Novi Sad: Tragedija i posledice
VANU o pretvaranju u VANUK; SANU o VANUK; Ko su članovi Vovođanske akademije nauka i umetnosti?
Vršilac dužnosti direktora Vojvođanske akademije nauka umetnosti i kulture (VANUK) Uglješa Belić izjavio je da je Privrednom sudu u Novom Sadu 23. jula predata prijava za upis te ustanove u sudski registar.
Pokrajinska vlada, utvrdila je na sednici 20. maja 2015, kojoj je predsedavao dr Bojan Pajtić, Predlog pokrajinske skupštinske odluke o osnivanju javne ustanove „Vojvođanska akademija nauka, umetnosti i kulture“ (VANUK). Nacrt odluke biće upućen Skupštini AP Vojvodine na razmatranje i usvajanje.
Pravni osnov za donošenje pokrajinske skupštinske odluke o osnivanju javne ustanove VANUK, sadržan je u članu 17. Statuta AP Vojvodine i članu 4. Zakona o javnim službama Republike Srbije.
Javna ustanova VANUK osniva se u cilju unapređivanja oblasti nauke, umetnosti i kulture na teritoriji pokrajine, a njen rad se zasniva se na principima i tradicijama organizovanja naučne, umetničke i kulturne delatnosti savremenog evropskog prostora.
U radu VANUK-a stvaraju se uslovi za obezbeđenje ravnopravnosti, očuvanja i poštovanja različitosti kultura nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica koje postoje u AP Vojvodini.
VANUK naglasak stavlja na proučavanje naučnih, umetničkih i kulturnih pitanja specifičnih za AP Vojvodinu. Istovremeno, podstiče, unapređuje, pomaže i propagira naučno stvaralaštvo u skladu sa zakonom uređenom oblašću nauke, umetničkog stvaralaštva, te izučava, razvija i predstavlja kulture naroda i nacionalnih zajednica koje postoje u Vojvodini. Takođe, sakuplja, sređuje i proučava građu iz oblasti nauke, umetnosti i kulture Vojvodine, te se bavi izdavačkom delatnošću i ostvaruje saradnju sa srodnim ustanovama u zemlji i inostranstvu.
( Saopštenje sa sednice Pokrajinske vlade Novi Sad , 20. maj 2015. )
Skupština AP Vojvodine na poslednjoj sednici je usvojila predlog o osnivanju Vojvođanske akademije nauka umetnosti i kulture (VANUK), a na osnovu te odluke pokrajinska vlada ima rok od mesec dana, od dana objavljivanja o osnivanju u Službenom glasniku, da formira Upravni i Nadzorni odbor.
Prethodnih dana Treća Srbija predala zahtev za registrovanje Ustanove kulture za obeležavanje stogodišnjice prisajedinjenja Banata, Bačke, Baranje i Srema Kraljevini Srbiji koja takođe ima skraćenicu VANUK .
Akademik Julijan Tamaš – predsednik
Akademik Julijan Tamaš – predsednik Redovni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2004. Predsednik VANU 2004-2008. i 2012-. Inostrani/redovni član Nacionalne akademije nauka i umetnosti Ukrajine u Kijevu od 1997. Rođen 04.08.1950. u Vrbasu. Diplomirao jugoslovensku književnost 1974. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu…
akademik Miloš Tešić – generalni sekretar
akademik Miloš Tešić – generalni sekretar Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2004, redovni član od 2013. Generalni sekretar VANU 2004–2008. i 2012-. Rođen 22.12.1941. u Novom Sadu. Diplomirao 1965. na Mašinskom fakultetu, a magistrirao 1974. na Odseku za upravljanje poslovnim sistemima na Fakultetu tehničkih nauka…
akademik Branimir Gudurić – član Predsedništva
akademik Branimir Gudurić – član Predsedništva Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2004. i Medicinske Akademije SLD, Beograd, od 2002. godine. Redovni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2010. Rođen 05.02.1940. u Nišu. Diplomirao 1963. i magistrirao 1973. na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao 1976. na…
akademik Rudolf Kastori – član Predsedništva
akademik Rudolf Kastori – član Predsedništva Inostrani član Mađarske akademije nauka od 1998. redovni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2004, redovni član Jugoslovenske inženjerske akademije od 2006. (sada Inženjerska akademija Srbije). Rođen 08.10.1935. u Karlovcu (Hrvatska). Diplomirao 1958, a doktorirao 1963. na…
akademik József Szalma-član Predsedništva
akademik József Szalma-član Predsedništva Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2004. Spoljni član javnog tela Mađarske akademije nauka od 2000. Redovni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2010. Rođen 09.01.1948. u Zrenjaninu. Diplomirao na građanskopravnom smeru. Pravnog fakulteta u Novom Sadu 1970….
(Više na adresi: Predsedništvo VANU )
Pokrajinska vlada Vojvodine je donela je 27. jula 2015. rešenje po kome su u Upravni odbor VANUK-a imenovani:
dr Mirjana Vojinović Miloradov,
profesor emeritus Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, za predsednika,
dok su članovi prof. dr Lazar Lazić,
profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu,
prof. dr Aleksandra Doronjski, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu,
prof. dr Pavle Sekeruš, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu,
dr Slobodanka Markov, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u penziji i
Živan Berisavljević, politikolog u penziji.
U Nadzorni odbor Javne ustanove “Vojvođanska akademija nauka, umetnosti i kulture“, imenovani su:
za predsednika, dr Aleksej Kišjuhas, asistent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu
i za članove
dr Žarko Ilin, profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu,
Danilo Čeman, diplomirani menadžer iz Novog Sada,
dr Boris Kršev, vanredni profesor Fakulteta za pravne i političke studije dr Lazar Vrkatić.
Akademik Julijan Tamaš – predsednik
Akademik Julijan Tamaš – predsednik Redovni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2004. Predsednik VANU 2004-2008. i 2012-. Inostrani/redovni član Nacionalne akademije nauka i umetnosti Ukrajine u Kijevu od 1997. Rođen 04.08.1950. u Vrbasu. Diplomirao jugoslovensku književnost 1974. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu,…
akademik Srbislav Denčić
akademik Srbislav Denčić Redovni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2013 (dopisni član od 2004), dopisni član Akademije inženjerskih nauka Srbije od 2004. Rođen 29.07.1953. u Inđiji. Diplomirao 1979, magistrirao 1984. i doktorirao 1989. na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Naučni savetnik u…
akademik Miloš Tešić – generalni sekretar
akademik Miloš Tešić – generalni sekretar Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2004, redovni član od 2013. Generalni sekretar VANU 2004–2008. i 2012-. Rođen 22.12.1941. u Novom Sadu. Diplomirao 1965. na Mašinskom fakultetu, a magistrirao 1974. na Odseku za upravljanje poslovnim sistemima na Fakultetu tehničkih nauka…
akademik Lajos Göncz
akademik Lajos Göncz Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2004, redovni član od 2013. Rođen 04. 11. 1944. u Senti. Diplomirao psihologiju 1968. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, magistrirao 1976. i doktorirao 1980. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom…
akademik Branimir Gudurić – član Predsedništva
akademik Branimir Gudurić – član Predsedništva Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2004. i Medicinske Akademije SLD, Beograd, od 2002. godine. Redovni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2010. Rođen 05.02.1940. u Nišu. Diplomirao 1963. i magistrirao 1973. na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao 1976. na…
akademik Sava Halugin
akademik Sava Halugin Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2006. Rođen 17. aprila 1946. u Novom Kneževcu. 1968. upisuje fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, vajarski smer, a 1972. diplomira. 1978. završava poslediplomske studije i dobija zvanje magistra likovne umetnosti – vajarstva. Ima više od…
akademik Rudolf Kastori – član Predsedništva
akademik Rudolf Kastori – član Predsedništva Inostrani član Mađarske akademije nauka od 1998. redovni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2004, redovni član Jugoslovenske inženjerske akademije od 2006. (sada Inženjerska akademija Srbije). Rođen 08.10.1935. u Karlovcu (Hrvatska). Diplomirao 1958, a doktorirao 1963. na…
akademik Vukadin M. Leovac
akademik Vukadin M. Leovac Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2006. Rođen 14.03.1943. u Glisnici kod Pljevalja. Diplomirao 1966. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, magistrirao 1975. i doktorirao 1978. na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Nakon 44 godine radnog staža otišao u penziju…
akademik Milorad Miloradov (1933-2015)
akademik Milorad Miloradov Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti i Jugoslovenske inženjerske akademije od 2004. Redovni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2010. Rođen 12.06.1933. u Rumenki. Diplomirao 1958, magistrirao 1967 i doktorirao 1978. na Građevinskom fakultetu Univerziteta u…
akademik Endre Pap
akademik Endre Pap Redovni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2006 (dopisni član VANU od 2004), predsednik VANU od 2008. do 2012. Rođen 26.02.1947. u Malom Iđošu. Diplomirao 1970. na Prirodno – matematičkom fakultetu u Novom Sadu, magistrirao 1973. na Prirodno–matematičkom fakultetu u Beogradu, a…
akademik József Szalma-član Predsedništva
akademik József Szalma-član Predsedništva Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2004. Spoljni član javnog tela Mađarske akademije nauka od 2000. Redovni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2010. Rođen 09.01.1948. u Zrenjaninu. Diplomirao na građanskopravnom smeru. Pravnog fakulteta u Novom Sadu 1970….
(Više na adresi: Članovi VANU )
Pero Zubac
Dopisni član VANU od 2013. godine. Rođen u Nevesinju 30 maja 1945.godine. Osnovnu školu pohađao u rodnom mestu a gimnaziju „ Ivan Goran Kovačić“ u Lištici i Drugu eksperimentalnu gimnaziju u Zrenjaninu. Studirao jugoslovenske književnosti i ruski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bio…
Prof. dr Radomir Folić
Prof. dr Radomir Folić Dopisni član VANU, dr RADOMIR FOLIĆ, profesor emeritus, Dr h. c. Redovni član Jugoslovenske inženjerske akademije od 2000. g. i njen predsednik (2007-2010), sada Inženjerska akademija Srbije. Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2013. Politehnika „Lj. Karavelov“-Sofija mu je…
Prof. dr István S. Bikit
Prof. dr István S. Bikit Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2013. Rođen 01.01.1945. godine u Novom Sadu. Diplomirao 1967. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, magistrirao 1970. na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu i doktorirao 1976. na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu Redovni…
Prof. dr Livija Cvetićanin (rođ. Pinter)
Prof. dr Livija Cvetićanin (rođ. Pinter) Dopisna članica Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2013. Rođena 7. aprila 1952. godine. Diplomirala 1975. godine na Mašinski fakultetu u Novom Sadu, magistrirala 1977. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Doktorirala 1981. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom…
Tomislav Ketig
0Tomislav Ketig Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2013. Književnik i enciklopedist. Rođen 17. septembra 1932. U Novoj Gradiški (Hrvatska). Apsolvirao 1959. na Medicinskom fakultetu u Beogradu i diplomirao 1973. Jugoslovensku književnost i južnoslovenske jezike na Filozofskom fakultetu u Novom…
Prof. dr Jovan Komšić
Prof. dr Jovan Komšić Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti Rođen 16. 12. 1952. u Laćarku – opština Sremska Mitrovica, AP Vojvodina, Republika Srbija. Diplomirao 1975, magistrirao 1985 i doktorirao 1993. na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Redovni profesor Sociologije na Ekonomskom…
prof. dr Slobodanka Latinović
prof. dr Slobodanka Latinović Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2004, šef Katedre za oftalmologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Rođena 29.11.1944. u Novom Sadu. Diplomirala 1968. na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, završila specijalizaciju iz oftalmologije 1974. na Klinici za očne bolesti u Novom…
Mladen Markov (1934-2015)
Mladen Markov Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2010. godine. Rođen 09.09.1934. u Samošu. Završio pet razreda gimnazije od 1945. do 1950. god. u Pančevu. OBLASTI STVARALAŠTVA Pripovetke, roman, publicistika, novinarstvo. Ima desetak značajnih romana i zbirki pripovedaka kao i više stotina…
prof. dr Svetozar Nićin
prof. dr Svetozar Nićin Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2010. godine Rođen 05.07.1948. u Srbobranu. Diplomirao 1974. i magistrirao 1983. na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. 1984. godine položio je specijalistički ispit a doktorski ispit 1990. na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Redovni profesor hirurgije. Kardiotorakalni hirurg, redovno je zaposlen u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Predsednik je stručnog saveta i komisije za kontrolu kvaliteta Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.
Mr Miroslav Štatkić
Mr Miroslav Štatkić Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2010. Rođen 11. oktobra 1951. u Prizrenu. 1977. diplomirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, smer kompozicija (u klasi prof. Josif Enrika) sa delom – Muzika 77 za orgulje, mešoviti hor i veliki simfonijski…
(Više na adresi: Dopisni članovi VANU )
***
Donesena u zanimljivom trenutku i sa još zanimljivijim pravnim obrazloženjem, odluka o formiranju VANUK nas je uverila da se radi o upornom i pripremljenom političkom nastojanju koje će, ponovo upozoravamo, imati za rezultat relativizaciju ili čak razbijanje jedinstvenog naučnog, umetničkog i kulturnog prostora.
Upoznati sa odlukom putem štampe, nastavićemo da kratkovidoj politici kao alternativu nudimo ozbiljan, otvoren i argumentovan dijalog shodno zakonski definisanoj ulozi.
Javnost treba da bude svesna da su donesene odluke suviše ozbiljne da bi se prepustile samo političarima.
***
Ovih dana navršava se jedanaest godina rada reosnovane Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU). Saglasno odlukama Ustavnog suda Republike Srbije (2012-13), inicirana je transformacija VANU u javnu ustanovu pod nazivom „Vojvođanska akademija nauka, umetnosti i kulture“ (VANUK), što je u saglasnosti sa Statutom APV i zakonom.
Naglašavamo da u odredbama Ustava Republike Srbije, između ostalog, piše i sledeće: „Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvajati suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana“ : Član 2 stav 2: „Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima“ (Član 3. stav 1); „Državna vlast ograničena je pravima građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu“ (Član 12 stav 1); „Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje“ (Član 46. Stav 1); „Naučno i umetničko stvralaštvo je slobodno“ (Član 73. stav 1).
Radi podrobnije informisanosti javnosti, navodimo nekoliko činjenica.
Kratak istorijat:
Osnivanje: Skupština Vojvodine 20. juna 1979. godine, uz podršku i pozitivno mišljenje tadašnje Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) kojoj, u to vreme, predsedava akademik Pavle Savić, donosi Zakon o Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti. Postavljeni su i ciljevi i zadaci nove naučne institucije – „da organizuje, razvija, podstiče i koordinira naučno i umetničko stvaralaštvo i primenu rezultata naučnih istraživanja, da učestvuje u utvrđivanju i ostvarivanju politike društvenog razvoja nauke i umetnosti“.
Vojvođanska akademija je označena kao najviša naučna i umetnička ustanova u AP Vojvodini, a smeštena je u zgradu Platoneuma – palatu koju je još 1861. godine kupio vladika Platon Atanacković sa ambicijom da tu bude budući „Srpski akademski institut“. Osnivačka sednica prve VANU održana je pola godine kasnije, 4. decembra 1979. godine. Prvi predsednik bio je poznati matematičar Bogoljub Stanković, sekretar Milan Čanak, a članovi prvog Predsedništva Petar Drezgić, Branislav Đurđev i Ištvan Seli. VANU nije imala sopstvene institute ni posebne istraživačke jedinice, pa vrlo blisko sarađuje sa raznim univerzitetskim ustanovama u Novom Sadu koje bivaju nosioci raznih zamisli i projekata prve Vojvođanske akademije.
Prvih deset godina: Prvih deset godina postojanja te VANU obeležava i plodna saradnja sa Maticom srpskom, najstarijom kulturnom ustanovom srpskog naroda. U redovne članove izabrani su Slavko Borojević, Branislav Bukurov, Petar Drezgić, Branislav Đurđev, Vladimir Kapor, Milan Konjović, Sreten Marić, Vasko Popa, Bogoljub Stanković, a u dopisne Danilo Branovački, Rudolf Bruči, Dušan Čamprag, Milan Čanak, Aleksandar Fira, Stevan Goldman, Josip Mirnič, Paula Putanov, Ištvan Seli, Aleksandar Tišma. I sledećih godina članstvo VANU se obogaćivalo: u Vojvođansku akademiju ulaze Bogdan Brukner, Olga Hadžić, Janoš Herceg, Jan Kmeć, Zoran Kovačević, Vojislav Marić, Stevan Mezei, Živan Milisavac, Dušan Milović, Milivoj Nikolajević, Svetozar Petrović, Čedomir Popov, Milena Prvanov, Miroslav Radovanović, Božidar Vujanović, Bela Ribar, Relja Savić, Rajko Tomović, Pavle Ugrinov, Tibor Varadi, Novica Vučić, Dragutin Zelenović.
Promene: Nakon usvajanja Ustava Republike Srbije (1990), dolazi promena. Zakon o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti donela je Narodna skupština Republike Srbije na svom drugom vanrednom zasedanju 17. jula 1992. g, a Ukaz o proglašenju, na osnovu člana 83, tačke 3. Ustava Republike Srbije, pod brojem 212, doneo je i potpisao 20. jula tadašnji predsednik Republike Slobodan Milošević. U tom Zakonu, pod „prelaznim i završnim odredbama“, u članu 29. se kaže da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi raniji Zakon o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti („Službeni glasnik SR Srbije“ br. 17/76, 28/80. i 21/90), Zakon o Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti („Službeni list SAP Vojvodine“, br. 17/79) i Zakon o Akademiji nauka SAP Kosova („Službeni list SAP Kosovo“ br. 24/78, 30/80. i 36/89). Ovaj Zakon iz jula 1992. godine, koji je stupio na snagu osam dana posle objavljivanja u „Službenom glasniku SR Srbije“ bio je, očigledno, istovremeno i akt o prestanku rada i postojanja nekadašnje, prve Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Ona je, tim zakonom, ukinuta; njeni članovi (32) prevedeni su, bez izbora, u Srpsku akademiju nauka i umetnosti, a u Novom Sadu je formiran Ogranak SANU, pa mu je na korišćenje dat Platoneum.
Reosnivanje: Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine, na sednici održanoj 23. oktobra 2003. godine, donela je Odluku o osnivanju Vojvođanske akademije nauka i umetnosti i formirala Matičnu komisiju sastavljenu od priznatih naučnih radnika iz zemlje i inostranstva, sa zadatkom da raspiše konkurs i iz podnetih prijava izabere prvih 15 članova novoformirane akademije. Nakon toga u tri izborna ciklusa VANU je izabrala još 14 članova. Neki su u međuvremenu preminuli, pa danas VANU ima 20 članova. To su: Rudolf Kastori, Julijan Tamaš, Milorad Miloradov, Endre Pap, Branimir Gudurić, Miloš Tešić, Jožef Salma, Lajoš Genc, Vukadin Leovac, Srbislav Denčić, Livija Cvetićanin, Slobodanka Latinović, Radomir Folić, Ištvan Bikit, Pero Zubac, Svetozar Nićin, Jovan Komšić, Tomislav Ketig, Miroslav Štatkić i Sava Halugin. Prvi predsednik i generalni sekretar bili su Julijan Tamaš i Miloš Tešić, a zatim su te dužnosti obavljali Endre Pap i Branimir Gudurić.
Neki rezultati rada VANU: U periodu od 2004. do 2014. godine mala grupa akademika od 15-20 članova objavila je: 54 naučna dela ili monografije, 37 poglavlja uglavnom u međunarodnim monografijama, 245 radova u međunarodnim časopisima sa SCI liste, 386 radova na međunarodnim naučnim skupovima, 28 uvodnih izlaganja po pozivu na međunarodnim naučnim skupovima, 182 rada u domaćim naučnim časopisima, 129 predavanja po pozivu u raznim domaćim i međunarodnim institucijama i skupovima.
Osporavanje: Ustavni sud proglasio je 2013. godine neustavnim veći broj članova Statuta Autonomne pokrajine Vojvodine, među kojima i odredbu Člana 17. o osnivanju VANU. U međuvremenu članovi VANU su nastavili svoje aktivnosti u jako otežanim uslovima.
Budućnost: Vlada AP Vojvodine utvrdila je 20. maja 2015. Predlog pokrajinske skupštinske odluke o osnivanju javne ustanove Vojvođanske akademije nauka, umetnosti i kultura (VANUK), koji će biti upućen Skupštini APV na usvajanje. Javna ustanova VANUK osniva se u ciju unapređenja oblasti nauke, umetnosti i kulture, na teritoriji Pokrajine, a njen rad se zasniva na principima i tradicijama organizovanja naučne, umetničke i kulture delatnosti savremenog evropskog prostora. Radom VANUK stvaraju se, između ostalog, uslovi za obezbeđenje ravnopravnosti i poštovanja kultura nacionalnih manjima koje postoje u APV.
Nauka , kultura i umetnost davno su prevazišli okvire granica nacija i država i postali svetski proces koji omogućava brži, svestrani razvoj čovečansta. Stav „Jedna nacija, jedna država, jedna akademija“ davno je prevaziđen u evropskom i svetskom prostoru. Primer su akademije u nekim evropskim državama: Belgija (5), Nemačka (24), Italija (10), Španija (2), Estoniji (2), Finska (5), Francuska (4), Litvanija (2), Norveška (3), Poljska (3), Rusija (2 a jedna od njih sa 5 grana), Švajcarska (4), Švedska (4), Ujedinjeno kraljevstvo (4).
Kao i VANU, VANUK će biti regionalna, radna akademija. Nije posredi status vrhunske nacionalne institucije, počasne, sa privilegijama i apanažama njenih članova, što je slučaj sa SANU. VANU nikada i nigde nije isticala bilo kakvu državnost i zatvorenost u nacionalne okvire, već otvorenost prostora Vojvodine i Srbije prvenstveno za saradnju sa zemljama okruženja i Evrope. Akademija je po definiciji udruženje visokoobrazovanih građana – naučnika i umetnika koji se okupljaju radi razmene ideja i razmatranja rezultata naučnog rada. Državnost i nacija nikako se, među znalcima, ne vezuju za Akademiju. Rad akademija po pravilu finansiraju države, pokrajine, gradovi i privatna lica radi unapređenja nauke i života, a ne prevashodno određenih političkih ciljeva.
Kao i za VANU, i za VANUK će uzor organizovanja, naučnog i umetničko-kulturnog angažmana biti iskustva većeg broja regionalnih akademija širom Evrope, koje gaje otvorenost prema svim naučnicima, istraživačima kulturnim radnicima i umetnicima bez obzira na državu, naciju, religiju i regiju kojoj pripadaju.
VANU ima razvijenu naučnu i kulturnu saradnju sa nizom akademija u okruženju. Neki članovi VANU su i članovi akademija iz okruženja. Na tu činjenicu ponosni su svi članovi VANU, kao i njen osnivač.
Pozdravili bismo i slučajeve da neko od članova VANU, zahvaljujući izuzetnim kompetencijama koje nesporno imaju, bude izabran u SANU. Naročito bismo pozdravili gestove tolerancije i spremnosti vrhunske nacionalne institucije nauke i umetnosti na dijalog i saradnju sa regionalnom akademijom (VANUK) na projektima od interesa za Pokrajinu i Republiku. To bi, na svoj način, bio respektabilan pokazatelj prihvatanja evropskih demokratskih vrednosti i prakse dijaloga, saradnje, supsidijarnosti, upravljanja na više nivoa…
Najzad, ali ne i najmanje važno, regionalna akademija (VANU) priznata je od strane Sekretarijata EU u Briselu kao subjekt koji ima mogućnosti učešća na svim konkursima za naučnoistraživačke projekte koje finansira EU.
Osvrt na kampanju nekih javnih glasila
1. Neka štampana javna glasila, koja sebe smatraju nezavisnim i objektivnim (Novosti, Dnevnik, Politika) u svojim napisima bez ikakvog osnova omalovažavaju VANU i njene članove nazivajući ih „Pajtićevim“, kao da je ta institucija privatno vlasništvo gosp. Pajtića a članovi VANU njegovi trabanti i podanici. Novinarska udruženja bi trebalo ozbiljno da razmotre ovakva neodgovorna i zlurada delovanja novinara i njihovih glasila.
2. Svedoci smo da načela postojećeg Ustava R. Srbije masovno krše i centralna vlast R. Srbije i brojni ostrašćeni kvazi političari, razna novinska glasila pa čak i Izvršni odbor SANU nazivajući pokušaj firmiranja VANUK „političkom igrom“ iako niko nikad iz VANU nije stavove SANU nazivao političkom igrom ili nekim sličnim pogrdnim rečima. No to je pitanje morala onih koji smatraju da su najviša vlast u zemlji i da mogu gaziti sva ljudska i građanska prava drugih pa čak i pravo na bavljenje naukom i tehnološkim razvojem jedne regije u zemlji.
Po srpskom običaju kad ga neko pita „šta želi“ odgovara „nek komšiji crke krava“
(Više na adresi: ( TRANSFORMACIJA VOJVOĐANSKE AKADEMIJE NAUKA (VANU) U VOJVOĐANSKU AKADEMIJU NAUKA, UMETNOSTI I KULTURE (VANUK)
• Mađarska akademija nauka (Magyar Tudományos Akadémia);
• Austrijska akademija nauka (Österreichische Akademie der Wissenschaften);
• Slovačka akademija nauka (Slovenská Akadémia Vied);
• Dukljanska akademija nauka i umjetnosti;
• Nacionalna akademija nauka Ukrajine (Національна академія наук України);
• Mađarska akademija nauka (Magyar Tudományos Akadémia); Naučni institut za pedologiju i agrohemiju, Budimpešta. Rukovodilac saradnje je akademik Rudolf Kastori.
• Mađarska akademija nauka (Magyar Tudományos Akadémia); Javno telo, Mađarska sekcija evropskog udruženja društava za podsticanje korišćenja biomase, Budimpešta, u tehničkim i prirodnim naukama. Rukovodilac saradnje je akademik Miloš Tešić;
• Katedra za međunarodno i javno pravo Instituta za državne i pravne nauke Pravnog fakulteta Univerziteta u Miškolcu (Miskolci Egyetem Állam- és Jogtudományi Karának Államtudományi Intézetének Nemzetközi Jogi Tanszéke) i Pravno odeljenje regionalnog odeljenja Mađarske akademije nauka (Magyar Tudományos Akadémia Miskolci Akadémiai Bizottsága Jogi Szakbizottsága), Miškolc, u pravnim naukama. Rukovodilac saradnje je akademik József Szalma;
• Regionalno odeljenje Mađarske akademije nauka u Segedinu (Magyar Tudományos Akadémia Szegedi Területi Bizottsága). Rukovodilac saradnje je akademik József Szalma;
• U okviru saradnje Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Instituta za pedologiju i agrohemiju Mađarske akademije nauka (Magyar Tudományos Akadémia Talajtani és Agrokémiai Kutató Intézete), akademik Rudolf Kastori je rukovodilac saradnje u ime SANU;
• Nastavljena je saradnja sa Institut für Landtechnik und Tierhaltung in Freising (Institut za poljoprivrednu tehniku i stočarstvo u Frajzingu) i Departmanom za biotehnologiju Instituta za biofiziku iz Segedina, a rukovodilac te saradnje je akademik Miloš Tešić.
(Više na adresi: Međunarodna saradnja VANU )
Prof. dr Ivan Damjanov
Prof. dr Ivan Damjanov je rođen i rastao u Subotici. Otac Milenko, doktor veterine, već nakon osnovne škole šalje ga u Klasičnu gimnaziju u Zagreb gde završava i Medicinski fakultet, magistraturu i doktorat iz patologije 1971. g sa 30 godina. Postaje asistent na patologiji, zatim docent na Univerzitetu…
prof. dr Roman Kaliszan
prof. dr Roman Kaliszan Dopisni član Poljske akademije nauka od 1998. Član Skandinavsko-baltičke akademije nauka od 2006. Dopisni član Poljske akademije nauka i umetnosti 2009. Inostrani član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2010. Rođen 1945. godine. Diplomirao 1968. na Farmaceutskom fakultetu Medicinskog…
akademik Boško Kućanski
akademik Boško Kućanski Akademik dr. stom. dr. med. dr. sci. Boško Kućanski rođen je 1931. godine u Krbavici kod Korenice (Lika) u porodici učitelja. Osnovnu školu pohađao je u više mesta Like, Dalmacije, Bosne i Srbije, a gimnaziju u Šapcu. Završio je Stomatološki fakultet u Beogradu 1958. i Medicinski fakultet u…
Arnold Suppan
Arnold Suppan je rođen u St. Veit/Glan, Kernten u Austriji 18. avgusta 1945. Diplomirao je na Istoriji i germanistici na Univerzitetu u Beču 1966. godine, Posle toga završio je specijalizaciju iz oblasti Istorije istočno evropskih zemalja. Doktorirao je 1970. godine na Univerzitetu u Beču…
(Više na adresi: Počasni članovi VANU )
prof. Robert Hammerstiel
prof. Robert Hammerstiel Počasni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2006. Rođen 18. februara 1933. u Vršcu, kao sin pekara i slikara ikona Antona Hammersitela i njegove supruge Therese čija porodica živi u Vršcu i Beču. Od 1944. do 1947, kao nemačko dete zatvaran u nekoliko logora za Nemce u Banatu. 1947….
prof. dr Radko Mesiar
prof. dr Radko Mesiar Prof. dr Radko Mesiar je rođen 26. avgusta 1951. godine u Bratislavi. Redovni je profesor univerziteta u Bratislavi. Vodeći je istraživač Slovačke akademija nauka i Češke akademija nauka. Autor je više od sto naučnih radova u časopisima sa SCI liste i više od stopedeset naučnih radova…
prof. dr Wilhelm Brauneder
prof. dr Wilhelm Brauneder Redovni profesor Pravnog fakulteteta u Beču, bivši dekan Pravnog fakulteteta u Beču, višegodišnji direktor Ludwig Bolzmann Instituta za nemačku i evropsku pravnu istoriju Pravnog fakulteteta u Beču, šef Katedre za pravnu istoriju Pravnog fakulteta Univerziteta u Beču…
(Više na adresi: Inostrani članovi VANU )
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
