Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis istakao je da će EU pratiti situaciju u BiH, pozivajući države članice na jedinstven odgovor. „Od vitalnog značaja je osigurati jedinstvo EU i dosledno slanje poruka svim stranama u Bosni i Hercegovini“, ocenio je on.
Šef slovenačke diplomatije Anže Logar je u istom tonu istakao da je svaka blokada u Bosni neprihvatljiva. „Građane BiH brinu problemi koji su ključni za njihove živote. Politički čelnici moraju premostiti ovu sitauciju te se fokusirati na zajedničke napore koji će omogućiti reforme i ubrzati evropski put“, izjavio je Logar.
Diskusija o BiH inicirana je zbog retorike koja dolazi iz Republike Srpske o prenosu nadležnosti sa državnih na entitetske institucije, proglašenju nezavisnosti i osnivanju sopstvene vojske. Početkom septembra srpski član Predsedništva Milorad Dodik najavio je da će Skupština RS predložiti izlazak iz sporazuma o Oružanim snagama BiH i poništavanje ingerencija Uprave za indirektno oporezivanje u BiH u Republici Srpskoj.
Poslanici EP su tokom debate izrazili zabrinutost zbog stanja u zemlji i pozvali na uvođenje sankcija Dodiku kako bi se osigurili teritorijalni integritet i mir u regionu.
Bugarski poslanik iz redova Evropske narodne partije (EPP) Andrej Kovačev upozorio je da stanje u Bosni ne preti samo građanima te zemlje, nego i regionu i EU, dodajući da se mora naglasiti evropska perspektiva BiH.
Deo poslanika Evropskog parlamenta tokom debate je ocenio da zapaljiva retorika ne dolazi samostalno iz Banjaluke, već uz podršku Moskve i Beograda. Tako je Angel Džambazki iz redova Evropskih konzervativaca i reformista za probleme u BiH okrivio je Kremlj i Beograd, ocenjujući da ono što Dodik kaže nije on sam pokrenuo.
Sa njim je se saglasio i hrvatski poslanik iz grupacija Socijalista i demokrata Tonino Picula koji je na tu listu dodao i Budimpeštu. „Mi na našim granicama treba da imamo BiH koja funkcioniše, koja je suverena država, a ne nekakav deo ’srpskog sveta’, o čemu se manje-više neskriveno spekuliše pogotovo iz Beograda. Prema tome, svi kontakti sa Miloradom Dodikom moraju voditi o tome računa. Ni na koji način ne treba davati legitimitet njegovim političkim planovima“, izjavio je Picula.
Politička kriza u BiH intenzivirana je nakon što je u julu ove godine bivši visoki predstavnik Valentin Incko u skladu sa svojim ovlašćenjima za donošenje zakonskih rešenja koja ranije nisu usvojili domaći zakonodavci, izmenio odredbe krivičnog zakona. Prema novim zakonskim rešenjima, zabranjeno je negiranje genocida i drugih ratnih zločina.
Predvođeni Miloradom Dodikom, funkcioneri vladajuće SNSD u Republici Srpskoj preduzeli su niz koraka, kao što su bojkot državnih organa i iniciranje novih zakona u Republici Srpskoj, kako bi „odgovorili“ na ono što smatraju napadima na institucije RS-a.
S.P./Al Džazira