Od vikenda do danas prešao se put od odlaganja, preko preporuke i poziva organizatorima da se solidarišu jer zemlji slede smutna vremena, do najave zabrane Europrajda iz bezbednosnih razloga.
Nakon saopštenja Vlade da se Prajd neće održati i vesti da se premijerka Srbije, bez znanja javnosti, sastala sa organizatorima Europrajda i poslanicama Evropskog parlamenta gde nije želela da govori o zabrani, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u utorak eksplicitno rekao da „Europrajda neće biti“.
Rekao je da može da ga zove ko god hoće, „Bajden, Putin ili Zelenski“, ali da Vlada neće promeniti svoju odluku o održavanju Europrajda. Nakon Vučića došla je i ocena ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina da „MUP ne može da garantuje bezbednost“ događaja.
Što se organizatora Europrajda u Beogradu tiče, bez obzira na najave zabrane, Parada ponosa, kao što je planirano, počinje 17. septembra u 17 časova ispred zgrade Narodne skupštine. To je za portal „Vremena“ potvrdio direktor Beograd Prajda Marko Mihajlović.
„Što se nas tiče sve se odvija po planu, u subotu u 17 časova smo ispred Narodne skupštine i šta god da bude, mi ostajemo pri tome. Nećemo pristati na promenu plana ili drugu rutu. To su već pokušali pre nekoliko meseci i mi nismo pristali na to“.
On je objasnio da, osim šetnje, aktivnosti planirane na Europrajdu, poput koncerata, tribina ili izložbi, ne bi trebalo da su dovedene u pitanje, ali da oni ne pristaju da se parada 17. septembrane ne održi.
„Bar smo mi to tako shvatili, da svi ostali događaji stoje. Ali upravo je to problem, što nam niko ništa ne javlja zvanično“, kaže Mihajlović.
Ni Vlada, a kamoli predsednik države, ne mogu da zabrane javna okupljanja, to po zakonu može da učini samo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ukoliko MUP zabrani paradu organizatori imaju zakonski rok od 24 sata da ulože žalbu policiji, a MUP ima isto toliki rok da na žalbu reaguje, a ukoliko je ne prihvati sledeća instanca je Upravni sud, objašnjava Mihajlović.
Direktor Prajda Beograd kaže da organizatori strahuju da bi MUP mogao da zvanično zabrani skup noć uoči 17. septembra, „što ne bi bilo prvi put“. „Brine nas da će uraditi isto što i 2009, 2011, 2012 i 2013. godine kada su paradu zabranili noć pre, što nama nije ostavljalo vremena da se žalimo“, kaže Mihajlović i podseća da je Ustavni sud presudio da su prethodne zabrane bile neustavne.
Na pitanje da li u Beograd, kao što je to planirano, dolaze aktivisti iz cele Evrope on kaže da su partnerske organizacije najavile svoj dolazak i da na to bilo kakve odluke vlasti u Beogradu neće uticati. Ocenjuje da se beogradskom Prajd timu najavilo i mnogo više ljudi iz Srbije, koji inače i ne dolaze na Prajd, jer su videli da vlast krši osnovna ljudska i demokratska prava.
Mihajlović zaključuje: „Sad smo mi na redu, ali sutra mogu da budu protesti za zaštitu životne sredine ili radnici. Tako da mislim da su se ljudi konačno osvestili da ovo nije samo pitanje LGBTQ+ zajednice, već pitanje svih nas. Ovo su naša ustavom garantovana prava koja neko eto tako oduzima“.
Otvoreno je ostalo pitanje da li će se, ko, gde i u kolikom broju usuditi da izađe na ulice Beograda 17. septembra ne bi li se na vreme najavljena Parada ponosa održala uprkos eventualnoj zabrani MUP-a koja je u prethodnim slučajevima pravno bila ocenjena kao neustavna.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
