FOTO: AP Photo/Darko Vojinovic
Evropska unija „duboko žali“ zbog političke krize u Bosni i Hercegovini, a sve veće trenje između tri etničke zajednice odvlači pažnju sa reformi koje su vitalne za život svih građana BiH, poručeno je na raspravi u Evropskom parlamentu
Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis istakao je da će EU pratiti situaciju u BiH, pozivajući države članice na jedinstven odgovor. „Od vitalnog značaja je osigurati jedinstvo EU i dosledno slanje poruka svim stranama u Bosni i Hercegovini“, ocenio je on.
Šef slovenačke diplomatije Anže Logar je u istom tonu istakao da je svaka blokada u Bosni neprihvatljiva. „Građane BiH brinu problemi koji su ključni za njihove živote. Politički čelnici moraju premostiti ovu sitauciju te se fokusirati na zajedničke napore koji će omogućiti reforme i ubrzati evropski put“, izjavio je Logar.
Diskusija o BiH inicirana je zbog retorike koja dolazi iz Republike Srpske o prenosu nadležnosti sa državnih na entitetske institucije, proglašenju nezavisnosti i osnivanju sopstvene vojske. Početkom septembra srpski član Predsedništva Milorad Dodik najavio je da će Skupština RS predložiti izlazak iz sporazuma o Oružanim snagama BiH i poništavanje ingerencija Uprave za indirektno oporezivanje u BiH u Republici Srpskoj.
Poslanici EP su tokom debate izrazili zabrinutost zbog stanja u zemlji i pozvali na uvođenje sankcija Dodiku kako bi se osigurili teritorijalni integritet i mir u regionu.
Bugarski poslanik iz redova Evropske narodne partije (EPP) Andrej Kovačev upozorio je da stanje u Bosni ne preti samo građanima te zemlje, nego i regionu i EU, dodajući da se mora naglasiti evropska perspektiva BiH.
Deo poslanika Evropskog parlamenta tokom debate je ocenio da zapaljiva retorika ne dolazi samostalno iz Banjaluke, već uz podršku Moskve i Beograda. Tako je Angel Džambazki iz redova Evropskih konzervativaca i reformista za probleme u BiH okrivio je Kremlj i Beograd, ocenjujući da ono što Dodik kaže nije on sam pokrenuo.
Sa njim je se saglasio i hrvatski poslanik iz grupacija Socijalista i demokrata Tonino Picula koji je na tu listu dodao i Budimpeštu. „Mi na našim granicama treba da imamo BiH koja funkcioniše, koja je suverena država, a ne nekakav deo ’srpskog sveta’, o čemu se manje-više neskriveno spekuliše pogotovo iz Beograda. Prema tome, svi kontakti sa Miloradom Dodikom moraju voditi o tome računa. Ni na koji način ne treba davati legitimitet njegovim političkim planovima“, izjavio je Picula.
Politička kriza u BiH intenzivirana je nakon što je u julu ove godine bivši visoki predstavnik Valentin Incko u skladu sa svojim ovlašćenjima za donošenje zakonskih rešenja koja ranije nisu usvojili domaći zakonodavci, izmenio odredbe krivičnog zakona. Prema novim zakonskim rešenjima, zabranjeno je negiranje genocida i drugih ratnih zločina.
Predvođeni Miloradom Dodikom, funkcioneri vladajuće SNSD u Republici Srpskoj preduzeli su niz koraka, kao što su bojkot državnih organa i iniciranje novih zakona u Republici Srpskoj, kako bi „odgovorili“ na ono što smatraju napadima na institucije RS-a.
S.P./Al Džazira
Ugledni nemački list Frankfurter algemajne cajtung objavio je opširnu analizu u kojoj dovodi u pitanje kredibilitet ključnih izvora za priču o navodnom „Sarajevo safariju“, ocenjujući da film i knjige na kojima se zasniva ne nude dovoljno pouzdane dokaze
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
