Foto: John MacDougall/Pool Photo via AP
Studija Grinpisa pokazuje da Nemačka u ovoj godini za naftu i gas Rusiji treba da isplati 32 milijarde evra. U današnjoj političkoj situaciji to se interpretira tako da Vladimir Putin nemačkim novcem finansira rusku agresiju na Ukrajinu u kojoj se ubijaju nedužni ukrajinski civili. Vlada u Berlinu je pod pritiskom saopštila da će do kraja 2022. da obustavi kompletan uvoz ruske nafte, a ruskog gasa će se osloboditi 2024. godine
Nemačka će do kraja godine u potpunosti da obustavi uvoz nafte iz Rusije, izjavila je u sredu prilikom posete Rigi ministarka spoljnih poslova Analena Berbok. I da ne bude baš nikakve dileme: „Kažem ovde jasno i glasno: Da, Nemačka će u potpunosti da se odrekne ruskih energenata“.
Berbok je objasnila da će Nemačka do leta da prepolovi uvoz sirove nafte iz Rusije, a do kraja godine će ga svesti „na nulu“. A onda je na redu ruski gas i to po zajedničkom, evropskom planu: cela Evropska unija treba da obustavi uvoz ruskog gasa i tako pokaže svoju snagu.
Ministarstvo privrede smatra da bi Nemačka do kraja 2024. godine mogla u potpunosti da obustavi uvoz ruskog gasa.
Države članice EU su se prošle nedelja saglasile da uvedu embargo na ruski ugalj.
Berbok je rekla i da je tolika energestska zavisnost od Rusije bila greška, ali greška koja sada može i mora da se ispravi, jer je to „pitanje evropske bezbednosti“.
Četvrtina nafte se uvozi iz Rusije
Samo što to neće biti tako lako. Više od jedne trećine sirove nafte koja se prerađuje u Nemačkoj dolazi iz Rusije, piše “Frankfurter Rundschau”. U 2021. uvezeno je 27 miliona tona ruske sirove nafte.
U Nemačkoj radi 16 rafinerija. Naftovodi vode iz tri pravca: trasa iz Italije snabdeva jug zemlje; rafinerije na severu i zapadu Nemačke se snabdevaju preko lučkih terminala na Severnom moru.
Rafinerije Švet i Lojna na istoku prvenstveno koriste rusku sirovu naftu, a one obrađuju jednu četvrtinu sirove nafte u Nemačkoj. Devet od deset automobila u Berlinu i Brandenburgu se voze na gorivo dobijeno od ruske sirove nafte.
Istok i zapad zemlje nisu povezani naftovodom.
Nacionalizacija Rosnjefta
Na osnovu izveštaja Ministarstva privrede iz marta, rafinerije na severu i zapadu Nemačke lako iz drugih izvora mogu na nadomeste rusku sirovu naftu.
Rafinerija Lojna će se snabdevati neruskom naftom preko luke u Rostoku i vozom i kamionima koji će dovoziti naftu sa zapada zemlje. Sa poljskom Vladom se pregovara o korišćenju luke u Gdanjsku.
Zaista problematična je rafinerija u Švetu, čiji je ruski koncern Rosnjeft većinski vlasnik i odlučuje odakle će se dobavljati sirova nafta.
Razmatra se nacionalizacija Rosnjefta u Nemačkoj, kaojedino rešenje.
Premošćivanje ruskog gasa
Kako izveštava DW, nemački ministar privede Robert Habek upozorava da bi prebrzo odricanje od ruskih energenata ugrozilo socijalni mir u Nemačkoj. Ubrzano se pregovara sa uvozom gasa iz Katara i Norveške, planira se brza izgradnja terminala za tečni gas, ali za sve to je potrebno vreme.
Dugoročno se se planira daleko masivnije investiranje u obnovljive izvore energije, pre svega u industriji, ali u u stambenim objektima, što je i inače u duhu Zelenih koji su deo koalicione Vlade Olafa Šolca.
Ne razmatra se reaktiviranje atomskih centrala.
Kijev je višestruko vršio pritisak na Nemačku da kao Amerika i Velika Britanije uvede embargo na uvoz ruskih energenata. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je na dramatičan način govorio da Putin nemačkim novcem plaća rat u kome Rusi ubijaju nedužne ukrajinske civile.
Rekorder po uvozu ruskog gasa
Nemačka jedva 5 odsto potrošnje gasa pokriva iz sopstvenih izvora, izveštava državni radio Deutschlandfunk.
Na osnovu studije British Petroleuma „Statistic Review of World energy“ Nemačke je 2019. godine 51 odsto gasa uvozila iz Rusije, oko 55,6 milijardi kubnih metara godišnje, što je čini rekorderom u Evropi.
A.I./Spiegel/Frankfurer Rundschau/DW/Deutschlandfunk
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
