Novi Sad: Tragedija i posledice
Za domaćina XXXI igara Rio je izabran u oktobru 2009. u Kopenhagenu, pobedivši kandidature Tokija, Čikaga i Madrida. Koji se sportisti iz Srbije takmiče na Olimpijskim igrama u Riju 2016
Na stadionu Makarana u Rio de Žaneiru spektakularnom predstavom 5. avgusta otvorene su XXXI letnje olimpijske igre, računajući od prvih igara modernog doba 1896. u Atini, na kojima na 37 borilišta (6-21. avgusta) učestvuje 10.500 sportista.
Ceremoniju obeležena mešavinom atmosfere karnevala i političke napetosti, u kojoj je učestvovalo 4.800 ljudi, među kojima su bili plesači iz 12 škola sambe, prikazala je bogatu i složenu istoriju i kulturu Brazila, najveće i najmnogoljudnije zemlje Južne Amerike (oko 200 miliona stanovnika).
U priči o Brazilu ređale su se predstave koliba u kojima su živeli domorodci u prašumama, scene dolaska Evropljana, dovođenja okovanih afričkih robova, dolaska talasa imigranata i iz dalekih zemalja kao što su Liban, Sirija, Japan i Nemačke, uspona velikih gradova u Brazilu.
Pojava manekenke Žizele Bundešen uz zvuke kultne melodije „Devojka sa Ipaneme“ (Antônio Carlos Jobim, Vinicius de Moraes 1962), pesma u bosa nova stilu, koju u popularnoj muzici nazivaju neformalnom himnom Brazila, najavila je izlazak na scenu 1500 plesača, uz zvuke koji su prikazali senzualnost Brazila i glas favela – sambe, bosa nove, i modernih plesova.
Po dolasku na stadion pred paradu, svaki sportista dobio je seme izvornog drveta Brazila da bi u parku u Deodoro zasadili šumu sportista što će biti njihov legat u Rio de Žaneiru i simbolična poruka o ekološkoj zaštiti, o smanjenju emisija ugljendioksida i o borbi protiv globalnog zagrevanja.
Igre je svečano otvorio privremeni predsednik Brazila Mišel Temer koji je ulogu lidera preuzeo od suspendovane predsednice Dilme Rusef koja je u znak protesta odbila da prisustvuje. Politički sukob u Brazilu je naoko primiren, ali je sudeći po sporadičnim demonstracijama i u toku otvaranja on u toku. Pred početak igra, politički naboj izazivale su kontroverze oko doping skandala zbog čega je deo ruskih sportista lišena akreditacija. Temerov kratki govor praćen je zvižducima, koje je nadjačao zvuk vatrometa koji je obeležio početak igara.
Za domaćina XXXI igara Rio je izabran u oktobru 2009. u Kopenhagenu, pobedivši kandidature Tokija, Čikaga i Madrida.
Na programu Olimpijskih igara 2016. je 26 sportova i 39 disciplina. U takmičarskom pogramu Igara u Riju će se prvi put predstaviti golf i ragbi.
Više od 100.000 ljudi je direktno uključeno u organizaciju Igara, od čega 70.000 volontera koji treba da ugoste 10.500 sportista i brojni predstavnike medija, ljubitelje sporta i turista iz celog sveta.
Maskota Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru je Vinicius, životinja koja predstavlja spoj mačke, majmuna i ptice, a ime je dobila po legendarnom muzičaru Viniciusu de Moraesu.
Zastavu Srbije na svečanom otvaranju nosila je olimpijska vicešampionka u streljaštvu Ivana Anđušić Maksimović.
Brazil takes pride in spectacular rio 2016 opening
U izdanju „Vremena“ uskoro izlazi knjiga „Igre u Olimpiji“ Aleksandra Ćirića, jednog od osnivača našeg nedeljnika i pomoćnika glavnog urednika, koji je 2014. godine preminuo nakon kraće i teške bolesti. Reč je o reprintu prvog izdanja iz 1996, o čijoj vrednosti i značaju najbolje govori činjenica da ga već dugi niz godina nema u slobodnoj prodaji. „Ova knjiga se bavi poreklom, istorijom, razvojem, pravilima i značajem koje su imale Olimpijske igre u Grčkoj nastojeći da prikažu deo društvenog konteksta u pojedinim periodima njihove istorije“, piše Ćirić u predgovoru. U narednim brojevima „Vreme“ donosi izvode iz „Igara u Olimpiji“.
(
U štampanom broju Vrememena možete pročitati FELJTON Saše Ćirića »IGRE U OLIMPIJI« (1) Prvi sportski izveštaj << VREME | BR 1335 | 4. AVGUST 2016. )
| Ime i prezime | Godina rođenja | Sport |
| Mihail Dudaš | 01.11.1989. | atletika |
| Olivera Jevtić | 24.07.1977. | atletika |
| Ivana Španović | 10.05.1990. | atletika |
| Dragana Tomašević | 04.06.1982. | atletika |
| Predrag Filipović | 05.10.1978. | atletika |
| Nenad Filipović | 05.10.1978. | atletika |
| Asmir Kolašinac | 15.10.1984. | atletika |
| Ivan Stević | 12.03.1980. | biciklizam |
| Milenko Zorić | 02.04.1989. | kajak – kanu |
| Dejan Pajić | 15.08.1989. | kajak – kanu |
| Marko Novaković | 04.01.1989. | kajak – kanu |
| Olivera Moldovan | 01.03.1989. | kajak – kanu |
| Nikolina Moldovan | 01.05.1990. | kajak – kanu |
| Marko Tomićević | 19.04.1990. | kajak – kanu |
| Velimir Stjepanović | 07.08.1993. | plivanje |
| Čaba Silađi | 23.08.1990. | plivanje |
| Aleksandar Karakašević | 09.12.1975. | stoni tenis |
| Damir Mikec | 03.03.1984. | streljaštvo |
| Zorana Arunović | 22.11.1986. | streljaštvo |
| Maja Ognjenović | 06.08.1984. | odbojka |
| Bojana Živković | 29.03.1992. | odbojka |
| Jelena Nikolić | 13.04.1982. | odbojka |
| Tijana Malešević | 18.03.1991. | odbojka |
| Jovana Brakočević | 05.03.1988. | odbojka |
| Milena Rašić | 25.10.1990. | odbojka |
| Stefana Veljković | 09.01.1990. | odbojka |
| Jovana Stevanović | 30.06.1992. | odbojka |
| Silvija Popović | 15.03.1986. | odbojka |
| Milica Mandić | 06.12.1991. | tekvondo |
| Tijana Bogdanović | 04.05.1998. | tekvondo |
| Živko Gocić | 22.08.1982. | vaterpolo |
| Miloš Ćuk | 21.12.1990. | vaterpolo |
| Duško Pijetlović | 25.04.1985. | vaterpolo |
| Slobodan Nikić | 25.01.1983. | vaterpolo |
| Milan Aleksić | 13.05.1986. | vaterpolo |
| Filip Filipović | 02.05.1987. | vaterpolo |
| Andrija Prlainović | 28.04.1987. | vaterpolo |
| Stefan Mitrović | 29.03.1988. | vaterpolo |
| Branislav Mitrović | 30.01.1985. | vaterpolo |
| Gojko Pijetlović | 07.08.1983. | vaterpolo |
| Dušan Mandić | 16.06.1994. | vaterpolo |
| Bobana Veličković | 25.01.1990. | streljaštvo |
| Andrea Arsović | 05.02.1987. | streljaštvo |
| Ivana Anđušić Maksimović | 02.05.1990. | streljaštvo |
| Nenad Zimonjić | 04.06.1976. | tenis |
| Viktor Troicki | 10.02.1986. | tenis |
| Nenad Beđik | 14.04.1989. | veslanje |
| Miloš Vasić | 10.01.1991. | veslanje |
| Milan Ristić | 08.08.1991. | atletika |
| Jovana Crnogorac | 29.02.1992. | biciklizam |
| Aleksandar Kukolj | 09.09.1991. | džudo |
| Nebojša Grujić | 21.03.1991. | kajak – kanu |
| Dalma Ružičić Benedek | 21.02.1982. | kajak – kanu |
| Milica Starović | 19.05.1988. | kajak – kanu |
| Vladimir Torubarov | 22.03.1993. | kajak – kanu |
| Tijana Bošković | 08.03.1997. | odbojka |
| Bianka Buša | 25.07.1994. | odbojka |
| Brankica Mihajlović | 13.04.1991. | odbojka |
| Anja Crevar | 24.05.2000. | plivanje |
| Kristian Fris | 21.04.1984. | rvanje |
| Viktor Nemeš | 21.07.1993. | rvanje |
| Davor Štefanek | 12.09.1985. | rvanje |
| Dimitrije Grgić | 22.06.1984. | streljaštvo |
| Stevan Pletikosić | 14.03.1972. | streljaštvo |
| Milenko Sebić | 30.12.1984. | streljaštvo |
| Milutin Stefanović | 23.01.1985. | streljaštvo |
| Ženski odbojkaški tim | 06.08.2016. | odbojka |
| Muški vaterpolo tim | 06.08.2016. | vaterpolo |
| Amela Terzić | 02.01.1993. | atletika |
| Ženski košarkaški tim | 06.08.2016. | košarka |
| Vladimir Savanović | 12.06.1985. | atletika |
| Jelena Janković | 28.02.1985. | tenis |
| Ana Ivanović | 06.11.1987. | tenis |
| Novak Đoković | 22.05.1987. | tenis |
| Marko Marjanović | 24.11.1985. | veslanje |
| Andrija Šljukić | 08.09.1995. | veslanje |
| Tamara Salaški | 16.10.1988. | atletika |
| Katarina Simonović | 25.10.1994. | plivanje |
| Aleksandra Krunić | 15.03.1993. | tenis |
| Muški košarkaški tim | 06.08.2016. | košarka |
| Stefan Birčević | 13.12.1989. | košarka |
| Stefan Marković | 25.04.1988. | košarka |
| Nemanja Nedović | 16.06.1991. | košarka |
| Marko Simonović | 30.05.1986. | košarka |
| Vladimir Štimac | 25.08.1987. | košarka |
| Miloš Teodosić | 19.03.1987. | košarka |
| Bogdan Bogdanović | 18.08.1992. | košarka |
| Milan Mačvan | 16.11.1989. | košarka |
| Nikola Kalinić | 08.11.1991. | košarka |
| Nikola Jokić | 19.02.1995. | košarka |
| Miroslav Raduljica | 05.01.1988. | košarka |
| Stefan Jović | 03.11.1990. | košarka |
| Sonja Petrović | 18.02.1989. | košarka |
| Tamara Radočaj | 23.12.1987. | košarka |
| Aleksandra Crvendakić | 17.03.1996. | košarka |
| Nevena Jovanović | 30.06.1990. | košarka |
| Sara Krnjić | 15.07.1991. | košarka |
| Danielle Page | 14.11.1986. | košarka |
| Saša Čađo | 13.07.1989. | košarka |
| Milica Dabović | 16.02.1982. | košarka |
| Dajana Butulija | 23.02.1986. | košarka |
| Ana Dabović | 18.08.1989. | košarka |
| Dragana Stanković | 18.01.1995. | košarka |
| Jelena Milovanović | 28.04.1989. | košarka |
| Anđelko Ristićević | 23.12.1985. | atletika |
| Nikola Jakšić | 17.01.1997. | vaterpolo |
| Sava Ranđelović | 17.07.1993. | vaterpolo |
Izvor: TIM SRBIJE – RIO 2016, OKS
(Izložba online Olimpizam u Srbiji 1912- 2012 )
Svetomir Đukić, osnivač olipiskog pokreta u Srbiji
Između dva svetska rata bio je vodeća ličnost olimpijskog pokreta, najpre u Kraljevini Srbiji i Srpskom olimpijskom klubu (komitetu), a zatim i u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji, odnosno Jugoslovenskom olimpijskom odboru (komitetu).
Svetomir Đukić je rođen 29. maja (16. po starom kalendaru) 1882. godine u Ražani nedaleko od Kosjerića (otac Svetozar, majka Draginja). Osnovnu školu završio je u Valjevu, „realku“ je započeo u Užicu a završio u Beogradu. Vojnu akademiju upisao je kao 16-godišnjak, a dve godine kasnije postao je potporučnik stupivši u vojnu službu. Učesnik je Prvog i Drugog balkanskog rata i Prvog svetskog rata koji je započeo odbranom Ade Ciganlije i oslobađanjem Zemuna, nastavio prelaskom Albanije i učešćem u borbama na Solunskom frontu.
Tokom vojničke karijere službovao je u mnogim mestima u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Makedoniji gde je 1940. penzionisan u činu divizijskog generala. Za vreme Drugog svetskog rata priključio se Ravnogorskom pokretu, a od 1945. živeo je u emigraciji gde je i preminuo 19. oktobra 1960. godine (Duizburg).
Od rane mladosti Svetomir Đukić je bio svestrani sportista – gimnastičar, trkač, skakač, plivač, veslač, strelac, jahač, mačevalac i biciklista što je dokazivao učestvujući na mnogim takmičenjima i često pobeđujući.
Između dva svetska rata bio je vodeća ličnost olimpijskog pokreta, najpre u Kraljevini Srbiji i Srpskom olimpijskom klubu (komitetu), a zatim i u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji, odnosno Jugoslovenskom olimpijskom odboru (komitetu).
Svetomir Đukić se smatra osnivačem našeg olimpijskog pokreta. Bio je prvi direktor Srpskog olimpijskog kluba osnovanog 10. februara (23. po novom kalendaru) 1910. godine i vođa prve olimpijske delegacije Srbije na V letnjim olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. godine). Na Kongresu u Stokholmu postao je član Međunarodnog olimpijskog komiteta i to ostao do 1948. godine, kada se svojevoljno povukao. Na osnivačkoj sednici Jugoslovenskog olimpijskog odbora 1919. godine izabran je za potpredsednika i u toj funkciji bio vođa olimpijskih timova Jugoslavije na Igrama u Antverpenu 1920, Parizu 1924, Amsterdamu 1928. i Berlinu 1936. godine, a jedan je od inicijatora kandidovanja Kraljevine Jugoslavije, odnosno Beograda za domaćina sesije MOK 1938-1939. godine i XIV letnjih olimpijskih igara 1948. godine.
Svetomir Đukić bio je nosilac mnogih najviših vojnih odlikovanja i priznanja.
Posmrtni ostaci osnivača našeg olimpijskog pokreta Svetomira Đukića preneti su iz Duizburga i položeni u grobnicu u porti Ražanske crkve 19. oktobra 2002. godine u organizaciji Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, Vojske Jugoslavije, Srpske pravoslavne crkve i Saveznog sekretarijata za sport i omladinu.
Svetomir Đukić Olimpjski komitet Srbije
Obnavljanje Igara u moderno doba i osnivanje Međunarodnog olimpijskog komiteta i olimpijskog pokreta inicirao je Francuz baron Pjer de Kuberten potkraj XIX veka.
Oduševljeni sportista, pedagog i istoričar podstaknut iskopavanjima u drevnoj Olimpiji, kao i oživljavanjem sportskog pokreta u mnogim zemljama na sednici Unije francuskih sportskih društava za atletiku 1892. prvi put založio se za obnavljanje olimpijskih igara kao „periodičnih sportskih takmičenja omladine celog sveta koja bi doprinela uklanjanju nacionalnog rivalstva i nesuglasica verske, političke i rasne prirode“.
Na istom skupu iduće godine (1. avgust 1893) na De Kubertenov predlog sazvan je Svetski sportski kongres i on je 16. juna 1894. godine počeo kao Osnivački kongres Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Kongresu prisustvuje 79 delegata 49 sportskih organizacija iz 12 zemalja i predstavnici (u svojstvu posmatrača) iz još 21 zemlje. MOK je konstituisan osmog dana zasedanja – 23. juna. Imao je 15 članova iz 12 zemalja osnivača (Argentina, Belgija, Velika Britanija, Grčka, Italija, Mađarska, Novi Zeland, Rusija, SAD, Francuska, Češka, Švedska), a prvi članovi MOK bili su organizatori olimpijskih komiteta u svojim zemljama.
Članovi prvog saziva MOK bili su V. G. Balk (Švedska), F. Kermenj (Mađarska), D. Vikelas (Grčka), A. D. Butkovski (Rusija), baron P. de Kuberten i E. Kajo (Francuska), vojvoda Lučeze Pali i grof D’Andria Karafa (Italija), J. Gut-Jurkovski (Češka), L.A. Kaf (Novi Zeland), lord L. Emptil i K. Herbert (V. Britanija), H. B. Zubiaur (Argentina), V. Sloun (SAD) i grof M. de Busije (Belgija). Iduće godine član MOK postao je i Nemac V. Gebhart.
Odlučeno je da se Igre održavaju svake četvrte godine, da se Prve igre modernog doba održe u Atini 1896. godine, a za prvog predsednika MOK izabran je predstavnik zemlje domaćina prvih Igara Dimitrios Vikelas, dok je De Kuberten prihvatio dužnost generalnog sekretara (predsednik MOK postao je posle Igara u Atini 1896. kao predstavnik novog domaćina Francuske, i na toj funkciji ostao je do 1925. godine).
Na Kongresu su usvojena i Olimpijska pravila (danas Olimpijska povelja) koja su tokom prošlog veka doživela mnogo promena. Ukratko, u Pravilima je stajalo:
(1. član) da je u interesu Međunarodnog kongresa i svih zemalja da Olimpijske igre u modernom obliku, pridržavajući se klasičnih okvira, ožive;
(2. član) da na Igre treba pozvati sportske saveze svih „kulturnih zemalja“ i da zemlje mogu da predstavljaju samo njihovi državljani (svima se preporučuje organizovanje prethodnih, izbornih takmičenja da bi na Igre došli samo najbolji);
(3. član) da će na Olimpijskim igrama biti zastupljena atletika (trčanje, skakanje, bacanje i dizanje tereta), sportovi na vodi (jedrenje, veslanje, plivanje), klizanje, mačevanje, rvanje, boks, streljaštvo, gimnastika, biciklizam i konjički sport;
(4. član) da na Olimpijskim igrama, sem u mačevanju, mogu učestvovati samo oni kojima sport nije profesija (amaterski princip);
(5. član) da organizacioni komitet igara može da isključi sa takmičenja sve koji povrede olimpijske norme;
(6. član) da u sklopu atletskog treba organizovati jedno „glavno takmičenje“ pod nazivom pentatlon (petoboj).
Međunarodni olimpijski komitet i olimpijski pokret uopšte, zahvaljujući svom prilagođavanju zahtevima vremena, danas okuplja više zemalja i teritorija od Ujedinjenih nacija, Letnje olimpijske igre su bez premca najznačajniji svetski sportski događaj, ali i kulturni i privredni, a Zimske olimpijske igre započete 1924. godine prate ih u korak.
PREDSEDNICI MOK
| Dimitrios VIKELAS (Grčka) | 1894 – 1896. |
| Pjer de KUBERTEN (Francuska) | 1896 – 1925. |
| Anri de BAJE-LATUR (Belgija) | 1925 – 1942. |
| Sigfrid EDSTREM (Švedska) | 1946 – 1952. |
| Everi BRENDIDŽ (SAD) | 1952 – 1972. |
| Lord KILANIN (Irska) | 1972 – 1980. |
| Huan Antonio SAMARAN (Španija) | 1980 – 2001. |
| Žak ROG (Belgija) | 2001 – 2013. |
| Tomas BAH (Nemačka) | 2013 – |
Istorija olimpizma Olimpjski komitet Srbije
Ove godine akreditacije su dobile i reprezentacije Kosova (uprkos protivljenju Srbije) i Južnog Sudana, Zemlje čiji sportisti učestvuju na Olimpijskim igrama videti detaljnije na interaktivnoj stranici MOK-a
AFGHANISTAN
ALBANIA
ALGERIA
AMERICAN SAMOA
ANDORRA
ANGOLA
ANTIGUA AND BARBUDA
ARGENTINA
ARMENIA
ARUBA
AUSTRALIA
AUSTRIA
AZERBAIJAN
BAHAMAS
BAHRAIN
BANGLADESH
BARBADOS
BELARUS
BELGIUM
BELIZE
BENIN
BERMUDA
BHUTAN
BOLIVIA
BOSNIA AND HERZEGOVINA
BOTSWANA
BRAZIL
BRUNEI DARUSSALAM
BULGARIA
BURKINA FASO
BURUNDI
CAMBODIA
CAMEROON
CANADA
CAPE VERDE
CAYMAN ISLANDS
CENTRAL AFRICAN REPUBLIC
CHAD
CHILE
CHINESE TAIPEI
COLOMBIA
COMOROS
CONGO
COOK ISLANDS
COSTA RICA
CÔTE D’IVOIRE
CROATIA
CUBA
CYPRUS
CZECH REPUBLIC
DEMOCRATIC PEOPLE’S REPUBLIC OF KOREA
DEMOCRATIC REPUBLIC OF THE CONGO
DEMOCRATIC REPUBLIC OF TIMOR-LESTE
DENMARK
DJIBOUTI
DOMINICA
DOMINICAN REPUBLIC
ECUADOR
EGYPT
EL SALVADOR
EQUATORIAL GUINEA
ERITREA
ESTONIA
ETHIOPIA
FEDERATED STATES OF MICRONESIA
FIJI
FINLAND
FRANCE
GABON
GAMBIA
GEORGIA
GERMANY
GHANA
GREAT BRITAIN
GREECE
GRENADA
GUAM
GUATEMALA
GUINEA
GUINEA-BISSAU
GUYANA
HAITI
HONDURAS
HONG KONG, CHINA
HUNGARY
ICELAND
INDIA
INDONESIA
IRAQ
IRELAND
ISLAMIC REPUBLIC OF IRAN
ISRAEL
ITALY
JAMAICA
JAPAN
JORDAN
KAZAKHSTAN
KENYA
KIRIBATI
KOSOVO
KUWAIT
KYRGYZSTAN
LAO PEOPLE’S DEMOCRATIC REPUBLIC
LATVIA
LEBANON
LESOTHO
LIBERIA
LIBYA
LIECHTENSTEIN
LITHUANIA
LUXEMBOURG
MADAGASCAR
MALAWI
MALAYSIA
MALDIVES
MALI
MALTA
MARSHALL ISLANDS
MAURITANIA
MAURITIUS
MEXICO
MONACO
MONGOLIA
MONTENEGRO
MOROCCO
MOZAMBIQUE
MYANMAR
NAMIBIA
NAURU
NEPAL
NETHERLANDS
NEW ZEALAND
NICARAGUA
NIGER
NIGERIA
NORWAY
OMAN
PAKISTAN
PALAU
PALESTINE
PANAMA
PAPUA NEW GUINEA
PARAGUAY
PEOPLE’S REPUBLIC OF CHINA
PERU
PHILIPPINES
POLAND
PORTUGAL
PUERTO RICO
QATAR
REPUBLIC OF KOREA
REPUBLIC OF MOLDOVA
ROMANIA
RUSSIAN FEDERATION
RWANDA
SAINT KITTS AND NEVIS
SAINT LUCIA
SAMOA (UNTIL 1996 WESTERN SAMOA)
SAN MARINO
SAO TOME AND PRINCIPE
SAUDI ARABIA
SENEGAL
SERBIA
SEYCHELLES
SIERRA LEONE
SINGAPORE
SLOVAKIA
SLOVENIA
SOLOMON ISLANDS
SOMALIA
SOUTH AFRICA
SOUTH SUDAN
SPAIN
SRI LANKA
ST VINCENT AND THE GRENADINES
SUDAN
SURINAME
SWAZILAND
SWEDEN
SWITZERLAND
SYRIAN ARAB REPUBLIC
TAJIKISTAN
THAILAND
THE FORMER YUGOSLAV REPUBLIC OF MACEDONIA
TOGO
TONGA
TRINIDAD AND TOBAGO
TUNISIA
TURKEY
TURKMENISTAN
TUVALU
UGANDA
UKRAINE
UNITED ARAB EMIRATES
UNITED REPUBLIC OF TANZANIA
UNITED STATES OF AMERICA
URUGUAY
UZBEKISTAN
VANUATU
VENEZUELA
VIETNAM
VIRGIN ISLANDS, BRITISH
VIRGIN ISLANDS, US
YEMEN
ZAMBIA
ZIMBABWE
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
