Novi Sad: Tragedija i posledice
Zamerke se odnose na nezavisnost sudstva, ograničavanje slobode izražavanja i nesaradnju vlasti s ombudsmanom. Pozitivno ocenjena reforma javne uprave, finansijska kontrola, pristup migrantskoj krizi, normalizacija odnosa Beograda i Prištine
Koje su ključne zamerke EK, a šta je pozitivno ocenjeno?
U najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u pridruživanju EU koja je 10. novembra uručena premijeru Aleksandru Vučiću konsatatuje se da Srbija ostaje posvećena strateškom cilju ulaska u EU i sprovodi ambiciozni plan političkih i ekonomskih reformi, ali da je potrebno obezbediti puno poštovanje slobode medija, da korupcija ostaje raširena i da postoje pritisci na tužioce i sudije.
Pozitivno je ocenjena reforma javne uprave, politika budžetskog deficita, politika javnih nabavki, finansijska kontrola, borba protiv terorizma i droge, konstruktivan pristup migrantskoj krizi, normalizacija odnosa Beograda i Prištine…
Zamerke Evropske komisije se odnose na preteranu zloupotrebu položaja.
Govori se o ograničavanju slobodu izražavanja (pominju se pretnje i nasilje nad novinarima, retke presude, curenje informacija iz istrage, pristup informacijama od javnog značaja…)
Zamerke se takođe odnose na pravosuđe (politička zavisnost, ministri komentarišu sudske postupke, nema prezumcije nevinosti, sudije bira skupština…)
U izveštaju se konstatuje da je korupcija raširena, te da je potrebno doneti novi Zakon o Agenciji…)
U izveštaju je kao nezadovoljavajuća ocenjena saradnja sa nezavisnim telima (kaže se da treba poštovati preporuka Ombudsmana i rešenja Poverenika).
Konstatuje se da nije donet Zakon o finansiranju AP Vojvodine.
Neregularnosti i nasilje na lokalnim izborima su bez epiloga.
Glavni zaključci Izveštaja o Srbiji za 2015.
Izveštaj o Srbiji je deo Paketa proširenja za 2015. godinu koji je danas usvojila Evropska komisija. U pristupnim pregovorima sa Srbijom su napravljeni važni koraci. Analitički pregled pravnih tekovina EU (skrining) je završen u martu 2015. Diskusije u Savetu o izveštajima o skriningu za pregovaračka poglavlja su u poodmakloj fazi. Srbija je završila izradu sveobuhvatnih akcionih planova neophodnih za otvaranje poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava, a postigla je i ključne sporazume sa Kosovom u okviru procesa normalizacije kojim se bavi poglavlje 35.
Zaključak Komisije je da je Srbija nastavila da postiže napredak po pitanju političkih i ekonomskih kriterijuma. Gledano unapred, Srbija treba da konsoliduje i dalje podrži svoju agendu ekonomskih i strukturnih reformi, uključujući reformu javne uprave i ekonomsko upravljanje. Takođe treba da poveća kredibilitet i predvidljivost sektora vladavine prava, kao i potpuno ostvarivanje slobode izražavanja. S obzirom da se geografski nalazi na spoljnim granicama EU, Srbija se suočava sa dosad neviđenim prilivom migranata i izbeglica. Srbija je uložila znatne napore kako bi im obezbedila smeštaj i humanitarnu pomoć uz podršku međunarodne zajednice i Evropske unije. Od suštinskog je značaja za Srbiju da unapredi sistem azila i dalje unapredi smeštajne kapacitete. Od Srbije se takođe očekuje da i ubuduće ostane posvećena regionalnoj saradnji kroz format Zapadnobalkanske šestorke, Berlinski proces i Plan povezivanja. Takođe se od nje očekuje da ostane posvećena i normalizaciji odnosa sa Kosovom nastavljanjem sprovođenja, u dobroj veri, svih sporazuma postignutih tokom dijaloga.
Politički kriterijumi
Vlada Srbije je ostala aktivno posvećena strateškom cilju pristupanja EU. Uključenost zainteresovanih strana u pregovore o pristupanju je poboljšana.
Potrebno je dodatno ojačati korake koji su preduzeti u cilju veće saradnje sa nezavisnim institucijama, uključujući Zaštitnika građana.
Usvajanje akata po hitnom postupku, uključujući nacrte zakona vezanih za proces pristupanja EU, treba ograničiti kako bi se osigurala veća debata. Izvestan napredak je načinjen ka suzbijanju političkih uticaja u državnoj upravi, i sada ga treba pretočiti u praksu.
Započeto je sprovođenje reformi vladavine prava. Uspostavljena su pravila za ocenu tužilaca i sudija, ali još ima prostora za političke uticaje na imenovanje sudija i pravosuđe u Srbiji se još uvek suočava sa značajnim preprekama koje sputavaju nezavisnost, efikasnost i odgovornost pravosuđa.
Pravni okvir za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala je unapređen, naročito u pogledu zaštite uzbunjivača. Međutim, rasprostranjena korupcija i neadekvatno institucionalno ustrojstvo i dalje škode poslovnom sektoru.
Srbija treba da se pozabavi problemom preterane zloupotrebe položaja i da razvije solidan mehanizam za praćenje dostignuća.
Kada je reč o poštovanju osnovnih prava, Srbija je postigla umeren napredak. Parada ponosa je ponovo mirno održana u Beogradu, ali su neophodni sistemski napori zarad unapređenja, promovisanja i zaštite prava najugroženijih i diskriminisanih osoba, među kojima su Romi i LGBTI zajednica.
Potrebno je preduzeti dodatne mere kako bi se obezbedili uslovi za potpuno ostvarivanje slobode izražavanja i transparentnosti vlasništva i finansiranja medijskog sektora.
Ekonomski kriterijumi
Srbija je umereno spremna za razvijanje funkcionalne tržišne ekonomije. Srpska privreda se oporavlja od recesije.
Postignut je dobar napredak u rešavanju nekih političkih slabosti.
Zahvaljujući značajnim merama konsolidacije i boljem ubiranju poreza, budžetski deficit je doživeo oštar pad. Inflacija je i dalje vrlo mala.
Iako još uvek visoka, nezaposlenost je pala na ispod 20 procenata. Postignut je napredak i u restrukturiranju državnih preduzeća i glavnih komunalnih preduzeća i sada taj proces treba završiti.
Prisustvo države u privredi je i dalje značajno. Privatni sektor je nerazvijen i sputavaju ga slabosti vladavine prava i otežan pristup finansijskim sredstvima.
Srbija je umereno spremna u pogledu kapaciteta da se nosi sa pritiscima konkurencije i tržišnim silama unutar Unije.
Obrazovni sistem je još uvek neefikasan, fizička infrastruktura nerazvijena, a neformalni sektor i državna pomoć i dalje prilično veliki.
Srbija treba da poboljša kvalitet obrazovnog sistema i usmeri ga ka potrebama tržišta rada, stimuliše privatne investicije i ubrza sprovođenje javnih infrastrukturnih projekata.
Takođe treba da obezbedi transparentan okvir za državnu podršku privatnom sektoru, uključujući i pravedan sistem parafiskalnih nameta.
Zakonodavstvo EU
Ukupno gledano, Srbija napreduje u ispunjavanju svojih obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Srbija bi trebalo da obustavi zaštitne mere za uvoz mleka, sira, putera i svinjetine iz EU pošto su neopravdane. Zabeležena je intenzivna zakonska aktivnost sa ciljem da se zakonodavni okvir Srbije uskladi sa pravnim tekovinama EU.
Srbija je postala 33. članica Mehanizma EU za civilnu zaštitu.
Takođe je formirala Nacionalni odbor za investicije koji okuplja državne organe, donatore i međunarodne finansijske institucije i ima za cilj koordinisanje investicione politike Srbije u ključnim sektorima jedinstvenog kanala za planiranje, pripremu i implementaciju projekata (energetika, saobraćaj, životna sredina, infrastruktura vezana za poslovanje), i time dala primer u regionu. Ipak, i dalje su neophodni kontinuirani napori kako bi se održao tempo reformi. U tom smislu su od suštinske važnosti adekvatni finansijski i ljudski resursi kao i solidni strateški okviri.
To se naročito odnosi na ključne oblasti pravnih tekovina kao što su kontrola državne pomoći, procedura za dobijanje azila i energetika.
Usklađenost Srbije sa deklaracijama EU i odlukama Saveta u oblasti spoljne i bezbednosne politike dodatno treba da se unapredi kako bi Srbija ispunila uslov iz pregovaračkog okvira da u periodu do pristupanja Uniji postepeno uskladi svoje politike i odluke sa politikama i odlukama koje su usvojile Evropska unija i njene članice.
Ključni datumi
1999: EU predlaže novi Proces stabilizacije i pridruživanja za pet zemalja jugoistočne Evrope
Jun 2000: Evropski savet donosi odluku da su sve države obuhvaćene Procesom stabilizacije i pridruživanja potencijalni kandidati za članstvo u EU
Jun 2003: Samit u Solunu: potvrđena evropska perspektiva država Zapadnog Balkana
April 2008: potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU
Decembar 2009: ukidanje viza građanima Srbije za putovanja unutar Šengenskog prostora; Srbija podnela zahtev za članstvo u EU
Februar 2010: stupanje na snagu Privremenog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima (deo SSP-a)
Oktobar 2011: Evropska komisija daje pozitivno mišljenje o zahtevu Srbije za članstvo u EU
Mart 2012: Srbija stiče status zemlje kandidata
April 2013: Evropska komisija daje preporuku o započinjanju pregovora o pristupanju sa Srbijom
Jun 2013: Evropski savet odlučuje da otvori pregovore sa Srbijom
Septembar 2013: Stupanje na snagu SSP-a; početak analitičkog pregleda pravnih tekovina EU (skrining)
Decembar 2013: Savet usvaja Pregovarački okvir
21. januar 2014: održana Prva međuvladina konferencija o pristupnim pregovorima sa Srbijom
Mart 2015: blagovremen završetak analitičkog pregleda pravnih tekovina EU (skrining)
( Glavni zaključci Izveštaja o Srbiji za 2015.
Delegacija Evropske Unije u Srbiji, 10/11/2015;
Celokupni izveštaj(na engleskom jeziku, u toku je prevod na srpski): SERBIA 2015 REPORT ;
Dodatne informacije na:
Serbia – Membership status: Candidate country )
Srbija je ostvarila znatan napredak u evropskim reformama, što bi trebalo da vodi otvaranju jednog ili dva pregovaračka poglavlja u decembru, izjavio je u specijalnom intervjuu za RTS evropski komesar za susedsku politiku i proširenje, komesar Johanes Han ( Videti više:
Han: Napredak Srbije treba da vodi ka otvaranju poglavlja, RTS, 10. novembar 2015.).
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
