Pandemija se postepeno vraća, besni rat u Ukrajini, a ni crnogorske političke krize nisu išle na ruku razvijanju jasne strategije za turistički sektor. Takođe, cene su drastično skočile, što je presudan faktor za manje platežne turiste iz Srbije. Sve to utiče na to da je turistička sezona u Crnoj Gori pamtila i bolje dane, ali situacija ipak nije tako crna kakvom se prikazuje.
Poređenja se prave sa prošlogodišnjom letnjom sezonom koja jeste bila dobra, ali treba imati u vidu da je tada Crna Gora bila jedna od retkih zemalja koje su u vreme pandemije bile potpuno otvorene za inostrane turiste.
Avio-saobraćaj
Izuzev gostiju iz regiona, Crna Gora je u dobroj meri avio destinacija. Nema baš mnogo Poljaka, Nemaca ili Čeha koji se odluče da kolima dođu u Crnu Goru. Kako je avio saobraćaj širom sveta u poslednje vreme blago rečeno haotičan, to se odrazilo i na crnogorski turizam.
Lou kost kompanije poput Vizera, ili Rajanera koje lete za Podgoricu svako malo otkazuju letove. Sa druge strane, nova crnogorska nacionalna aviokompanija “Air Montenegro” nema prevelik izbor destinacija na kojima operira. Do Podgorice postoji devet linija, a do Tivta samo pet. Takođe, nisu se bog zna kako snašli ni sa organizovanjem čarter letova.
Nisu svi podbacili kao Budva
Mnogi turizam u Crnoj Gori identifikuju sa Budvom, a ona jeste najviše podbacila ove godine. Zvanični podaci pokazuju da trenutno ima oko 29.000 turista, dok ih je ranijih godina u istom periodu bilo duplo više.
U Kotoru, na primer, sezona nije tako dramatično podbacilaa – uplovljavaju kruzeri čiji gosti preplavljuju grad preko dana, ali se ne zadržavaju više od nekoliko sati i ne ostaju preko noći.
Ali i uveče ima turista. Vlasnik jednog kotorskog restorana kaže da u njegovoj konobi ima gostiju, te da je za sada zadovoljan.
Tivat, sa druge strane trpi zbog drugih razloga – veliki broj tivatskih turista su bili bogatiji Rusi, kojih više nema, ili ima, ali u mnogo manjem broju.
Rusi i Ukrajinci
Najveći problem sa kojim se suočava crnogorski turizam je svakako nedostatak gostiju iz Ukrajine i Rusije koji su ranijih godina činili četvrtinu ukupnog broja turista.
Ukrajinci ove godine u Crnu Goru dolaze prevashodno kao izbeglice, a za Ruse Crna Gora više nije “prijateljska” destinacija, jer se usaglasila za zapdnim sankcijama protiv Rusije, pa nema više direktnih letova iz Moskve i Sankt Peterburga. Pre rata u Ukrajini bilo je do pet letova dnevno za i iz Moskve.
Ležaljke 30, voda 4 evra
Još jedan veliki problem su cene na crnogorskom primorju, koje su više nego prepumpane. U proseku je za ležaljke potrebno izdvojiti između 20 i 30 evra. Voda ide i do 4 evra, domaća piva uveliko preko 3 evra, a u restoranima nema glavnog jela ispod 10 evra. Čak je i premijer Dritan Abazović cene uporedio sa onima na “Azurnoj obali”.
Prema zvaničnim podacima smeštajni kapaciteti hotela su podbacili za oko deset odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali privatni smeštaj za čak trideset odsto.
Cene privatnog smeštaja su drastično skočile, te on i najviše trpi u ovoj sezoni. Hoteli se solidno drže, jer su imali dobru predsezonu u aprilu i maju, a i cene im nisu drastično porasle. Primera radi, od pomenutih 29.000 gostiju u Budvi, oko 13 hiljada ih je u hotelima, te su oni skoro popunjeni.
Noćenje u apartmanima je toliko poskupelo, da se za slične pare može otići i u Grčku ili Španiju.
Međutim, sve podatke privatnih kapaciteta treba uzeti sa rezervom, jer ne prijavljuju svi vlasnici apartmana goste, iako je fiskalizacijom i kakvim takvim zavođenjem reda u turističkom sektoru primetan određen napredak u transparentnosti podataka.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
