Kako su najavljivane “Oluje” na Kosovu

Kada je srpski premijer Ivica Dačić 26. aprila 2013. u parlamentu branio to što je nekoliko dana ranije u prestonici Evropske unije potpisao Briselski sporazum, između ostalog je rekao: “Ne treba nam više žrtava od onih koje smo podneli, nama treba život. I na severu i na jugu i u celoj Srbiji. Nećemo da pričamo bajke za laku noć i da se sutra probudimo sa kosovskom ‘Olujom’”.

“Oluju” je, uz razgraničenje, javnosti predstavio zapravo i dve godine ranije, u jeku tadašnjih barikada na severu Kosova, koje su i do danas ostale najdugotrajnije od svih, a pred otvaranje tzv. tehničkog dijaloga u Briselu: “Ako Tači krene u ofanzivu na Srbe, sigurno nećemo skrštenih ruku gledati kosovsku ‘Oluju’, ali je najbolje da Beograd i Priština što pre, uz posredovanje međunarodne zajednice, dođu do rešenja, a jedino pravo rešenje je ono koje je trajno, a samim tim i pravedno, a to je razgraničenje”, rekao je Dačić za “Alo” u oktobru 2011.

Razgraničenje, odnosnu “podelu”, tadašnji premijer je spominjao više puta, ali kako je sam priznao, “nije imao kome”. “Strepim od nasilne integracije severa i da nam se ne ponovi neka nova ‘Oluja’. Zato Srbija mora da učini sve da spase svoj narod”, rekao je Dačić dve godine pre nego što će postići sporazum kojim se do tada autonomni Sever integriše u kosovski sistem.

VUČIĆEVA “OLUJA”

Tadašnjeg premijera Srbije ipak je imao ko da čuje, no i sam je u narednim godinama nastavio sa istom retorikom dok su se, kao rezultat sporazuma, institucije Srbije sa Kosova povlačile.

Oluja je i narednom premijeru, odnosno sadašnjem predsedniku Aleksandru Vučiću, u brojnim obraćanjima domaćoj javnosti postala nezaobilazna “ključna reč”. U međuvremenu je potvrdio da se zalagao i za razgraničenje, ali da je njegov plan za Kosovo “doživeo poraz”. “Oluju” i “Bljesak” od tada najčešće najavljuje negacijom – da neće biti nikakvog “Bljeska” i “Oluje”; ali olujom i najavljuje ili opisuje akcije Kosovske policije na Severu, za koje Priština tvrdi da se njima bori protiv organizovanog kriminala ili politički uvodi “reciprocitet”.

Neposredno pred akciju Kosovske policije krajem maja 2019. na Severu, u kojoj je uhapšeno više desetina mahom pripadnika pogranične policije Kosova, najavio je da je pitanje dana i trenutka kada će Albanci napasti Srbe. “Ma koliko to bilo teško, a veoma je teško, jer se na Kosovu i Metohiji nalazi NATO, mi progon i pogrom srpskog naroda nećemo dozvoliti. Imali smo dovoljno ‘oluja’, ‘bljesaka’, mnogo nesreće i više takve nesreće našeg naroda nećemo dozvoliti’, kazao je za skupštinskom govornicom samo dan pre velikog hapšenja.

Tokom same akcije 28. maja 2019, u vanrednom obraćanju je rekao: “U toku je bukvalno premlaćivanje Srba kod Tehničke škole u Zubinom Potoku. Upadaju u kuće, sve po kući lome. Srbi su nenaoružani, oni pokazuju koliko su moćni. Nema poginulih do sada. Naš narod je uznemiren kao nikad do sada, ali su to prekaljeni vukovi. Ja sam i juče rekao, ono što sam rekao i u Kosovskoj Mitrovici, mi novu ‘Oluju’ i ‘Bljesak’ nećemo da dozvolimo”.

I tokom krize sa tablicama u septembru prošle godine, kada su kosovske vlasti zapravo uvele tzv. recipročne mere i odlučile da i na Severu započnu sa uklanjanjem srpskih tablica gradova na Kosovu i Metohiji, predsednik je poručivao da neće biti “ni pogroma, ni ‘Oluje’, ni ‘Bljeska’”. Govorio je i o pogromu u više navrata, a tada se prvi moglo čuti i o srpskoj IRA na Severu, naznačivši da to Albanci govore.

Trinaestodnevna blokada puteva na Jarinju i Brnjaku tada je okončana privremenim sporazumom o nalepnicama. Vučić je poručio da je Srbija “dala manje nego 2012”.

“Oluja” se učestalo najavljivala i pred pojedine razgovore u Briselu, odnosno u periodu kada su se donosile važne odluke. Uz aranžmane o tzv. slobodi kretanja, najčešće je to bilo vezano za pitanja energetike.

Spominjanje Valača i Gazivoda, uz “Oluju” i “Bljesak”, planova za opšti napad na Sever i duge cevi, takođe su bile ključne reči u učestalim obraćanjima predsednika Srbije tokom prethodnih godina. Međutim, ovaj je narativ posebno bio istaknut uz temu razgraničenja, koja je u javnost izbila 2018. i delom tokom 2019. godine.

PODELA I “OLUJA”

Na scenario “Oluje” na Severu javnost Srbije se najučestalije upozoravala upravo tokom 2018. i 2019. “A šta ako u toku leta neko krene da zauzima sever Kosova? A šta bi to bio naš odgovor? Da li bi naš odgovor bio vojni ili bi naš odgovor bio da imamo još jednu ‘Oluju’, kao što smo imali nekada? Politika Srbije mora da bude odgovornija od politike koja je bila i 90-ih i 2000-ih godina, mi moramo da sačuvamo naš narod na njegovim ognjištima, ali istovremeno ne smemo da dopustimo da mu se dogodi tragedija koja mu se u to vreme dešavala”, rekao je Vučić usred briselskih razgovora 24. juna 2018. I narednih dana je u obraćanjima javnosti pominjao “Oluju” i “Bljesak”, poručujući da ih “nećemo nikada prihvatiti”.

Međutim, u jednom od tih obraćanja, izjava koja je imala odjeka bila je i ona o navodnom napuštanje vojnika Vojske Srbije: “A gde je tih 2.000 koji će da poginu? Gde su? Znate li? ‘Oćete da vam pričam koliko nam se ljudi skinulo iz vojske u danu kada su čuli da postoji mogućnost da idu na Sever Kosova? Pisalo u novinama nekim. Hoćete da vam pričam o tome?”

Iz tog vremena, u obraćanju 30. juna, jedna od najčuvenijih izjava o Kosovu je ona da “danas nemamo ništa”, te da je dobitak ukoliko “jedan metar možemo da dobijemo”.

U pismu Srbima sa Kosova, međutim, koje je usledilo nekoliko dana kasnije, 3. avgusta, poručio je: “Srbija je danas spremna da izvrši svoju obavezu prema vama i zaštiti vaše živote i mir ako to bude neophodno. Dok sam na njenom čelu, Srbija neće dozvoliti organizovano nasilje nad Srbima i njihovim svetinjama, kao ni njihov progon. Nove ‘Oluje’ na Kosovu i Metohiji neće biti…”. Nešto slično je poručio i sledećeg dana, posle sastanka sa tadašnjim patrijarhom Irinejom.

Vučić je posebno tog leta najavljivao, kako je kazao, opsednutost Prištine Severom i planove da ga zauzmu. “Opsesija Severom”, “zauzimanje”, “okupacija”, “Oluja je jedino što Albance interesuje”, “glad za zauzimanjem” – bili su termini koje je srpski predsednik intenzivno rabio 2018, između dve goruće teme – ubistva Olivera Ivanovića i razgraničenja, kada se zbog otpora ideji o podeli izdvojila još jedna – sukob sa crkvom, posebno sa tzv. južnim krilom, koji je “utišan” već u jesen 2018, odnosno na proleće naredne, uz sređivanje odnosa crkve i države.

“Oni koji pričaju o zamrznutom konfliktu ne razumeju da to nije održivo – da će svako da čeka priliku da udari onog drugog da bi ostvario tu prednost na terenu. I svakoga dana ćemo da se sekiramo hoće li da nas napadnu na Severu, gde će da nas udare, uz čiju podršku, uz čiju pomoć – hoće li, kao u ‘Oluji’, da dobiju podršku Amerikanaca ili će sada da dobiju podršku nekog drugog. Pa ćemo da kukamo i za našim narodom i za ubijenim ljudima i za prognanim ljudima”, ponovo je govorio 16. avgusta 2018. u Drugom dnevnika RTS-a, a pred svoju posetu Kosovu 9. septembra. Tada je ostala upamćena i izjava da je Sever “strateški važan kao teritorija jer tamo živi 98 odsto Srba”.

Katastrofe i likvidacije najavljivao je i u novembru 2018. kada su u zgradi Grej, koja se vidi kao zgrada potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića, izvršena hapšenja u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića, a sam Radoičić tada je izbegao hapšenje, odnosno – likvidaciju, kako su naveli i on i predsednik.

Ujedno su tada na Kosovu uvedene i takse od 100 odsto na proizvode iz Srbije i otpočeo je “trgovinski rat”. Predsednik je akcije iz Prištine i podršku Zapada nazvao “igrama od 100 odsto”, izbrojivši da je to bio peti upad dugih cevi na Sever.

OLUJE 2019.

foto: kossev

Iako je, u periodu aktuelizacije planova za razgraničenje, Vučić najavljivao istorijski govor u Kosovskoj Mitrovici u septembru 2018, iz tog vremena pre su ostale upamćene poruke o tome kako je njegov plan o (etničkom) razgraničenju doživeo poraz – od septembra 2018, pa naredne godine, kada je čak kazao da je njegova ideja o razgraničenju sahranjena, što će “Srbe koštati”.

Tako se o pretnjama za zauzimanje Severa nastavilo i 2019. “Pošto Albanci neće status kvo, pitanje je trenutka, odnosno dana i meseca kada će da napadnu Srbe. Dve su mogućnosti rešenja kosovskog pitanja – priznanje nezavisnog Kosova, kako to vide Albanci i međunarodna zajednica, i druga mogućnost koja je zapravo u potpunosti propala – razgraničenje”, sažetak je obraćanja u srpskom parlamentu 27. maja 2019.

“Ma koliko to bilo teško, a veoma je teško jer se na Kosovu i Metohiji nalazi NATO, mi progon i pogrom srpskog naroda nećemo dozvoliti. Imali smo dovoljno ‘oluja’, ‘bljesaka’, mnogo nesreća i više takve nesreće našeg naroda nećemo dozvoliti”, kazao je istom prilikom. U tom govoru ostalo je zabeleženo obećanje da će “priznati da je izdajnik i da je prodao najskuplju srpsku reč ako postoji taj Obilić koji će jednim činom da vrati pod srpsko okrilje njenu svetu zemlju”.

I 2019. bila je turbulentna, a oluja i bljesak su se opet često spominjali. I tada su se dogodile tri velike akcije hapšenja policijskih službenika na Severu, već pomenuta u maju, u oktobru hapšenje pripadnika Policijskog inspektorata Kosova, a u istom mesecu uhapšeno je dvoje policajaca u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića. U toku je i dalje bila kriza sa taksama od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH, koju je uveo tadašnji kosovski premijer Ramuš Haradinaj.

“Osvajanje Severa”, “lažljivi scenariji”, “pripajanje Preševske doline Kosovu” i otvorene pretnje političara na društvenim mrežama – sve su to građani na Severu slušali i gledali mesecima tada iz Beograda i sa druge strane, iz Prištine. Izvesno vreme nisu mogli da pristupe ni najosnovnijim uslužnim delatnostima – kupovini namirnica na severu Kosova jer su zatvorene sve radnje i obustavljene sve uslužne delatnosti u privatnom sektoru. Čak su stizala upozorenja da bi se slično moglo desiti i sa bolnicom.

Te su godine bili aktuelni i izbori na Kosovu, kada je prvi put na vlast došao Aljbin Kurti.

U oktobru 2019. na TV Prva, Vučić je, uz spominjanje dva opoziciona srpska političara sa Kosova, zamerio srpskoj opoziciji kako je dozvolila da se dogodi martovski pogrom, dok SNS to neće više “nikad nikom”, kao ni “Oluju”.

NOVI SUDNJI DANI – NAJAVE SA RAZNIH MESTA I UZ POTVRDU TABLOIDA

Scenario tragedije Srba u Hrvatskoj u leto 1995, koji preti da se ponovi i Srbima sa Kosova, predsednik Srbije najavljuje sa raznih mesta i prilika – od televizijskih studija, preko fabričkih hala, vojnih vežbi, smotri, prilikom obilaska rastuće privrede, obilaska zdravstvenih ustanova i punktova za vakcinaciju tokom pandemije, do samog Andrićevog venca i susreta sa decom. Svojevremeno je priznao da se, kada god otvara neku fabričku halu, desi nešto loše na Kosovu i Metohiji.

Pri obilasku mobilnog punkta za vakcinaciju u Obrenovcu i Ubu 7. maja prošle godine pozvao je ljude na vakcinaciju, ali i poručio: “Svima onima koji misle da će biti novih ‘oluja’ i pogroma i proterivanja našeg življa moja poruka je, ujedno srpskom narodu na KiM, da se to neće desiti. I kada ja kažem da se to neće desiti, to je garancija da se to neće dogoditi”.

Odluku kosovskih vlasti od 29. juna da se od 1. septembra primeni registracija vozila na Severu na RKS tablice i ukinu srpske tablice gradova na Kosovu i Metohiji, a da se licima koja sa srpskim ličnim kartama ulaze na Kosovo izdaje dokument o ulazu-izlazu kao recipročna mera, Vučić je istog dana protumačio javnosti na sledeći način: “Odluka ima samo jedan cilj – da se proteraju Srbi sa Kosova i Metohije, da se napravi jedna nova ‘Oluja’ gde oni u roku od dva meseca, njihovo ministarstvo unutrašnjih poslova da ubedi Srbe da se registruju u tzv. RKS albanskim tablicama. Ako se registruju, odlično, oni će valjda da im dele letke. To se radilo i u Drugom svetskom ratu, da smo slobodni kada nas okupiraju. Tako će i oni sada da rade na Severu Kosova, pa će da ubede Srbe o svemu onome što oni nude. Pa ako ih ne ubede, onda će da otimaju ne samo tablice nego i vozila, a onda ko će od Srba da opstane, ni sami ne znaju, niti ih interesuje pošto računaju da će svi Srbi da napuste”.

Ponovo spomenuvši opasnost od “Oluje” i “Bljeska” za Srbe na Severu, Vučić je najavio i “opšti napad na Sever najkasnije do 1. oktobra”, uz naglasak da “Kvinta podržava Albance”, te da Srpska lista “to više neće da trpi”.

Predsednikove dramatične najave godinama prate naslovnice srpskih tabloida i specijalni programi televizija sa nacionalnom frekvencijom. U očekivanju najnovije najave o “Oluji” i “Bljesku” za Srbe sa Severa do 1. oktobra, koje su ovog leta ponavljali i drugi vladini zvaničnici, zaključno sa nastupom srpske premijerke, da takve najave budu još dramatičnije, početkom ovog jula potrudili su se i tabloidi u Beogradu.

Sve ono što je Aleksandar Vučić poručio 29. juna na “najoštrijoj konferenciji za medije sa kojom će ući u istoriju”, danima je bila tema ovih medija. Poruke su tri: sprema se “Oluja”, Kurti hoće rat, a Evropa podržava napad na Srbe.

Iako naslovi u tabloidima obično prate predsednikova obraćanja, ima i obrnutih situacija, kada se izdvoji dramatično upozorenje na naslovnici, a potom se takvo pitanje postavi Vučiću na konferenciji za medije ili u studiju neke od televizija.

Kada su “Večernje novosti” na naslovnici 9. oktobra 2020. objavile “četiri cilja za haos na kosovu”, o tome da će “Srbi na Kosovu i Metohiji, naročito oni u enklavama, u narednim danima biti meta organizovanih provokacija i napada Albanaca, a sve u cilju stvaranja nestabilnosti koja bi dovela do ponovnog zastoja u dijalogu Beograda i Prištine, kao i opstrukcije saradnje sa Specijalnim sudom u Hagu”, Vučić je takođe poručio da neće biti novih “oluja”.

Predsednik Srbije je često i u raznim emisijama tokom ovih nekoliko godina, uz redovno spominjanje “Oluje” i “Bljeska”, za opis situacije na Kosovu najčešće u istoj rečenici ili monologu saopštavao kako se nasilje neće dogoditi.

Takođe, često se slikovito poigrava i sa drugim krilaticama, poslovicama i citatima. “Novih ‘oluja’ i ‘bljesaka’ i progona našeg naroda neće biti, niti pogroma iz 2004. Ako je to pretnja i veliki greh, onda sam ja najgrešniji čovek na svetu”, kazao je 16. oktobra 2021. na TV Prva, i dodao, uz parafraziranje Gandijevog citata: “U vreme oluje, male ptice se sakriju i gledaju da se sakriju po svaku cenu svuda, da ih nigde nema, a orlovi tada najviše lete, tako da se u teškim vremenima vidi ko ima hrabrosti, ko ima petlju, a žargonski da kažem, miševi se posakrivaju”.

Sledeće nedelje u Briselu Aleksandar Vučić će se sastati sa Aljbinom Kurtijem pre nego što se 1. septembra na terenu povuku sledeći potezi iz Beograda i Prištine i utvrdi da li je sačuvan mir ili se događa “Oluja”.