Intervju: Goran Ješić
VIDEO: "Parada pobednika";Frano Cetinić: Spasavanje redova Putina; Ivan Ivanji: Dan pobede ili poraz pobednika
Sovjetski ratni plakat
Na moskovskom Crvenom trgu održana je Parada pobednika. Početak su označila zvona sa sahat kule istočnog krila u Kremlju. Prva se pojavila zastava pobede na Crvenom trgu.Učestvuje više od 15.000 ljudi. Parada pobednika biće najveća u savremenoj istoriji, najavio je ranije ruski ministar odbrane Sergej Šojgu. Na njoj je učestvovalo 10 paradnih eskadrona više od 15.000 ljudi, uključujući predstavnike Oružanih snaga Zajednice nezavisnih država i jedinice drugih zemalja. Marširali su i vojnici Indije i NR Kine. Na paradi su, zajedno s ruskim, marširalii i pripadnici Vojske Srbije. Njih 75 su poslednji marširali Crvenim trgom u završnom delu tog dela svečanosti.
Na Paradi je prikazano 1,5 puta više vojne tehnike nego prošle godine – ukupno 200 jedinica. U avijacionom delu 143 aviona i helikoptera Ratnog vazduhoplovstva Rusije – dva puta više nego prošle godine.
Crvenim trgom su prošli najnoviji primerci vojne tehnike, među kojima tenk na platformi „armata“, zatim „kurganjec 25“, kao i samohodna artiljerijska haubica „koalicija SV“.
Centralna ceremonija na Crvenom trgu se sastoji iz tri dela: defilea pešadije paradnih odreda, vojne tehnike i leta avijacije.
Parada se održava u čitavoj Rusiji. Defilovanje vojnika svečanim maršom održava se u više od 150 naseljenih mesta Ruske Federacije.
Ceremonije će biti održane u Jekatelinburgu, Sankt Peterburgu, Volgogradu, Samari i drugim gradovima. U ovim svečanostima učestvovalo je oko 85.000 vojnika.
Svečanosti je prisustvovao veliki broj svetskih lidera, između ostalog, generalni sektretar UN Ban Ki Mun, predsednik Kube Raul Kastro, predsednik Venecuele Nikolas Maduro, predsednik Egipta Abdel Fatah el Sisi, srpski predsednik Tomislav Nikolić. Svoje učešće na Predsednik Češke Miloš Zeman je u Moskvi, ali ne prisustvuje paradi. Francusku predstavlja ministar spoljnih poslova. Kancelarka Nemačke posetiće Moskvu dan posle parade. Zapadni lideri (Poljske, baltičkih zemalja, Velike Britanije, SAD, itd) nisu se odazvali pozivu na Paradu.
Vrhovni komandant oružanih snaga i predsednik Rusije Vladimir Putin je poručio da silom nametnuta rešenja ometaju svetski razvoj i da je zato zadatak Rusije da stvori jednakost svih naroda.
Zadatak Rusije je i da spreči svetske pretnje na neblokovskom osnovu. Samo tada mi ćemo obezbediti mir na planeti, poručio je Putin čestitajući praznik svim učesnicima parade, gostima i prijateljima i odajući priznanje, kako je rekao, svima koji su se borili protiv fašizma.
Predstavljajući vojnike 10 zemalja koji učestvuju na paradi, Putin je predstavio i Gardijsku brigade Vojske Srbije koja je prodefilovala, rekavši da su hrabri otpor fašizmu pokazali i Srbi.
To je, kako je rekao, bio veliki otadžbinski boj u kojem su se naši očevi i dedovi borili do ivice ljudskih snaga i pokazali šta je nepokolobljivi patriotizam.
Držeći u rukama portret svoga oca Vladimira, koji se borio u ratu, Putin se neplanirano pridružio velikoj koloni od oko 250.000 Rusa koji su nosili fotografije svojih rođaka, u kampanji nazvanoj „Besmrtni puk“, koju je podržao Kremlj, preneo je AFP.
„Mislim da je moj otac, kao milioni običnih vojnika – a on je bio običan vojnik – imao svako pravo da ide ovih trgom“, rekao je Putin novinarima na Crvenom trgu.
„Borili su se za svaku ulicu, za svaku kuću“, rekao je Putin rekavši da je ova parada i znak sećanja na one koji su poginuli u Kursku i na Dnjepru, one koji su umrli od gladi, za one koji su skončali u logorima.
„Mi im se klanjamo kao sinovima, muževima, braći, sestrama, rođacima, prijateljima. Sećamo se svih koji se nisu vratili iz rata, svih koji nisu sa nama“, poručio je predsednik Rusije i zatražio da im se oda počast minutom ćutanja.
( Parada pobednika u Moskvi, RTS, 09. MAJ 2015 )
ISTORIJSKI SUSRET NA ELBI, APRILA 1945: Američki vojnik Vilijam Robertson i sovjetski poručnik Aleksandar Silvaško
Američka vojska sa zapada, a Crvena armija sa istoka izbile su na reku Elbu 25. aprila 1945. godine kod mesta Štrel. Američki poručnik Albert Kocebi iz 273. pešadijskog puka, koji je sa pet džipova stigao bez jasnih naređenja, sa nekoliko momaka seo je u čamac i preveslao se na drugu obalu, gde se sreo sa sovjetskim potpukovnikom Aleksandrom Gordejevim iz 175. gardijskog pešadijskog puka. Do susreta je došlo na bojnom polju prekrivenom nebrojenim leševima, uglavnom nemačkih civila, koji su se u pogrešno vreme zatekli na pogrešnom mestu, pa su oficiri zaključili da nije zgodno da se tu snime fotografije istorijskog susreta. Učinili su to nešto kasnije kod malo većeg mesta Torgau, gde su stigle i propagandne jedinice. Tek sutradan, 26. aprila, istovremeno i sa istim tekstom na ruskom i engleskom jeziku u Londonu, Vašingtonu i Moskvi izdato je saopštenje o prvim zagrljajima saveznika koji će nastaviti do kraja da se bore do ostvarenja zajedničkog cilja – uništenja nacističke imperije. Dve nedelje kasnije Nemačka je potpisala bezuslovnu kapitulaciju.
Hitler je za američko-ruski susret saznao 25. aprila posle podne u svom bunkeru u Berlinu. Uvideo je konačno da su svi očajnički planovi za odbranu propali i 30. aprila izvršio samoubistvo.
Više u tekstu:
70 godina od kraja Drugog svetskog rata: Dan pobede ili poraz pobednika, Ivan Ivanji, (Vreme 1270, 7. MAJ 2015
)
SEDAMDESETA GODIŠNJICA POBEDE NAD FAŠIZMOM BIĆE OBELEŽENA 9. MAJA VELIKOM VOJNOM PARADOM U MOSKVI. POLEMIKE KOJE PRATE OVOGODIŠNJU MOSKOVSKU PROSLAVU DANA POBEDE NASTAVAK SU POLEMIKE VOĐENE I PRE DESET GODINA POVODOM OBELEŽAVANJA ŠEZDESETE GODIŠNJICE POBEDE NAD FAŠIZMOM, S TIM DA SU STAVOVI U MEĐUVREMENU SAMO RADIKALIZOVANI. O TOME SVEDOČI I DANAS AKTUELAN TEKST FRANA CETINIĆA (1947–2006) OBJAVLJEN U „VREMENU“ BROJ 749, 12. MAJA 2005. GODINE, KOJI PONOVO OBJAVLJUJEMO UKAZUJUĆI NA POSTOJANOST ISTORIJSKOG REVIZIONIZMA, NA TADAŠNJE POLITIČKE PRILIKE NA LINIJI ZAPAD–RUSIJA U OGLEDALU DANAŠNJIH, ALI I NA LIČNOST FRANA CETINIĆA, PRIJATELJA „VREMENA“, DUGOGODIŠNJEG UREDNIKA RADIO FRANCE INTERNATIONALEA I VRSNOG EVROPSKOG INTELEKTUALCA
„Glavne svečanosti se odvijaju sutra u Moskvi. Kako tumačite izbor ruske prijestolnice?“
Na ovo veleumno pitanje koje je novinar tjednika „Le Journal du Dimanche“ postavio vjerujući, valjda, da je Moskvu, kao mjesto proslave, odabrao Međunarodni olimpijski komitet, a ne sama Historija za svog dosad najkrvavijeg banketa – poznati je francuski povjesničar Marc Ferro dao slijedeći odgovor:
„Krajnje je vrijeme da se rehabilitira uloga ruske vojske tokom Drugog svjetskog rata. Ona je ta koja je slomila Wermacht, mnogo više nego američka vojska. Ali hladni je rat toliko iskrivio stvarnost same pobjede nad Njemačkom da su povjesničari uveliko potcjenili ulogu Rusa.“
No, ono što zna francuski povjesničar, i što je smatralo istinitim 57 odsto Francuza po okončanju rata, sada zna tek 20 odsto ispitanika, obaviještava nas „Le Monde diplomatique“ u majskome broju. Još malo napora, kako je govorio slavni markiz, i posljednji će „staljinisti“ ustupiti mjesto neodemokratskim negacionistima i ostalim freedom fightersima.
U kolajni historijskog negacionizma bit će mjesta i za podnaslov u tjedniku „Le Point“ koji u broju od 5. maja poentira, kako mu i ime kaže:
„Slavljenje 60. godišnjice pobjede nad nacističkom Njemačkom pruža Putinu priliku da podsjeti kako je i Staljinova Rusija pridonijela pobjedi. I to je taj nacionalizam koji je sada na cijeni u Rusiji.“ Putin je tako dobio riječ, u programu „Mikrofon je vaš“, da podsjeti kako je i Staljinova Rusija (!?), i ona također, pridonijela pobjedi nad nacizmom. Jedino ne znamo u kakvom društvu i zašto bi to bio nacionalizam…
Više u tekstu:
70 godina od kraja Drugog svetskog rata: Spasavanje redova Putina, Frano Cetinić, Vreme 1270, 7. MAJ 2015)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
