NUNS v.s. ministra policije

Centar za vladavinu prava (CVP) raspolaže pouzdanim informacijama da Radoica Milosavljević iz Kruševca, kontraverzni kupac osam državnih medija, sa nepoznatim poreklom kapitala, do dana današnjeg nije u ugovorenom roku ispunio obavezu iz kupoprodajnih ugovora koje je potpisao sa Agencijom za privatizaciju, jer nije dostavio sve bankarske garancije za dobro izvršenje posla!

Kupoprodajni ugovori sa Milosavljevićem potpisani su još 15. oktobra prošle godine i on je bio dužan da bankarsku garanciju za svaki ugovor dostavi Agenciji za privatizaciju u roku od pet radnih dana od dana potpisivanja ugovora, ali on taj rok nije nakon proteka dva meseca nije ispoštovao.

Vrednost prve grupe bankarskih garancija sa rokom važenja od petnaest meseci, koje je Radojica Milosavljević trebalo da dostavi Agenciji za privatizaciju je sledeća: 40.000 evra za RTV Pančevo, 150.000 evra za Radio televiziju Kragujevac, 30.000 evra za RTV Caribrod Dimitrovgrad, 30.000 evra za Televiziju Požega, 15.000 evra za RTV Brus, 14.000 evra za Radio televiziju Kruševac, 6.500 evra za Televiziju Pirot i 1.500 evra za Centar za informisanja Novi Kneževac. Dakle, kumulativno posmatrano reč je o garancijama čija je vrednost 287.000 evra.

Centar za vladavinu prava (CVP) postavlja pitanje Ministarstvu privrede, Agenciji za privatizaciju i Ministarstvu kulture i informisanja da li će ovim povodom preuzetni konkretne mere raskida ugovora ili će progledati kroz prste Milosavljeviću?

Prema pouzdanim informacijama Radoica Milosavljević je tek 13. januara od Agencije za prvatizaciju zatražio prolongiranje obaveze dostavljanja bankarskih grancija za još 90 dana. Takav zahtev u uslovima predizborne atmosfere naročito pogoduje političarima koje teže da uspostave potpunu kontrolu nad lokalnim medijima.

Ukoliko politički establišment Vlade Republike Srbije podrži zahtev Milosavljevića time se šalje poruka investitorima da nisu svi jednaki pred zakonom i proizvodi se pravna nesigurnost sa dalekosežnim posledicama po privredni i pravni sistem. Investitori očekuju jednak tretman države i sigurnost njihove investicije u Srbiji i Radoica Milosavljević ne sme biti izuzetak, ma koja politička stranka ili stajala iz njega.

Bankarskim garancijama kupac medija garantuje da neće otuđiti imovinu privatizovanih medija, da će realizovati investiciono ulaganje, održati kontinuitet poslovanja, poštovati socijalni program i isplaćivati zarade zaposlenima. Radoica Milosavljević je, od dana kada je potpisao ugovore, preuzeo obavezu da za sve vreme trajanja kontrole ugovora sukcesivno dostavlja Agenciji za privatizaciju neopozive i bezuslovne bankarske garancije za dobro izvršenje poslova, naplative na prvi poziv i izdate u korist Agencije za privatizaciju.

Centar za vladavinu prava podseća javnost da nedostavljanje bankarskih garancija u roku koji je definisan ugovorom za posedicu povlači raskid ugovora o privatizaciji medija. Ukoliko su svi ugovori i dalje na snazi, a gospodin Radoica Milosavljević nije bio u stanju da u roku od pet radnih dana od dana potpisivanja ugovra obezbedi potrebne garancije banke, iako je na licitacijama uvestvovao još u avgustu prošle godine, onda neko od nadležnih institucija mora javnosti da objasni kako je to moguće.

( Ko štiti Radoicu Milosavljevića i gde su bankarske garancije ? UNS, 16. 1. 2016 )

( Potpisano trideset četiri ugovora o prodaji kapitala medija Agencija za privatizaciju, 8. 12. 2016 )

Agencija za privatizaciju je, do sada, potpisala trideset četiri Ugovora o prodaji kapitala medija, privatizovanih u skladu sa Zakonom o privatizaciji i Zakonom o javnom informisanju i medijima. Potpisani su ugovori za sledeće izdavače medija:

Agencija za privatizaciju je, u skladu sa zakonima, bila u obavezi da pre potpisivanja ugovora dobije saglasnost Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija i Regulatornog tela za elektronske medije – REM.

( ПОТПИСАНО ТРИДЕСЕТ ЧЕТИРИ УГОВОРА О ПРОДАЈИ КАПИТАЛА МЕДИЈА Agencija za privatizaciju, 8. 12. 2016 )

Premijer Aleksandar Vučić je posle kratke polemike s novinarkom RTS-a rekao: „Ja se obraćam kako želim, vi me kritikujte kako vam volja.“ Novinarka mu je zamerila što politički svrstava novinare, a on je uzvratio da mu osporava ono što je svima očigledno i što i RTS uzima sebi za pravo, svrstavajući pojedine medije, poput Pinka i Informera, na „drugu stranu“.

Naime, novinarka RTS-a (Milica Jevtić, prim. red.) je premijeru, nakon što je u dijalogu sa novinarkom Radio-televizije Vojvodine pomenuo „ovi vaši“, rekla da ne bi trebalo da „etiketira kolege novinare“ dok rade svoj posao.

„Nemojte se ljutiti, ali ja sam taj koji će da se obraća kako želi, a vi me kritikujte kako vam volja“, poručio joj je premijer.

Vučić je novinarki rekao i da mu dozvoli da odgovori na pitanje koje mu je postavljeno i da ne odgovara umesto njega, što, kako je primetio, RTS uvek čini.

Na opasku može li to da dokaže, Vučić je rekao da neće da dokazuje ništa, već da samo pruža odgovore.

„Ni vi nemate dokaze, osim što ste hteli još jednom da pokažete i da se zna na koji način se ponašate prema Vladi“, rekao je Vučić.

A kad je reč o etiketiranju, primetio je da RTS to često čini, umesto da radi svoj posao.

„To što se tiče vašeg etiketiranja na RTS-u, nije vam prvi put. Vi stalno na vašoj televiziji svrstavate Informer i Pink, a meni ne date da radim nešto što je očigledno svima, a to je da je jasno ko koga u političkom smislu podržava“, naveo je Vučić i poručio:

„Samo vi radite svoj posao, nemam ništa protiv toga, na svako pitanje ću vam odgovoriti, ali nemojte vi da odgovarate u moje ime. Samo nemojte da mi oduzimate to pravo, vaša koleginica je postavila pitanje i ja sam odgovorio“, rekao je Vučić i dodao da nikoga nije uvredio, niti je izgovorio kakvu ružnu reč.

( Premijer Vučić: „Ja se obraćam kako želim, vi me kritikujte kako vam volja“RTS utorak, 12. januar 2016. )

…

Premijer Srbije Aleksandar Vučić tokom današnjeg obilaska radova na projektu Beograda na vodi odgovarajući na pitanja novinara upustio se oštru u polemiku sa novinarkom RTS.

Naime posle postavljanja pitanja novinarke RTS (TV Vojvodine, prim.red) o zviždanju državnim funkcionerima na utakmici, premijer je povišenim tonom odgovorio novinarki:

„Oni vaši su išli da se slikaju, a nisu ništa uradili… „Vi ste hteli da napravite politički događaj od toga a ja ću da vam izađem u susret (raspisivanjem izbora) pa ćete imati još veći politički događaj i još ćete više da se radujete“, obratio se Vučić zbunjenoj novinarki.

Na to je reagovala njena koleginica, takođe sa RTS, koja ga je zamolila da ne etiketara novinarku: “ Nemojte etiketirati kolege“.

Vučić je ovako reagovao:

„Ja sam taj koji će da se obraća kako ja želim, a vi sa RTS-a ste ti koji etiketirate. Vi nemate pravo da odgovarate u moje ime. Nemojte da mi uzimate pravo, nemojte da odgovarate umesto mene“.

( Vučić napao novinarku RTS: Vi sa RTS-a ste ti koji etiketirate… Ja sam taj koji će da se obraća kako ja želim, ne date mi da radim, NSPM utorak, 12. januar 2016. )

U 2015. dogodila su se 34 fizička i verbalna napada na novinare koji su izloženi samovolji moćnika i često im se uskraćuju informacije od javnog značaja.

To se navodi u izveštaju Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) „Hronika napada i pritisaka na novinare“.

Od 34 napada, kako je navedeno u izveštaju, bilo je 10 fizičkih napada, tri napada na imovinu i 20 verbalnih pretnji i pritisaka.

Generalni sekretar NUNS-a Svetozar Raković kazao je da cifra od 34 napada nije konačna jer je i 15. decembra napadnut novinar Stefan Cvetković u Beloj Crkvi.

„U odnosu na prethodnu godinu situacija je gora, jer je zabeležen veći broj napada na novinare. Nedostaju izveštaji kritičkog sadržaja i zato se nameće zaključak da su medijske slobode veoma ugrožene“, rekao je Raković.

On je dodao i da je „ponižavanje novinara od strane zvaničnika ove godine dostiglo svoj vrhunac“, ali i da novinari svakodnevno krše Etički kodeks.

Prema njegovim rečima, autocenzura i strah za egzistenciju kod novinara rastu iz dana u dan jer je istraživanje Centra za razvoj sindikalizma pokazalo da bi svaki peti novinar podlegao autocenzuri zarad stabilnih mesečnih prihoda.

Raković je rekao i da je privatizacija medija sprovedena na veoma problematičan način i da projektno sufinansiranje nije zaživelo u punom kapacitetu.

On je naveo da su od početka godine samo 43 lokalne samouprave raspisale konkurs za projektno finansiranje medijskih sadržaja i da je uočeno da su konkursi bili objavljeni pod netransparentnom procedurom i da su komisije za dodelu sredstava bile neprofesionalne.

Advokatica Kruna Savović, čija kancelarija pruža besplatnu pravnu pomoć novinarima, ukazala je i da je veliki problem to što je sudska praksa u medijskim slučajevima i dalje neujednačena.

Ona je navela da prosečno jedan slučaj pred sudom traje tri do četiri godine.

Savetnik za medije pri OEBS-u Miroslav Janković podsetio da se još ne zna ko su ubice novinarke Dade Vujasinović i novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, kao i da se dalje ne zna ko je odgovoran za postavljanje bombe na prozor stana novinara Dejana Anastasijevića.

„Bar tri novinara u Srbiji su pod stalnom policijskom zaštitom i to sve govor da se institucije još nisu suočile sa svojom prošlošću“, rekao je Janković.

( Novinari i dalje izloženi samovolji moćnika, NUNS, 22. 12. 2015. )

U Beogradu i u još 12 gradova u Srbiji su održani protesti novinara „Novinari ne kleče“, na kojima je po treći put zatražena smena ministra odbrane Bratislava Gašića.

Ispred Vlade Srbije u Beogradu okupilo se oko 300 ljudi na protestu „Novinari ne kleče/predsedniče vlade, ko je ministar odbrane“ i zatražilo smenu ministra odbrane Bratislava Gašića zbog seksističke uvrede upućene novinarki B92.

Na ulaz u Vlade Srbije postavljen je plakat sa siluetom novinarke iznad koga piše „jedna novinarka“, a novinari su nosili papire na kojima je pisalo „Folow me“ i „Novinari ne kleče“.

Novinarka Antonela Riha pročitala je proglas u kojem je navedeno da se pored Gašićeve smene traži i da se obezbede uslovi za izveštavanje u javnom interesu, da pre svega nosioci važnih političkih funkcija ravnopravno tretiraju žene.

Zahteva se i da se povodom izjava Gašića oglasi i ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac i da objasni šta je on to radio u vreme svog mandata.

U proglasu se traži i da se po tom pitanju oglasi poverenica za ravnopravnost Brankica Janković, a ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović da kaže odakle mu informacije sa kim se sastaje i o čemu razgovara predsednik NUNS-a Vukašin Obradović i da kaže da li je Obradović praćen.

U proglasu se traži da se vlasnici, menadžeri i urednici medijskih kuća odupru političkim pritiscima i obezbede novinarima makar minimum njihovih radnih prava.

Riha je kazala da organizatori protesta ne podržavaju dolazak predstavnika političkih stranaka na skupove „Novinari ne kleče“ i da bi bilo bolje da rade u javnom interesu i odgovaraju na novinarska pitanja.

Prvi protest, „Novinari ne kleče/Smena Gašića“ održan je u Beogradu 7. decembra, nekoliko dana nakon uvrede Gašića, a drugi „Novinari ne kleče/Predsedniče Vlade, održite obećanje“, 21. decembra u 10 gradova Srbije.

Premijer Aleksandar Vučić početkom decembra izjavio je da će pokrenuti proceduru za Gašićevu smenu, ali to još nije učinio, te Gašić i dalje obavlja dužnost ministra.

Protesti novinara održani su i u Nišu, Kragujevcu, Subotici, Čačku, Boru, Mladenovcu, Lazarevcu, Kikindi, Vranju, Pančevu, Novom Pazaru i Šapcu.

( Protest novinara u više gradova u Srbiji, NUNS, 12. januar 2016. )