Na kraju dvodnevnog sastanka u sredu 16. decembra, američka Centralna banka je objavila planove da postepeno, ali brže nego što je prvobitno planirano, ukine program velike kupovine obveznica koji je počeo tokom pandemije. Na taj način su bili sprečeni porast troškova zaduživanja privrede i poremećaji na tržištu.
Predsednik Fed-a Džerom Pauel je novinarima rekao da je sada povećan rizik od učvršćivanja veće inflacije koja je u SAD u novembru skočila na 6,8 odsto, najviše u skoro četiri decenije. U saopštenju od srede je upečatljivo nedostajala reč „prelazno“, koju je Fed u prošlosti koristio kada je bilo reči o inflatornim pritiscima.
Fed je u nastojanju da podrži ekonomiju tokom pandemije držao kamatne stope blizu nule. Dvanaest od 18 članova Fed-ovog komiteta za određivanje kamatnih stopa sada kaže da očekuju da će kamatne stope u 2022. porasti za tri četvrtine procenta ili više.
To odražava promenu strateškog razmišljanja Fed-a. Pre tri meseca niko u komitetu nije predvideo da će kamatne stope sledeće godine toliko porasti. Si-En-Bi-Si očekuje da će zvaničnici Fed-a objaviti novu prognozu koja pokazuje dva do tri povećanja kamatnih stopa u 2022. i još tri do četiri u 2023. Ranije nije bilo konsenzusa za povećanje kamatnih stopa u 2022. godine, iako je polovina zvaničnika FED-a očekivala barem jedno povećanje.
Povećanje referentne kamatne stope u SAD nosi potencijalne rizike za ekonomije u razvoju. S jedne strane, dolar će imati tendenciju da poveća svoju vrednost, što će dovesti do povećanja realne vrednosti duga u lokalnim valutama. Takođe će povećati kamatne stope u zemljama u razvoju, povećavajući tako troškove servisiranja duga u lokalnoj valuti i ograničavajući mogućnosti za refinansiranje duga koji dospeva na naplatu pod održivim uslovima.
Prema podacima Narodne banke Srbije ukupan spoljni dug Srbije je 30. juna iznosio 31,961 milijardi evra.
M.M./Bloomberg,/NPR,/Reuters/NBS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com