foto: ap photo
Naredbe iz Moskve očigledno se menjanju u skladu sa prilikama i nisu deo nekog promišljenog i precizno definisanog plana. Bile su snažne indicije da će do jeseni Rusija zauzeti Donbas, ali slom fronta srušio je taj plan
Inicijativa u borbenim dejstvima, prvi put od početka rata, nalazi se u rukama Ukrajinaca. Posle ofanzive u Harkovskoj oblasti u kojoj su izbačeni istočno od reke Oskolj, ruska vojska je prešla u odbranu u području gradića Liman.
To je važno mesto za rusku vojsku za plan zauzimanja Donbasa. Zato su se tukli za njega, i 28. maja rusko ministarstvo odbrane je potvrdilo da je mesto potpuno zauzeto. Sada Rusi odlučno brane Liman jer ako padne bio bi obesmišljen razmeštaj snaga u Donbasu sa težištem na pritisku na ukrajinsku odbranu na liniji Seversk–Soldar–Bahmut. To bi bila katastrofa za Ruse jer bi popuštanje pritiska na tom odseku fronta ukazalo da im baš ništa ne ide po planu. Čemu rat ako se ne može nakon 200 i kusur dana (ovaj članak izlazi 212. dana rata) zauzeti prostor koji su Rusi imali neko vreme 2014?
BEZ PLANA I KRAJA
Ukrajinci su navalili i na rusku granicu. Borbe se vode u Belgorodskoj oblasti i jurišne grupe uz artiljerijsku podršku pokušale su da uđu, ali zaustavljene su od graničnih snaga federalne službe bezbednosti i Rosgvardije. Ruska vojska povukla se dublje i ostavila druge državne organe da se bave granicom. Očigledno nije procena da će granicu zahvatiti rat, pa je odbrana prepuštena graničnoj službi.
Po dubini, ukrajinske diverzantsko-izviđačke grupe su se razmahale u akcijama. Proveravaju koliko je čvrsta odbrane, traže slabe tačke, ali i preduzimaju atentate protiv proruskih predstavnika lokalne vlasti u oblastima za koje se smatra da će ih Rusija anektirati. Naime, provešće se referendum, čiji je rezultat već jasan – podrška prisajedinjenu Ruskoj Federaciji ukrajinske teritorije zauzete u ratu. U međuvremenu, ruska vojska ne preduzima neke veće akcije i pomalo dejstvuje u Donjeckoj oblasti, ali sa mršavim rezultatima. Krstarećim raketama tuku po dubini.
Pomeranje nekog bataljona važno je vojniku iz dotične jedinice, ali rat u celini je politička tema i zato je cilj presudan. Sada, sa pripremama za aneksiju, pada u vodu istrošena priča o denacifikaciji.
Naredbe iz Moskve očigledno se menjanju u skladu sa prilikama i nisu deo nekog promišljenog i precizno definisanog plana. Bile su snažne indicije da će do jeseni Rusija sauzeti Donbas, ali slom fronta srušio je taj plan. U momentu kada su ruske jedinice izvučene iz Harkovske oblasti preko granice, rusko rukovodstvo imalo je momenat u kojem su deo javnosti i posebno vojna organizacija tražili da se uzvrati odlučnim merama, pokrene mobilizacija, prevaziđe političkopropagandno fraziranje i pređe u otvoreni rat.
Odluka da se dejstvuje po elektroenergetskom sistemu bila je jedina konkretna akcija koja je valjda trebalo da uveri rusku javnost da su vlasti odlučne da nešto učine. Sada se već prelazi u rutinu, a vojno rukovodstvo tvrdi da sve ide “po planu”. Zbog gorčine poraza, pojedini tvrdolinijaši iz Kremlja traže da se konačno pokrene mobilizacija, i Duma razmatra neke zakonske promene u pravnom regulisanju krivičnog zakona koje se odnose na pitanja vojne obaveze. U zakon su unete neke starovremske odredbe kao što je kazna za dobrovoljnu predaju, za koju je predviđeno do 10 godina zatvora, ili za maroderstvo, za šta se može dobiti i do 15 godina zatvora.
SAMOMOBILIZACIJA
Mobilizacija je jedini način da se reši ruski problem sa nedostatkom žive sile. Prilike su slabe, veliki front drži premalo ljudi. Čečenski poglavar Ramzan Kadirov predložio je da svaki subjekat Ruske Federacije pozove 1000 ljudi i to bi bilo 85.000 u celini. Čečeni su prikupili nekoliko hiljada ljudi, dok je Moskva poslala samo jedan bataljon. Dobrovoljci iz bataljona koji su prikupljeni tokom leta potpisali su kratkoročne ugovore, najčešće na šest meseci, i nema razloga da se veruje da će većina kada iskusi rat želeti da produži boravak u uniformi. Zato će u prvom kvartalu 2023. veliki problem biti stvaranje zamena tih bataljona kada isteknu ugovori za letnji talas prikupljanja kadra.
Rusi u šali sadašnji model prikupljanja kadra nazivaju samomobilizacijom. Onaj ko ne želi u dobrovoljce može da potpiše ugovor sa privatnim preduzetnicima za ratne poslove iz “Vagnera” i rođačkih firmi. Zatim, pronađen je još jedan izvor kadra: zatvorenici kojima se nudi da izađu na slobodu, ali u uniformi na rok od šest meseci. Ako ostanu živi, amnestirani su jer su ratovali za državnu stvar. Naravno, još bolje je da ostanu u firmi “Vagner”. Ako mobilizacija krene, čečenski borci su na jednom svom kanalu na “Telegramu” dali savet: “Braćo, u slučaju mobilizacije postarajte se da uđete u našu islamsku jedinicu. Kod nas je garantovan večni Raj i 72 hurije.”
Rat će se nastaviti, i NATO šalje jasnu poruku dugoročnim planiranjem modernizacije ukrajinske vojske. Amerikanci su potvrdili da će orijentaciono sredinom novembra dostaviti bateriju raketnog sistema protivvazdušne odbrane
NASAMS, proizvod norveškog Kongsberga i američkog Rejteona koji pokriva zonu uništenja do 30 km po daljini. Radi se o norveškim viškovima, ali naručene su i dodatne količine koje će moći da se preuzmu 2024. Važno je prepoznati širi kontekst planiranog naoružavanja ukrajinske vojske tim sistemom jer se radi o sistematičnom dugoročnom pristupu koji je prirodno posledica procene da će rat potrajati.
Rusi su se pomirili s tim da je NATO postao ukrajinski arsenal. Tek jedna nedavna izjava portparolke Ministarstva inostranih dela Zaharove bila je poruka da ako Amerikanci pošalju rakete ATACMS, one dometa 300 km (koje se lansiraju sa već dostavljenih lansera M270 i M142), to će se smatrati kao prelazak crvene linije. Zvanično, Moskva će tretirati SAD kao direktnog učesnika u ratu i adekvatno će reagovati.
Do sada su Ukrajinci ugovarali ili kao donaciju primali stranu tehniku, a sada i Rusi traže pomoć sa strane. U borbama se koriste iranski dronovi kamikaze Šaded-136 – doduše sa ruskim imenom Geran-2 – ali razlike nema. Njima je uništeno nekoliko vatrenih položaja ukrajinske artiljerije.
Najavljeni izvoz iranskih dronova za popunu ruske vojske očigledno je krenuo. Rusi neće ostati dužni i ugovorili su izvoz u Iran 64 višenamenska borbena aviona Su-35, dva diviziona raketnog sistema PVO S-400 i postavljanje u orbitu oko Zemlje jednog izviđačkog satelita.
Posle višenedeljnih borbi, ukrajinska vojska sada mora da popuni jedinice koje su ostale bez dela sredstava ratne tehnike i utrošile mnogo municije. Saveznici su tu da priskoče u pomoć kao i do sada. Američka pomoć je lavovski deo svega što NATO daje. Iz strukture novog paketa vidi se šta je ukrajinskoj vojsci sada najpotrebnije – municija. Dakle, stižu im dodatne količine vođenih raketa GMLRS za višecevne lansere raketa 227 mm, vođeni projektili Ekskalibur za haubice 155 mm, obični 105 mm… Do sada su samo Amerikanci dali 808 hiljada projektila 155 mm od čega oko dve hiljade vođenih.
Po vrednosti, kvalitetu i količinama podrška sa jugoslovenskog prostora nije presudna, ali nama je interesantna jer se odražava na situaciju oko Srbije – Pentagon će svaku zemlju koja pošalje sredstva koja ukrajinska vojska odmah (ili nakon kraće obuke) može da ubaci u borbe nagraditi višestruko vrednijim pošiljkama američkog naoružanja. Crna Gora je već dobila obećanje da samo treba da predloži šta želi za 23 miliona dolara. Zauzvrat, poslali su municiju i pešadijsko naoružanje iz viškova koje su Crnogorci pokušavali da prodaju. Sada je posao završen, doduše indirektno.
Slovenci su uvek bili dobri u biznisu i to su potvrdili novim vezanim ugovorom – iz Nemačke će dobiti 40 savremenih motornih vozila formule pogona 8×8, a zauzvrat proslediće ukrajinskoj vojsci 28 tenkova T-55S. Za slovenačku oružanu silu to je odličan potez jer se rešava tenkova koji su godinama u skladištima. Posle kratkog rata za jugoslovenske granice Slovencima je ostalo 55 T-55. Od tog fonda izabrano je 30 komada u solidnom tehničkom stanju koji je izraelska firma Elbit modernizovala od 1996. do 2001. uz veliko angažovanje slovenačke vojne industrije. Tehnička revolucija i promene potreba vojske vrlo brzo su obesmislile ulaganja u T-55S i ti tenkovi su povučeni iz naoružanja već 2006. Čuvani su u strategijskim rezervama do 2018, kada su ponuđeni na prodaju, i od njih 30 samo jedan jedini je otišao, jedan će ostati u Sloveniji a svih ostalih 28 ide u rat. Ranije, u junu, Slovenci su dali ukrajinskoj vojsci 35 borbenih vozila pešadije M-80A. U forsiranju reke Ingulec u “južnoj ofanzivi” viđena su neka od njih koja su sada u 24. samostalnoj mehanizovanoj brigadi, jedinici koja je branila Popasnu u Donbasu, a sada se bori u Hersonskoj oblasti.
U senci ofanzive u Harkovskoj oblasti su neke informacije koje ukazuju na dugoročnost planova razvoja ukrajinskog odbrambenog sistema. Predsednik Volodimir Zelenski primio je Haluka Bajraktara, izvršnog direktora firme koja pravi poznati dron TB-2. Najavljeno je da će se osnovati firma sa 300 ukrajinskih radnika koja će praviti i TB-2 i nove letelice visokih performansi Akindži koje pokreću dva ukrajinska turboelisna motora. Prvi primerci su u naoružanju Turske, a Ukrajinci se nadaju da će što brže dobiti te letelice poletne mase od 5,5 tona, koje prema deklarisanim fabričkim podacima mogu da ostanu u vazduhu 25 časova, pređu 7,5 hiljada kilometara i lete do visine od preko 9 hiljada metara. Korisna nosivost (senzori za izviđanje ili vođene rakete i bombe) iznosi 1350 kg, kao na primer avion Galeb-4. Za poređenje slavni TB-2 ima poletnu masu od 700 kg i 150 kg korisne nosivosti. Na talasu pobede u Harkovskoj oblasti, Zelenski već obećava da će ukrajinske oznake imati najnovija letelica Kizilelma, čiji će prototip poleteti iduće godine: imaće ukrajinski mlazni motor i izgledaće kao savremeni borbeni avion.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Obične Ruse nisu šokirali pravni aspekti Prigožinove kampanje regrutovanja kriminalaca, već ono što je ona, pored ukrajinske kontraofanzive, definitivno i jasno potvrdila: da država koja je doskora makar u vojnom smislu smatrana drugom silom sveta, regularnim snagama već više od pola godine nije u stanju da izađe na kraj ne sa NATO blokom, već sa suparnikom kojeg je nipodaštavala i čiju je vojsku planirala da uništi za nekoliko dana
