Foto:AP Photo/Radivoje Pavičić
„Današnjoj Bosni i Hercegovini, koja je i dalje zarobljena u dejtonskoj ludačkoj košulji, potrebna je dekonstrukcija etnonarativa i etnopolitike i kreiranje nekog novog bosanskohercegovačkog etosa i logosa.“
Posle 26 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, institucionalna i politička kriza u Bosni i Hercegovini je dosegla tačku ključanja. Nedavna odluka Skupštine Republike Srpske o prenosu nadležnosti sa federalne države na srpski entitet RS-a dodatno je zakomplikovala već kompleksne etničke odnose. Ovaj potez je inicirao srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik koji kaže da Bosna „ide u smeru na koji Srbi nisu pristali“.
Druga dva člana Predsedništva BiH, Željko Komšić i Šefik Džaferović, pozivaju institucije da zaštite ustavni poredak i pokrenu istragu protiv odgovornih za njegovo urušavanje. Oni smatraju da je je Narodna skupština Republike Srpske ovim potezom napustila Dejtonski sporazum.
Istraživač Instituta za međunarodne poslove u Beču Vedran Džihić kaže za „Vreme“ da je BiH već dugo politički paralasina, da se nalazi u „smrtonosnom zagrljaju etnopolitike“ i njenih političkih eksponenata koji su do perfekcije uvežbali retoriku podeljenosti i proizvodnju krize. Oni u isto vreme grade „klijentelističko-kleptokratske etno-imperije“, a Milorad Dodik je tu „umetnost doveo do vrhunca“.
Džihić smatra da je nakon mnoštva skandala u RS (na primer afera kiseonik) i pod „znatno većim pritiskom opozicije“ Dodik od leta do danas prešao na taktiku mnogo radikalnije eskalacije nego ikada do sada, te da je najnovijim secesionističkim potezima i agresivnom retorikom usmerenom prema prema OHR i Zapadu započeo „direktan napad na Ustav i suverenitet zemlje“.
Zbog svega toga, kaže Džihić, ideja o uvođenju sankcija Miloradu Dodiku ima sve veću podršku i u Evropskoj uniji. Sankcijama se, međutim, za sada protive Mađarska i Slovenija.
Sjedinjene Američke Države već ranije su nekim liderima bosanskih Srba zabranile ulazak na američku teritoriju i zamrzli im imovinu. Ukoliko se situacija ne smiri, može se očekivati veći pritisak Zapada.
Džihić objašnjava da je Rusija u poslednje vreme daleko „agresivnije“ stala iza politike Milorada Dodika ne bi li „zagorčala“ život EU i SAD, koje još uvek nisu pronašle odgovor na ovakvu politiku.
Mada se i Zagreb i Beograd zaklinju u poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine, ne doprinose smirivanju situacije. Tako je i predsedniku Hrvatske Zorana Milanovića Milorad Dodik postao „najmanji problem u Bosni“.
„Nažalost, u Beogradu imamo kontinuitet politika koje dižu političke tenzije i instrumentalizuju BiH za vlastite političke potrebe. U tu svrhu oficijalnoj Srbiji je uvek važno da je RS blizu, da je Dodik na svim važnim skupovima, tu pored predsednika Srbije, da se šalje poruka zajedništva“, kaže Džihić.
On rešenje vidi na nkom „apstraktnijem nivou“. Kaže da je današnjoj BiH „zarobljenoj u dejtonskoj ludačkoj košulji, potrebna dekonstrukcija etnonarativa i etnopolitike, te konstrukcija nekog novog bosanskohercegovačkog etosa i logosa“.
Džihić vidi dosta solidarnosti na nekom bazičnom i ljudskom nivou među građanima, ali da svi narodi u Bosni pate zbog loših i neodgovornih političara.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
