Da se ne zaboravi
Akcija „Zastani Srbijo“: Tišina za poginule na železničkoj stanici u Novom Sadu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani su odali poštu poginulima ispod obrušene nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra
O čemu treba da brine Čarls III? Kao prvo, Englezi bi rekli da treba da obuje cipele koje su isuviše velike za njega. Trag koji je za 70 godina vladavine ostavila Elizabeta II je toliko dubok i širok da ni sedamdesetak godina pripreme ne mogu nikog živog u potpunosti da spreme za takav domaći zadatak. Kraljica je iskreno živela u srcima većine svojih podanika i skoro da im nikada nije dala povoda da za tu svoju odanost i ljubav zažale. Sa Čarlsom, stvari već stoje drugačije
Sedamdeset godina na tronu stavlja Elizabetu II (Elizabeta Aleksandra Meri Vindzor) na drugo mesto po dugovečnosti “vladavine” u svetu. “Vladavine” pod navodnicima jer se toliko toga promenilo od XVII i XVIII veka kada je šampion na tronu, francuski kralj Luj XIV (72 godine i 112 dana) kao monarh zaista bio suveren u vladavini, dok je Elizabeta II bila kraljica u vreme kada je Velika Britanija kao ustavna monarhija ulogu šefa države svela na protokol, tradiciju i simbol jedinstva zemlje. Uzgred, svoju slavnu praprabaku, kraljicu Viktoriju, Elizabeta II je po stažu na tronu pretekla još 2015. godine.
Ustavna monarhija – šta to zapravo znači u državi u kojoj ne postoji pisani Ustav kakav je poznat u skoro svim zemljama sveta? U deset godina koliko sam živeo u Britaniji, stotinu puta sam se pitao kako je uopšte moguće da se svako malo, u parlamentu, u medijima ili na ulici raspravlja o “ustavnim pitanjima”, kada Britanci zapravo nemaju ukoričeni ustav? Pisanih tragova o tome kako država treba da bude uređena, koja su prava i ograničenja Parlamenta, monarha, šta je zajamčeno a šta proizvoljno ima koliko vam duša želi, ali raštrkano na sve strane. Jedan je deo u odlukama Parlamenta, a drugi – teško shvatljiv nama koji živimo u području gde je pravni sistem zasnovan na rimskom pravu a ne anglosaksonskom pravu presedana – nalazi se u raznim sudskim presudama koje ukazuju na to kako sistem treba da funkcioniše kao i u “opšteprihvaćenom” razumevanju kako taj sistem dejstvuje (ustavne konvencije)…
Sumnjam da u vascelom dunjaluku postoji neko ko se toliko dugo pripremao za svoje buduće radno mesto kao što je to Čarls Filip Artur Džordž, do skora Princ od Velsa a od pre neki dan kralj Čarls III. Od rođenja predodređen da jednog lepog dana bude krunisan, za posao se spremao još od kolevke, pune 73 godine…
Pročitajte ceo tekst Nenada Šebeka u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (15. septembra)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani su odali poštu poginulima ispod obrušene nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve