formirala komisiju za vanrednu stručnu proveru i obavestila zdravstvenu inspekciju. Slučajevi smrti na porođaju u Srbiji retko dobijaju sudski epilog.
Dva sindikata javnih servisa stala su uz zahtev studenata FDU za informacije o zaposlenima RTS-a, pošto su se u javnosti pojavile tvrdnje da je reč o traženju „dosijea“. Studenti kažu da traže „javnu istinu o javnom servisu“.
Među pomilovanima je čovek koji je u aprilu u kabinetu predsednika opštine Kosjerić napao građanina koji je došao da pita za ulicu. Pomilovanje se odnosi samo na jedno od dva dela, a oštećeni najavljuje ustavnu žalbu.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
