Intervju: Goran Ješić
Muharemu Bazdulju nagrada UNS-a „Bogdan Tirnanić", Filipu Švarmu nagrada „Dimitrije Davidović" za autorsko ostvarenje „Heroj 1914"
Udruženje novinara Srbije (UNS) uručilo je 22. novembra, na svoj 133. rođendan, novinarske nagrade za 2014. godinu.
Nagrada za životno delo uručena je novinaru „Vujić televizije“ iz Valjeva i dugogodišnjem novinaru Radio-televizije Srbije Slobodanu Rakoviću.
Raković je u toku višedecenijskog rada obavljao sve novinarske pozicije: od novinara-saradnika, komentatora, novinara istraživača, do glavnog i odgovornog urednika na radiju, televiziji i u štampi. U emisiji „Otvoreno“, koja se emituje na regionalnoj „Vujić televiziji“ iz Valjeva sedam godina o aktuelnim temama kritički razgovara sa eminentnim predstavnicima javnog i privrednog života Srbije.
Godišnja nagrada UNS-a „Bogdan Tirnanić“ za komentar uručena je kolumnisti nedeljnika „Vreme“ Muharemu Bazdulju.
Kako je, predlagajući ga za ovu nagradu rekao Emir Kusturica, Muharem Bazdulj jedan je od retkih koji je vezao reči dostojanstvo, obrazovanje i istina. Novinar čije viđenje prošlosti opstaje na činjenicama, istorijskim faktima i koga radoznalost vodi u budućnost. U vremenu kada je ideologija novca zamenila sve druge ideologije, on nam svima pomaže da bolje razumemo haos u kome svet danas živi i on koliko-toliko od tog haosa pravi red.
Odgovornom uredniku nedeljnika „Vreme“ Filipu Švarmu uručena je nagrada „Dimitrije Davidović“ za autorsko ostvarenje „Heroj 1914″.
“ ‘Heroj 1914.’ vraća poštovanje za pravog junaka Prvog svetskog rata u Srbiji – seljaka. Svi podaci u filmu su tačni i odlično ilustrovani. Film Filipa Švarma daje pozitivan odgovor na pitanje koje se često postavljalo u godini obeležavanja sto godina Velikog rata: može li se nacionalni istorijski narativ ispričati na savremen način“, stoji u obrazloženju žirija.
Nagrade „Laza Kostić“ u kategorijama vest i izveštaj, reportaža i fotografija uručene su novinarki lista „Politika“ Mirjani Čekerevac, dopisnici Radio-televizije Srbije iz Novog Pazara Lidiji Destanović i fotografu lista „Svedok“ Jovanu Mirčeskom.
Mirjana Čekerevac rad srpskog zakonodavnog tela prati od uvođenja višestranačja u Srbiji. Kao vrsni poznavalac parlamenta, čitaocima je na jednostavan način objašnjavala teško razumljive zakone, nepristrasno izveštavala sa dramatičnih sednica i pisala o poslaničkim predlozima i inicijativama.
Lidija Destanović se novinarskim poslom bavi više od dve decenije. Svoju novinarsku karijeru posvetila je negovanju i poboljšanju međunacionalnih odnosa u Raškoj oblasti – Sandžaku. U najtežim vremenima za ovu oblast Lidija se trudila i uspevala da u svojim prilozima afirmiše i prezentuje humanost i toleranciju među ljudima i kulturno-istorijsko nasleđe.
Jovan Mirčeski fotografijom bavi 35 godina. Nagrađena fotografija snimljena je na Evropskom prvenstvu u vaterpolu u Budimpešti i govori o radosti naših najboljih vaterpolista Prlainovića i Filipovića nakon što je naša reprezentacija pobedila u finalu sa Mađarima.
Specijalna nagrada za publicistiku „Žika M. Jovanović“ uručena je dugogodišnjem novinaru „Dnevnika“ Željku Markoviću za monografiju „Vrdnik-međunarodna priča“.
Monografija je plod desetogodišnjeg istraživačkog rada dugogodišnjeg novinara-reportera novosadskog „Dnevnika“. Autor se u nagrađenom delu bavi javnosti nepoznatim međunarodnim vezama ovog vojvođanskog mesta, analizirajući etnički fenomen utemeljen na suživotu 26 nacija.
Kolegi Bobanu Miriću UNS je dodelio specijalno priznanje za originalni poslovni i uređivački projekat „Srbija na dlanu“.
Pohvala humanosti
Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović, pre uručenja nagrada naveo je da je 133. godinu postojanja Udruženja obeležila solidarnost novinara. UNS je ove godine organizovao akciju prikupljanja novčane pomoći za transplantaciju bubrega novinarki NIN-a Ivani Janković, a tokom majskih poplava, uz pomoć tviter grupe „Kabinet“ prikupio je više od 30 tona pomoći u vrednosti od oko 4 miliona dinara.
Brajović je naveo da je „UNS ove godine za beskamatne pozajmice i bespovratnu pomoć kolegama odvojio više od 100.000 evra, a od 2004. godine kada je osnovan potporni Fond Dobrica Kuzmić, iz ovog Fonda i Fonda solidarnosti naše kolege dobile su više od 1.000.000 evra.“
Novinarka Marijana Milosavljević koja je svojoj koleginici iz NIN-a Ivani Janković darivala bubreg zahvalila je novinarskim udruženjima i kolegama na solidarnosti i pomoći u prikupljanju novca za transplantaciju.
„Do trenutka kada smo Ivana i ja donele odluku da ću joj ja dati bubreg, to je bila naša privatna stvar, ali od kada se UNS uključio u prikupljanje novčane pomoći za operaciju, ona više nije bila privatna. Hvala svima koji su pomogli da se novac prikupi u rekordnom roku. Ovo je primer šta novinarska udruženja mogu zajedno da urade i primer da u našem društvu nije nestala solidarnost,“ rekla je Milosavljević.
Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović rekla je da nam je Marijana Milosavljević ulepšala godinu i vratila u naše živote ono što smo mislili da je nestalo- solidarnost“.
Izvor: Uručene nagrade Udruženja novinara Srbije. Sajt UNS, 22. decembra
Svečana premijera dugometražnog dokumentarnog filma Heroj 1914. autora Filipa Švarma i reditelja Nikole Lukića, u produkciji „Vreme filma“ i Radio-televizije Srbije, održana je 1. decembra 2014. u dvorani bioskopa Sineplexx u Tržnom centru Ušće, a širokoj publici film je prikazan 3. decembra na Prvom programu RTS-a.
…
Desetog aprila uveče, Hitler odlazi u svoje istureno komandno mjesto, u specijalni voz Amerika, stacioniran uz ulaz u tunel blizu Menihkirhena. Noć prije, Britanci su bombardovali Berlin, najtemeljitije dotad, uspjevši čak i da pogode zgrade Državne opere, Univerziteta i Nacionalne biblioteke u ulici Unter den Linden. Hitler je bio gnjevan na Geringa jer ih njemačko vazduhoplovstvo nije uspjelo zaustaviti. U vozu Amerika Hitler je proslavio svoj pedeset drugi rođendan. Jugoslavija je kapitulirala tri dana ranije3. Među čestitarima u Menihkirhenu bili su bugarski kralj Boris, mađarski regent, admiral Horti, te grof Ćano – „kao lešinari okupljeni oko trupla Jugoslavije“, kako bilježi čuveni Hitlerov biograf čiju hronologiju pratimo. Ispred voza je odsviran koncert, a Gering je održao govor u kojem se divio Hitlerovom vojničkom geniju. Teritorija Jugoslavije Hitlera nije interesovala. U mislima on se već odavno bavio samo napadom na Ruse. I bio je sretan što mu je njegova vojska iz tog dijela svijeta koji nije vrijedan niti kostiju jednog jedinog pomeranijskog grenadira uspjela donijeti poklon koji ga je razveselio, valjda i jedinu stvar iz te ubijene zemlje koja mu nešto znači: ploču kojom su u Sarajevu odali počast Gavrilu Principu. Mrtvace treba pokopati, misli Hitler, a ova ploča koju su podigli da slave svoju slobodu i njemačko poniženje sada je nadgrobna ploča njihovoj zemlji i njihovim snovima.
3. POKLON
Suprotno rasprostranjenom uvjerenju, spomen-ploča Gavrilu Principu na mjestu Sarajevskog atentata nije otkrivena ni 1924. ni 1934. godine, odnosno ni na desetu ni na dvadesetu godišnjicu ovog slavnog čina. Nije to jedini podatak u vezi otkrivanja ovog spomenika koji se suprotstavlja uvriježenim predrasudama. Ploča, naime, nije uopšte otkrivena na Vidovdan. Datum je bio 2. februar 1930. godine, a povod sutrašnja petnaesta godišnjica pogubljenja Danila Ilića, Miška Jovanovića i Veljka Čubrilovića. Po riječima komentatora sarajevskog lista Večernja pošta datum je dosta proizvoljno određen. Isti komentator je 31. januara, dva dana uoči otkrivanja, najavio da će događaj „biti skroman i bez posebne svečanosti“. Tako je i bilo; ne samo da otkrivanju nije prisustvovao nijedan, čak ni najniži, funkcioner vlasti niti izaslanik Nj. V. Kralja, nego je i svečana akademija koja je bila planirana u Narodnom univerzitetu poslije otkrivanja spomen-ploče naprasno otkazana. Prema dopisniku londonskog „Tajmsa“, jugoslovenske vlasti su u internoj diplomatskoj komunikaciji sa zapadnim silama insistirale na informaciji da ploču ne podiže ni država, pa čak ni Narodna odbrana, nego isključivo pojedinci: prijatelji atentatora i članovi njihovih porodica. Razlog za to po svoj prilici je ekonomska depresija i sve veća ovisnost zemlje od novca iz inostranstva. „Deutsche Algemeine Zeitung“ istog tog februara, međutim, piše da je postavljanje ploče „monstruozna provokacija koja se ne smije tolerisati“, a neprisustvovanje predstavnika vlasti svečanosti otpisuje kao puku trivijalnost. Na naslovnoj stranici „Politike“ od 3. februara 1930. godine, pod naslovom Otkrivanje spomen-ploče Gavrilu Principu, sarajevski dopisnik ovog lista ovako opisuje sam čin otkrivanja: „Na tribini koja je bila okićena zelenilom i palmama, kao simbolom mira, uzela je mesto majka pokojnog atentatora Ilića. Do nje je bila Jovanka Čubrilović, supruga pokojnog atentatora Čubrilovića. Potom sestra Trifka, Milena Grabež, sestra Miška Jovanovića Mara. U jedanaest časova na tribinu se popeo gg. Vasilj Grđić, Milan Božić, Savo Ljubibratić, Hamdija Nikšić i Borivoje Leontić. Čim se na tribinu popeo Vasilj Grđić okrenuo se sakupljenom narodu i neobično čvrstim glasom uputio na sakupljeni narod sledeće reči: ‘Narode, sastali smo se da odamo poštu najvećem od nas. Danas, danas najdostojnije se odaje pošta ćutanjem.’ Sam g. Vasilj Grđić pognuo je glavu i ostao tako dva minuta, a zatim je ponovo visoko podigao glavu i burno povikao: ‘Slava heroju Gavrilu Principu!’ Narod je prihvatio i na ovom istorijskom mestu zaorilo se burno trokratno: ‘Slava, slava, slava!’ U isto vreme mladi nacionalista Hamdija Nikšić koji je za vreme rata bio zatvoren kao veleizdajnik digao je belo platno sa spomen-ploče.
…
Ceo tekst Muharema Bazdulja: PRIČA O JEDNOJ FOTOGRAFIJI: Srećan rođendan, gospodine Hitler, Vreme, br 1191 31. oktobar 2013.)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
