Foto: Strahinja Aćimović/Tanjug
Na predsedničkim izborima se nekada lomila sudbina Srbije. Takve neizvesnosti sada nema. Ali, nikada se ne zna
Što se žešće i duže opozicija bude prepucavala oko zajedničkog predsedničkog kandidata, to više rastu šanse i inače prefavorizovanog aktuelnog predsednika Srbije da obnovi mandat već u prvog krugu. Sam eventualni ulazak u drugi krug bi donekle uzdrmao temelje vlasti Aleksandra Vučića, na kojima sada stoji.
„Vreme“ je u susret parlamentarnim, predsedničkim i beogradskim izborima u broju 1610 pisalo o svim predsedničkim izborima od 5. okotobra 2000. godine, koji se u kontekstu predstojećih izbora i desetogodišnje vladavine Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića čitaju na nov način.
Prvi i drugi izbori za predsednika Srbije nakon 5. oktobra 2000, u septembru i decembru 2002. godine, su po važečem Izbornom zakonu poništeni zbog izlaznosti manjoj od 50 odsto upisanih birača.
Nakon isteka mandata predsednika Srbije još iz predpetooktobarskog doba Milana Milutinovića novi predsednički izbori su raspisani za 16. novembar 2003. godine. Pošto je Vojislav Šešelj bio u pritvornoj jedninici Haškog tribunala, Srpska radikalna stranka je u predsedničku trku krenula sa Tomislavom Nikolićem. U ime DOS-a je nastupio Dragoljub Mićunović. Nikolić je sa 1.166.896 osvojenih glasova imao oko 300.000 glasova više od Mićunovića, ali su i ovi predsednički izbori proglašeni nevažećim zbog rekordno niske izlaznosti od svega 38,79 odsto.
Pošto je postalo jasno da ovako predsednik države nikada neće biti izabran, Skupština Srbije je konačno 25. februara 2004. usvojila Zakon o izmeni uslova za izbor predsednika Srbije: ukinut je zakonski cenzus od preko 50 odsto.
I na predsedničkim izborima održanim 13. juna 2004. izlaznost je bila ispod nekadašnjeg cenzusa – 47,76 odsto. Na sceni se pojavio novi glavni glumac – Boris Tadić. On je konačno u drugom krugu 27. juna pobedio Tomislava Nikolića sa osvojenih 48,36 odsto glasova i prednošću od osam odsto.
Dve godine kasnije, nakon na jedvite jade proguranog referenduma je donesen „mitrovdanski“ Ustav koji je mandat predsednika Republike sa četiri godine produžio na pet.
Sledeći megdan Borisa Tadića i Tomislava Nikolića odigrao se 20. januara 2008. U drugom krugu izlaznost je bila veća od 68 odsto, a Tadić je za nešto više od 100.000 glasova opet pobedio Nikolića.
Po novom Ustavu, Tadićev mandat je isticao 2013. godine, ali je on odlučio da ga skrati i spoji predsedničke sa parlamentarnim izborima. Prvi krug je održan 6. maja 2012. godine.
U drugom krugu je 20. maja, sa izlaznošću od 46,28 odsto, pobedio Tomislav Nikolić sa 49,54 odsto osvojenih glasova, naspram Tadićevih 46,28 odsto. Tada počinje naprednjačka era. Tadića su pobede koštali tzv. „beli listići“ – njima su birači Demokratske stranke zgađeni Tadićevom politikom heli da mu održe lekciju. Uspeli su u tome bolje nego što im je bila namera.
Nikolić je kao predsednik države učinio pravu stvar i odrekao se funkcije predsednika Srpske napredne stranke koju je osnovao. Na njegovo mesto na čelu stranke je došao Aleksandar Vučić i tada počinje njegova era.
Vučić je poptpuno istisnuo Nikolića iz politike i sa mesta premijera sam se kandidovao za predsednika države 20. aprila 2017. godine. Uz izlaznost od 54,34 odsto ubedljivo je pobedio sa 55,08 odsto osvojenih glasova. Na drugom mestu je sa 16,36 odsto završio Saša Janković.
Naredni predsednički izbori biće održani 3. aprila ove godine. Pobeda Aleksandra Vučića smatra se neupitnom.
Fiilip Mirilović/M.N.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Predizborna kampanja na Kosovu prošla je relativno mirno. U srpskim sredinama dominira Srpska lista. Šta Srbi koji žive na KiM mogu da očekuju od lokalnih izbora
„Najveće moguće nasilje“ očekuje se 1. novembra na skupu studenata, rekao je ministar i funkcioner SNS-a Darko Glišić. Da li režim najavljuje sopstveni napad ili samo zastrašuje ljude
Tokom obilaska Ložionice, predsednik Vučić najavio je da će 11. oktobra u Srbiji biti održani brojni skupovi koje organizuje Centar za društvenu stabilnost, „sa porukama jedinstva i mira"
Ruski državljanin Sergej Andreenkov, osumnjičen da je učestvovao u borbeno-taktičkoj obuci državljana Moldavije i Rumunije, verovatno je boravio u Srbiji u septembru. Digitalni tragovi i istraga otkrivaju detalje njegovog kretanja i aktivnosti
Narodni poslanici danas počinju redovno jesenje zasedanje Skupštine Srbije. Na dnevnom redu je 47 tačaka. Jedan deo opozicije bojkotovaće sednicu, dok drugi najavljuje borbu protiv „štetnih zakona" unutar institucija
Već se nedeljama zna da režim neće dozvoliti još jedno „pumpanje“ sa tribina. Zato se nedeljama zna i da na utakmicu između Srbije i Albanije neće moći da uđe niko ko nije detaljno proveren. Kriterijum jeste bezbednost - ali politička
Građani će nastaviti da svojim telima pritiskaju režim. Studenti možda obrnu još jedan krug po Srbiji. A opozicija ima samo jedan zadatak: da se ujedini
Bitka između protivnika i pobornika vlasti, pravne države i bezakonja, dobra i zla, svela se na dokazivanje koga ima više. Ne bez razloga
Kriminalni klanovi, tajne službe, režimski batinaši
Ko sve vršlja po Srbiji Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
