Masakr u Orlandu

Nekoliko sati pre pucnjave noćni klub Puls, koji je sebe opisivao kao kao „najtopliji gej bar“ u srcu Orlanda u Floridi, pozvao je goste da prisustvuju događaju s „latinskim ukusom“, a u subotu 11. juna uveče. Vesela masa od oko 300 dobro obučenih ljudi se odazvala tom pozivu i otišla na događaj koji se pretvorio u noćnu moru.

Omar Matin (Omar Mir Seddique Mateen), 29, američki državljanin čiji su roditelji došli iz Avganistana, rođen u Njujorku, gde je bio oženjen i razveden, koji je živeo u Port Sent Lusi na Floridi (Port St. Lucie, Fla.), naoružan puškom AR-15 i pištoljem, upao je u nedelju 12. juna oko 2 ujutro u noćni gej klub „Puls najt“ u Orlandu na Floridi u kome se više od 300 ljudi zabavljalo uz rege muziku i piće i pucao u pripadnika obezbeđenja kluba, a zatim u ljude, koji su pokušavali da se spasu bekstvom.

Kad je policija u nedelju oko 5 ujutru intervenisala, revolveraš se zabarikadirao u toaletu sa desetinama ljudi koje je držao kao taoce. Policija ga je likvidirala i tom prilikom oslobodila 30 osoba.

U tom napadu je ranjen policajac, njegov život je spasen zahvaljujući tome što se metak odbio od šlemu od kevlara. Policija je izvela i kontrolisanu eksploziju ispred noćnog kluba u Orlandu, uz pomoć pasa je pretraživala teren zbog informacija o bombi. (Istražitelji razmatraju mogućnost da je napadač imao i eksploziv).

Policija istražuje masakr kao teroristički akt, F.B.I. je otvorio telefon za dojave.

Pre napada Omar Maten pozvao je policiju i zakleo sa na vernost Islamskoj državi, javlja Si-En-En. Dodaje se da je pominjao i bombaše iz Bostona.

Omara Matina je FBI intervjuisao 2013. i 2014, ali ti intervjui nisu dali rezultat, niti dovoljno elemenata za nastavak istrage i on nije bio pod istragom u trenutku kada je izvršio napad, rekao je za CNN pomoćnik agenta FBI Ronald Hoper zadužen za okrug Tampa. On je u prvim izjavama pomenuo mogućnost da je ubica bio islamistički radikal, ali da se o tome ništa definitivno ne može reći. ( Više o tome: 50 Dead in Shooting at Gay Nightclub in Orlando; Possible Terror Link, New York Times, 11. 6. 2016. )

Njujork tajms ( Shooting at Orlando Nightclub Kills 50, Police SayNYT, 12. 6.) takođe piše da je FBI prvi put obratio pažnju na Omara 2013. nakon njegovih oštrih rasprava sa saradnicima koje su upućivale na terorističke veze, ali nije mogao naći nikakve dokaze; a drugi put 2014, zbog mogućih veza sa Monerom Mohamedom Abusalom, Amerikancem koji je odrastao na Floridi, ali je otišao u Siriju da se bori za ekstremističke grupe i samoubilački aktivirao bombu; ali je Federalni biro zaključio da je kontakt između njih dvojice bio minimalan, a da Matin nije predstavljao suštinsku pretnju u to vreme.“

Matin je inače godinama kao security guard officer radio u kompaniji koja je obezbeđivala neke federalne agencije SAD. Jednom se slikao u policijskoj majici sa logom NYPD, ali s njujorškim policijskim dipartmentom nije imao veze, a takve majice su u slobodnoj prodaji. Imao je dozvolu za nošenje oružja.

Otac napadača ne veruje da je napad imao veze sa religijom već da je motivisan homofobijom, prenosi AFP. Njegov sin se navodno razbesneo kad je video kako se dvojica muškaraca ljube. Omar Matin je bio oženjen u 2009. godini ženom poreklom iz Uzbekistana, a okončao brak u 2011. godini. Bili su zajedno oko četiri meseca. Na sajtu CNN u tekstu Police probe ISIS ties to Orlando massacre, 13. 6. ) opisuje se Omar Matin kao čovek koji je pokazivao znake takozvanog bipolarnog poremećaja (manične depresije) koja nije normalno dijagnostifikovana, koji je „imao istoriju sa steroidima“, koji je posle nekoliko meseci braka počeo da zlostavlja suprugu. Trebalo mu je dugo vremena da završi razvod jer su živeli u različitim delovima zemlje nakon odvajanja. Matin se ponovo oženio i prema stambenim dokumentima sa drugom suprugom Nur Salman stanovao u Fort Pirsu (Fort Pierce, Florida, 120 milja južno od Orlanda). Prema izveštajima do nedelje 12. 6. popodne, ubijeno je 50, osoba, a povređeno 53. Mesto Port St. Lucie koje je u prvim izveštajima navedeno kao Omarovo mesto stanovanja je još južnije na obali Floride, prema Plam Biču. Prema CNN, policija je pretresala taj stan u Fort Pirsu, a za vreme operacije, zbog straha od moguće eksplozije, evakuisala je oko 200 ljudi.

Istražitelji takođe razmatraju mogućnost da je napad bio zločin iz mržnje, rekao je neimenovani policijski izvor za CNN, čiji je partner, pozivajući se na neimenovane vlasti, javio da je policija u Zapadnom Holivudu, Kalifornija, , koji je u toku prošlog vikenda u Los Angelesu održanog Prajd festivala držala u pritvoru nekog osumnjičenog nakon što je otkrila arsenal u njegovom automobilu koji je uključivao neku eksplozivnu smešu, puške i maskirnu odeću, ali da nema indicija da je taj slučaj povezan za zločinom u Orlandu.

„Izgleda da je napadač bio organizovan i dobro pripremljen,“ imao je ubojito oružje, pištolj i „neku vrstu (drugog) uređaja uz sebe», izjavio je Džon Mina, policijski zvaničnik iz Orlanda.

Matin je pištolj glock, nađen na mestu napada dve nedelje pre napada legalno kupio u prodavnici pištolja u okrugu St. Lusi, saopštio je jedan policijski zvaničnik.

U prethodnom periodu na tlu SAD bilo je nekoliko terorističkih napada koje su u ime islama izvršili „usamljeni vukovi“, osobe rođene i odrasle na zapadu, a koje su bile „samoradikalizovan», to jest nisu imale direktne veze sa bilo kojom organizacijom, ali su inspirisane od strane islamske države ili Al Kaide. Taku pojavu bacilo je svetlo ubistvo 14 ljudi u decembru 2015. u San Bernardinu, u Kaliforniji. poslednjih nekoliko godina, Islamska država i Al Kaida pojačali napade tokom Ramazana.

Prvi izveštaji su govorili da nijedna teroristička grupa nije preuzela odgovornost za masakr u Orlandu. Međutim, nekoliko sati posle napada Islamska država je saopštila da je napad izvšio njen vojnik.

Broj mrtvih i povređenih u Orlandu premašuje masakr iz 2007. godine u kampusu u Viržiniji (Virginia Tech), gde su ubijene 32 osobe, i masakr iz 2012. u osnovnoj školi u Njutonu u Konektikatu (Newtown, Conn.), gde je ubijeno 26 osoba.

Masakr u Orlandu bi mogao da bude politizovan tokom američke predsedničke kampanje u kojoj se republikanski kandidat Donald Tramp ističe zahtevima za zatvaranje granica za izbeglice s Bliskog istoka, a demokrate, čiji je kandidat Hilari Klinton se zalažu za ograničavanje posedovanja ubojitog oružja.

Predsednik SAD Barak Obama je u obraćanju naciji je najmasovniju pucnjavu u SAD nazvao i činom mržnje i brutalnim ubistvom istakao da FBI sprovodi istragu i da zasad još nisu poznati motivi tog napada.

Takođe je rekao da je ovo težak dan za LGBT zajednicu i „otrežnjujući podsetnik da je napad na bilo kog Amerikanca napad na sve nas u SAD“.

Potpredsednik SAD Džozef Bajden saopštio je da su njegove molitve sa ubijenima i povređenima u pucnjavi i uputio saučešće porodicama žrtava i njihovim porodicama.

Vodeći republikanski kandidat za predsednika SAD Donald Tramp, koji je izazvao mnogo kotroverzi time što je tokom predsedničke kampanje tvrdio da američke granice treba zatvoriti za emigrante iz Sirije, jer se ne zna ko s njima dolazi je, verovatno aludirajući na predstojeće izbore u SAD i kritikujući trenutnu vlast, poručio na Tviteru: „Užasan incident. Molitve za žrtve i njihove porodice. Kada će se ovo zaustaviti? Kada ćemo dobiti opasne, pametne i obazrive“.

Kandidatkinja demokrata Hilari Klinton opisala je pucnjavu u Orlandu kao „strašan čin“.

Senator Floride i bivši kandidat za republikansku nominaciju Marko Rubio rekao je da je napadač „životinja“ čije nasilje pokazuje da je ovo „novo lice rata protiv terorizma“.