Novi Sad: Tragedija i posledice
Sedam sindikata pozvalo članstvo na generalni štrajk protiv novog zakona o radu. Sukobi u Parizu, Nantu, Renu i Lionu. Blokade rafinerija i puteva Akcije pokreta Nuit debout
Desetine hiljada ljudi marširale su kroz Pariz u utorak 14. juna u znak protesta zbog planiranog promene zakona o radu. Izbili su novi sukobi policije i demonstranta u Parizu gde je na veliki odziv naišao poziv sindikata SGT na novi talas akcije kojom se pokazuje protivljenje reformi radnog zakonodavstva,, a policija nastupala tvrdo nastojeći da osigura bezbednost tokom fudbalskog Evroturnira, u atmosferi opreza zbog potencijalnih akcija islamskih ekstremista koji su ubili 130 ljudi u novembru. Policija tvrdi da je u marševima u Parizu učestvovalo između 75.000 i 80.000 ljudi. Sindikat CGT tvrdi da je širom Francuske učestvovalo oko 1,3 miliona ljudi je, što je više od 1,2 miliona demonstranata tokom prethodnog vrhunca protesta 31. marta, kada je policija videla 400.000 demonstranata. Grupe maskiranih mladića razbijali prozore i bacali kamenje na policijske jedinice za razbijanje demonstracija. Policija je ispalila više desetina plotuna suzavca i koristila vodene topove da rastera visoko mobilne grupe uglavnom c mladih. Policija saoopštava da je 20 policajaca i šest demonstranata povređeno, a da je 21 osoba uhapšena.
Kako piše list Le Figaro nekoliko stotona antifašističkih I antikapitalističkih aktivista obučenih u crno okupilo se na Trgu Republike prenego što su krenuli u neobuzdane demonstracije u Blevilu u dvadesetom arondismanu, gde su zapaljena tri vozila i razbijen Dia supermarket. Bacanjem zapaljenih „projektila zaustavljeno je i zapaljeno vozilo javnog transporta koja su bila prazna
Oko 300 aktivista,razbijeno u male grupe ostalo je na ulicama između pariskog devetnaestog I dvadesetog arondismana, dok seu dvadesetprvom arondismanu.
Predsednik Francuske Fransoa Oland zapretio je u sredu 15. juna da će zabraniti demonstracije privedene. „U vreme kad je Francuska domaćin Evropskog prvenstva u fudbalu, kad se suočava sa terorizmom, demonstracije više ne mogu da budu dozvoljene ako ne može da se garantuje bezbednost ljudi i privatne i javne imovine“, izjavio je Olandov portparol Stefan Le Fol.
Francuski premijer Manuel Vals je zatražio od sindikata SGT da ne organizuje demonstracije u Parizu. SGT je saopštio da takve izjave smatra neprihvatljivim.
U Francuskoj se mesecima održavaju protesti zbog usvajanja spornog zakona o radu, koji, kako izgleda eskaliraju
Le Mond, 25. maja ) piše o osmom danu nacionalne akcije protiv predloženog zakona o radu Slede marševi u Parizu i unutrašnjosti zemlje, blokade naftnih objekata, poremećaji saobraćaja… . Deveti dan nacionalne akcije je zakazan za 14. juna na jednom skupu u Parizu.
Francuske nuklearne elektrane rade kapacitetom koji je smanjen za najmanje četiri gigavata pošto su se radnici koji su članovi sindikata CGT pridružili štrajku protiv planiranih reformi. Zaposleni u 19 nuklearnih elektrana odlučili su 25. maja da stupe u štrajk u okviru protesta protiv reforme zakona o radu, koje predviđaju produženje radne nedelje i lakše otpuštanje zaposlenih. Na aerodromu u Tuluzu je 15 odsto letova je otkazano ili odloženo.
Štrajkovi su paralisali poslovanje u Francuskoj. Proizvodnja u osam francuskih rafinerija je pogođena štrajkom, što je dovelo do prekida u snabdevanju gorivom. Pošto su štrajkovi zahvatili i refinerije u Francuskoj, oko 20 odsto benzinskih pumpi je «presušilo». Trenutno najmanje šest od osam rafinerija u Francuskoj ili ne radi, ili radi smanjenim kapacitetom, a saobraćaj je dodatno otežan zbog štrajka na železnicama koji je izazvao haos među građanima koji na posao idu vozom.
Aktivisti su izašli dva kilometara dug most Normandi, preko reke Sene u gradu Avr, na severnoj francuskoj obali gde su zapalili gume i blokirali naplatne rampe, tako da je ugroženo snabdevanje gorivom aerodroma Šarl de Gol.
Tokom protesta u Parizu demonstranti su se sukobili s policijom koja je upotrebila suzavac. Policija je uhapsila 77 osoba.
Širom francuske 26. maja zabeleženo je prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova 174 velikih sindikalnih marševa, u kojima je prema sindikatu SGT čestvovalo oko 300.000 ljudi.
U prethodnom talasu štrajkova 19 maja u protesnim marševima učestvovalo je najmanje 128.000 demonstranata, prema vlasti, a oko 400 000 prema CGT…
( « Loi travail » : confusion dans la majorité, cortèges nourris… le point sur la 8e journée,
LE MONDE | 26.05.2016)
U Francuskoj traje serija protesta zbog usvajanja spornog zakona o radu, koji poslodavcima daje više slobode u pogledu utvrđivanja radnog vremena i otpuštanja radnika kao tehnoloških viškova.
Protivnici tvrde da će ove izmene pogoršati prava zaposlenih, naročito mladih. »Po ovom zakonu, gazde mogu s radnicima da rade šta hoće», piše francuski levičarski Imanite.
Zbog nedostatka parlamentarne većine za usvajanje zakona o radu, vlada je prošle nedelje odlučila da zakon sama usvoji zaobilazeći parlament. Francuski predsednik Oland je izjavio da vlada od izmene zakona o radu neće odustati.
U društvenu akciju protiv smanjenja radnih prava uključen je i pokret Nuit debout, koji podseća na delovanje u SAD, ali i u drugim zemljama, pokreta Occupy pre dve godine. Nuit debout nema vođu, niti glasnogovornika, već je organizovan preko stalnih odbora-komisija (Commission de action – radi koordinacije, obezbeđenja logistike, bezbednosti na skupovima, komunikacije, itd) a odluke se donose konsenzusom na skupštinama (direktna demokratija).
Aktivisti pokreta od marta održavaju noćne sedeljke i raspravljaju o svojoj viziji vlastite budućnosti na javnim mestima u Parizu (pariski Trg republike, ali i prostor ispred pozorišta Odeon i ispred Jelisejske palate), ali i različita mesta u drugim gradovima uključujući Lion, Tuluz, Monpelje, Nant, Grenobl (gde su održali piknik u hipermarketu). U Parizu, Tuluzu i Dižonu bilo je sukoba između učesnika pokreta i policije.
Učesnici pokreta Nuit debout svoje akcije opisuju kao protest generacije kojoj leve vlade nameću desnu politiku, čija je budućnost odložena za kasnije, generacije kojoj se nameće mentalni sklop žrtvenog jareta, generacije koja u velikom procentu nezaposlena, generacije koju su «dobre ideje» starijih dovele do današnjeg stanja…
Jedna dd glavnih poruka njihovog manifesta glasi: «Politika nije pitanje za profesionalce, to je svačije posao!»
U Francuskoj se mesecima održavaju protesti zbog usvajanja spornog zakona o radu, koji, kako izgleda eskaliraju.
Protiveći se usvajanju restriktivnog zakona o radu, na generalni štrajk širom Francuske pozvalo je sedam francuskih sindikata – CGT, FO, FSU, Solidaires , UNEF, UNL i Fidl.
CGT veruje da je više od 220.000 ljudi izašlo na ulice. Demonstracije su izbile u Parizu, Nantu, Marselju, Tuluzu, Lionu, Monpeljeu, Renu i u Grenoblu.
U oblasti Pariza, više autobuskih je izmenjeno, a neke stanice metroa su zatvorene. Najavljeni su i poremećaji u vazdušnom saobraćaju, pošto se štrajku pridružuju i sindikati pariskih aerodroma. Francuska železnica je pozvala putnike da, ukoliko su u mogućnosti, odlože ili otkažu putovanja, a za sutra najavljuje poremećaje. Puteve su na više mesta u zemlji u znak protesta blokirali i vozači kamiona. Grad Avr u Normandiji, koji francuski list Figaro opisuje kao „mrtav grad“, paralisan je, kada je oko 3.000 demonstranata blokiralo njegove lučke i industrijske zone, postaviši 15-ak blokada. Protest članova sindikata transportnih radnika doveo je i do paralize erodroma u Parizu, kao i luke Sen-Nazer i rafinerije u blizini Nanta. Blokiran je logistički centar u predgrađu Lila, a u blizini Bordoa trgovinski centar.
Unutrašnji železnički saobraćaj u Francuskoj je obustavljen, zbog generalnog štrajka zaposlenih na železnici, koji zahtevaju da im se promeni radno vreme, uvedu nova pravila za pekovremeni rad i pravila o korišćenju slobodnog dana. Otkazana je trećina polazaka brzih vozova.
Vozači kamiona su takođe u štrajku od ponedeljka 16. maja, kada su uveli bolokadu puteva oko gradova na zapadu Francuske.
Napadnuto je i nekoliko biroa vladajuće Socijalističke partije širom Francuske, a u Tuluzu su demonstranti zazidali ulaz s ulice u kancelariju lokalnog predstavnika ove stranke.
Tokom protesta u Parizu došlo je do sukoba: kacige i štitovi na jednoj strani, šalovi i naočari za plivanje sa druge strane. Sukobi su zabeleženi u Nantu, Renu, ali i u Lionu, gde je povređeno pet policajaca, jedan ozbiljno. Uhapšeno je 87 osoba. Snage bezbednosti, koje su upotrebljavale suzavac i bacale šok bombe.
Demonstranti su pripadnike policije zasuli raznim predmetima, a policija je odgovorila suzavcem.
U prilično napetoj atmosferi odvijao se 18. maja na pariskom Trgu Republike, i protest članova sindikata policajaca, iako je protest policajaca bio zabranjen od strane prefekture.
Sindikat CGT, je najavio da će od 2. juna organizovati štrajkove koji mogu ugroziti održavanje evropskog fudbalskog šapionata 2016, za koji se pretpostavlja da će privući dva i po miliona posetilaca izvan Francuske, a štrajkove su najavili i sindikati Force Ouvrière i SUD, kao i sindikati UNSA i CFDT koji su najavili takozvaće rotirajuće štrajkove do kraja juna.
I belgijski sindikalisti štrajkuju. Zaposleni u zatvorskim ustanovama zahtevaju kraj mera štednje i bolje uslove rada. Oni su upali danas u zgradu Ministarstva pravde u Briselu i polomili više kancelarija.
( Journée d’action du 17 mai – Nouvel et important élan de mobilisation, la CGT, mardi 17 mai 2016)
( Entre 68 000 et 220 000 manifestants en France contre la loi travail Le Monde, mardi 17 mai 2016) ( „Avec cette loi, les patrons feront ce qu’ils veulent des salariés“, l Humanite, mardi 17 mai 2016)
( French unions threaten to disrupt Euro 2016 with strikes, Guadian, 29 May 2016 )
( Derrière les « casseurs », toute une galaxie, LE MONDE, 27.05.2016)
Na inicijativu lista Liberation, četrdeset javnih ličnosti peticijom traži od francuske vlade da ozakoni da plate šefova (salaire des patrons) ne budu veće od 100 iznosa minimalne zarade.
Dok je u 60-ih godina u najvećim američkim kompanijama plata direktora bila 40 puta veća od prosečne plate, ovaj jaz je eksplodiro, pa jedna plata bosa iznosi preko 200 prosečnih plata, a u francuskim kompanijama – 120.
U 2015. ukupna zarada bosova tzv. CAC 40 je porasla između 5 odsto i 11 odsto, uprkos pokušaju francuske vlade da reguliše odnose između poslodavaca i zaposlenih.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
