U Muzeju Vojvodine, juče sam bio licem u lice sa učesnicima Blagoveštanskog sabora u Sremskim Karlovcima 1861. Tako se zove slika Vlaha Bukovca koja je novembra 1993. ukradena iz Dvorca Dunđerski u Čelarevu, i koja se sad, dvadesetdevet godina nakon krađe, opet nalazi u Srbiji kao deo stalne postavke u Muzeju Vojvodine.
Kao što je čitaocima poznato, slika je urađena po narudžbini povodom 40-godišnjice Crkveno-narodnog sabora Srba održanog na Blagovesti, 2. aprila 1861. godine u Sremskim Karlovcima, kojem je predsedavao patrijarh Josif Rajačić. Akademik Vlaho Bukovac prikazao je na slici 82 autentična portreta učesnika sabora, pripadnika crkvenog klera, političkih stranaka i građana, među kojima je bio i Svetozar Miletić.
Osim Bukovčeve slike, tada su ukradene još tri slike izložene u Čelarevu, kao deo postavke kolekcije nameštaja Muzeja Vojvodine.
Danas je Dvorac u Čelarevu napušten, zaključan i išaran grafitima. Nameštaj iz kolekcije Muzeja Vojvodine koji se nalazio u njemu u trenutku krađe, prenet je u drugi dvorac Dunđerskih, onaj u Kulpinu. U međuvremenu je i on gotovo potpuno devastiran, vlaga je uništila krov, deo fasade i vredan parket pa je nameštaj sklonjen na konzervaciju.
Neko će reći da je možda bila i srećna okolnost što je te 1993. ukradena i posle brižljivo čuvana od strane lopova i preprodavaca u Švajcarskoj, pošto su oba dvorca Dunđerskih u međuvremenu devastirana i zaključana.
„U temeljnoj akciji pripadnika SBPOK i švajcarske policije uhapšen je Slobodan Gajin i još nekoliko osumnjičenih, koji su pokušali da prodaju vrednu sliku Blagoveštanski sabor autora Vlaha Bukovca za 600.000 evra“, glasila je agencijska vest pre tačno godinu dana.
Zbog krađe četiri ikone Uroša Predića u decembru 1993, kad su na prevaru od recepcionera hotela „Fantast“ uzeli ključ kapele Svetog Đorđa i isekli ikone iz ikonostasa, krivično veće petorice Okružnog suda u Novom Sadu kojim je predsedavao sudija Miroslav Letić, osudilo je na po četiri i po godine nezaposlenog konobara iz Čente Jugoslava Katića (31) i Petra Borotu (41), nekada poznatog golmana „Partizana“.
Golman Borota koji je, prema presudi bio „mozak operacije“, četiri ikone uspeo je da ,,utopi“ jednom beogradskom uramljivaču slika za simboličnih 3.950 nemačkih maraka, pošto je nepažljivi Katić ikone isekao nožem. Uramljivač se kasnije branio da nije znao da su ikone ukradene. Međutim, peta ikona koja je tada ukradena, Molitva u Getsimanskom vrtu, nije pronađena ni do danas.
Lokalni sveštenik crkve u Srpskoj Crnji, koji je ranije službovao u Idvoru, dopunio mi je priču o Boroti.
U Idvoru, rodnom mestu Mihajla Pupina, dogodila se bizarna epizoda kada je iz tamošnje škole ukraden portret slavnog naučnika, delo Uroša Predića. Ponovo je u celu priču bio uključen famozni golman Petar Borota.
Pošto je saznao da se u Osnovnoj školi u Idvoru nalazi Predićev portret Mihajla Pupina, Petar je svoju ćerku Barbaru ispisao iz škole u Beogradu i upisao je u rodnom mestu slavnog naučnika, kako bi lakše mogao da priđe vrednom umetničkom delu. Nakon što je slika ukradena, Petar je ćerku vratio u školu u Beograd, a policiji nije trebalo mnogo da poveže stvari i uhapsi počinioce. Ispostavilo se da oni stoje i iza krađe jednog platna Paje Jovanovića iz Narodnog muzeja u Zrenjaninu.
Petar Borota je nakon dve godine odslužene zatvorske kazne pušten na slobodu, tvrdi se uz pomoć posredovanja tada uticajnih Vujadina Boškova i Siniše Mihajlovića. Otišao je u Đenovu gde je živeo prodajući svoje slike. Tu je 2010. i umro u 57. godini, posle duže bolesti.
I trivija za kraj: znate li za koga se udala mala Barbara iz škole u Idvoru, kada je porasla i postala zanosna lepotica? Tačan odgovor je – za Luku Bojovića.
Kada sam ovu priču pre nekoliko meseci ispričao jednom vrsnom znalcu ovdašnje scene umetnina, on se samo nasmešio i rekao mi je: „Sve je tačno što si otkrio, osim jedne stvari. Zar misliš da bi Petar Borota mogao da bude mozak cele operacije. On je bio samo organizator a iza svih tih krađa kao i mnogih drugih o kojima se još ne zna, stoji neko mnogo uticajniji i upućeniji u ovdašnju umetničku scenu! Posebna je priča krađa originala iz depoa muzeja i njihova zamena kopijama, o čemu će se tek pisati!“.
Moj sagovornik mi je rekao i ime „mozga operacije“ koje naravno, bez dokaza ne mogu da koristim u tekstu, tim pre što se radi o čoveku koji je naš savremenik.
Međutim, čini se da je priča o Blagoveštanskom saboru samo vrh ledenog brega vrlo zamršene mreže pljačke vrednih umetničkih dela koja se u našoj zemlji dešava duže od tri decenije.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
