Više od sedam hiljada građana protestovalo je u ponedeljak do kasno u noć ispred zgrade Kancelarije visokog predstavnika međunarodne zajednica (OHR). Protesti su najavljeni i za utorak veče. Oni su poslali jasnu poruku: ne želimo nametnutu izmenu Izbornog zakona.
Povod za nezadovoljstvo građana je dokument koji se prethodnih dana pojavio u javnosti, koji otkriva da Visoki predstavnik Kristijan Šmit želi da izmeni Izborni zakon BiH. Veruje se da bi nametanje izmena moglo još više da produbi ionako napete etničke odnose u Bosni.
Austrijski list Standard objavio je da Kristijan Šmit planira da iskoristi bonska ovlašćenja i nametne izmene izbornog zakona, kojima bi se izašlo u susret željama u prvom redu hrvatskih političara. Kako piše portal Istraga.ba, izmenama će bosanski ogranak HDZ-a Dragana Čovića „faktički biti uknjižen u Ustav Federacije BiH“.
Iako se u odluci navodi i niz uvođenja drugih mehanizama kako bi se „odblokirala politička blokada“, dve bitne stvari promeniće se Šmitovom odlukom ukoliko je nametne. Uvešće se cenzus prilikom izbora delegata u Dom naroda Federacije BiH, ali i za imenovanje kandidata za izbor predsednika i potpredsednika FBiH biće potrebno najmanje osam glasova delegata u svakom klubu Doma FBiH. To u praksi znači da će HDZ uvek imati svog predsednika ili potpredsednika entiteta.
Tokom protesta u Sarajevu, građani su poručili Šmitu da ovakav zakon implementira u svojoj zemlji, Nemačkoj. Moglo se čuti i da se traži da Kristijan Šmit podnese ostavku. Građanima su se na skupu pridružilo i više političkih partije kao i dva člana predsedništva BiH Željko Komšić i Šefik Džaferović.
Kada se Džaferović obratio na protestu negodovali su i građani, ali i drugi političari koji nisu dobili prostor da govore. Zato, na protestima koje će nastaviti i u utorak kasno uveče građani ne žele prisustvo političkih lidera.
Kako stvari sada stoje, zadovoljna predlogom jedino je Hrvatska. To je potvrdio i hrvatski premijer Andrej Plenković tokom jučerašnjeg sastanka sa Draganom Čovićem u Mostaru. Plenković podržava namere Kristijana Šmita. „Želimo da opšta atmosfera pred izbore u BiH bude što mirnija, da bude demokratska debata i rasprava. Žao nam je što u procesu pregovora političkih strana nije ranije postignut dogovor o reformi Izbornog zakona“.
U martu ove godine propali su pregovori o izmenama Izbornog zakona. Pregovori su u četiri navrata vođeni posredstvom međunarodnih pregovarača iz EU i SAD, Angeline Ajnorst i Majkla Marfija. Ni EU ni SAD nisu krili razočaranje ishodom pregovora.
S.P./RSE/N1/Istraga.ba/Klix
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
