Novi Sad: Tragedija i posledice
Da li je protest "Okupiraj Hongkong" najveći izazov za kinesku vladu nakon demonstracija na trgu Tijananmen pre 25 godina
Demonstracije oko 80.000 mlađih ljudi, uglavnom studenata i pripadnika pokreta «Okupiraj Hongkong», po agenciji Rojters, prerastaju u najveći izazov za kinesku vladu od demonstracija na trgu Tijananmen skršenih vojnom akcijom pre 25 godina, godine 1989.
Demonstracije su izbile najpre 22. septembra kao studentski bojkot nastave, kome su se pridružili i učenici srednjih škola, da bi eskalirale tokom vikenda zbog odluke Pekinga u avgustu da odbaci otvoreno nominovanje kandidata za izbore za čelnika Hongkonga, prve u istoriji, koji treba da budu održani 2017. godine.
U petak 26. septembra demonstracije su postale masovne i produžile su se do utorka 30. septembra ujutru i nastavljaju se. U nedelju 28. septembra hiljade ljudi su okupljanjem izrazile građansku neposlušnost i od tada stižu izveštaji o pokretu «Okupiraj Hongkong“ (Occupy Hongkong). Oni su se probili kroz kordon policije i zaustavili saobraćaj.
Nakon pokušaja da rastera demonstrante policija se nakon upotrebe suzavca preko vikenda povukla i demonstrantima prepustila nekoliko gradskih kvartova. Tokom policijske intervencije povređeno je 38 osoba, od čega 12 policajaca. Od petka uveče kada su počele demonstracije, navodno je uhapšeno 78 osoba.
Glavne saobraćajnice u delovima ekonomskih okruga Hongkonga Admiralitija, Van Čaija, Kozvej beja i Mongkoka bile su blokirane. U Kovlunu u Centralnom distriktu, desetine hiljada ljudi je zaposelo ulice u kako po izveštajima izgleda dobro organizovanoj akciji: grade barikade, a na stanicama za snabdevanje ima stokova flaširane vode, voća, biskvita, čokolada i druge hrane.
Agencija Rojters javlja da demonstranti u Hongkongu očekuju da sukobi eskaliraju narednih dana pošto stanovnici obližnje nekadašnje portugalske enklave Makao takođe planiraju da počnu s protestima. Vlasti u Hongkongu tvrde da je lokalna policija sposobna da uspostavi red i da neće pozvati u pomoć Narodnu armiju Kine.
Autobuski i železnički saobraćaj u Hongkongu delimično je bio obustavljen. Oko 200 radnika pivare Swire i kompanije Coca-Cola (KO.N) je stupilo u štrajk. Banke HSBC (HSBA.L), Citigroup (C.N), Bank of China (601988.SS), Standard Chartered (STAN.L) i DBS (DBSM.SI), tatvorile su svoje ispostave u centru grada i naložile službenicima da rade kod kuće. Monetarne vlasti u Hongkongu zaopštavaju da je od ponedeljka popodne privremeno zatvorenao 44 filijala ili bankarskih biroa kancelarije i bankomati 23 banaka.
China daily piše da je neizvesnost koju donosi protest Occupy izazvao paniku među prodavcima na tržištu kapitala, da je honkonška berza u utorak 30. septembra opala za 1,9 odsto u odnosu na ponedeljak, nastavljajući tronedeljni pad, ali da je honkonški dolar, koji je malo pao pri otvaranju berze, uglavnom stabilan, da je devizno tržište funkcionisalo normalno, te da postoji dovoljno likvidnosti na međubankarskom tržištu.
Privredna komora Hongkonga saopštava da „duboko žali“ zbog blokade grada, Američka privredna komora poziva na de-eskalaciju trenutne napetosti i ohrabruje povratak na uobičajenu stabilnosti na ulicama.
Predstavnik administracije Specijalnog regiona Hong Kong tvrdi da su sve finansijske institucije napravile rezervne planove kako se sučile s raznim neočekivanim situacijama i kako bi se obezbedile osnovne funkcije finansijskog sistema minimizirao uticaj nereda na finansije.
Velika Britanija je okupirala ostrvo Hongkong u Južnom kineskom moru 1841. nakon završetka Prvog opijumskog rata i prisajedinila ga svom carstvu naredne godine, a krajem devetnaestog veka britanski guverner je od vladaria dinastije Ćing na 99 godina iznajmio veću teritoriju nadomak ostrva na kineskom kopnu, koja je nazvana „Nove teritorije“, a koja danas čini najveći deo grada.
U drugoj polovini XX veka Hongonkg je postao važan finansijski centar, a hongkonška luka je osamdesetih i ranih devedesetih godina bila svetski lider po broju transportovanih kontejnera. Danas je uz Šangaj i Singapur, jedna od najvažnijih luka na azijskoj pacifičkoj obali a hongkonški aerodrom je jedna od četiri vazdušne luke sa najvećim brojem putnika u Aziji. Ekonomisti Honkong nazivaju „azijskim tigrom“, kako zbog njegove važnosti u oblasti finansija i saobraćaja tako i zbog brzo rastuće proizvodnje.
Ugovor o iznajmljivanju zemljišta je istekao 1997. godine, pa je Hongkong tada vraćen pod kineski suverenitet, kao Specijalna administrativna jedinica Hongkong.
Kina vlada Hongkongom po sistemu „jedna zemlja, dva sistema“ koja je omogućila da bivša britanska kolonija od sedam miliona stanovnika (92 odsto njih su Kinezi koji govore kantonski jezik) nakon povrtaka u Kinu 1997. po zajedničkoj deklaraciji Velike Britanije i Kine iz 1984. godine zadrži autonomiju sa posebnom monetom, carinskim i pasoškim kontrolama na granicama, zadržavanjem anglosaksonskog prava i slobode kakve nisu dospune širom Kine. Kako izveštava magazin Tajm, u Honkongu se širi sumnja da Kina namerava da demotira šemu „jedna zemlja dva sistema“…
Kina je u deklaraciji prilikom dekolonizacije Hongkonga obećala da će zadržati liberalan način života i sistem slobodnog tržišta najmanje tokom pedeset narednih godina. Zapadni izveštači s demonstracija naglašavaju kako Kina ne želi da dozvoli slobodne izbore.
Demonstracije neki mediji nazivaju i „Kišobran revolucijom“ zbog toga što su demonstranti koristili kišobrane da se zaštite od spreja bibera i od jakog sunca – a i u sukobu s policijom. Oni zahevaju punu demokratiju, to jest traže ostavku gradonačelnika Lung Čundžinga zbog toga što je prošlog meseca objavio vladin plan da ograniči izvor šefa izvršne vlasti Hongkonga na izborima 2017. Kineske vlasti su 2008. godine obećale da će u Hongkongu 2017. godine biti organizovani direktne izbore u Hongkongu, pa su 31. avgusta saopštile da su direktni izbori odobreni, ali da će prethodno biti neophodno da kineski Komitet za imenovanje odobri listu kandidata. Taj komitet koji ima 1200 članova do sada je birao gradonačelnika.
Odluka vlade doneta u avgustu u kineskoj prestonici, tako ne dozvoljava javnu kandidaturu kandidata za izbore u Hongkongu 2017. bez odobrenje izbornog komiteta koji kontrolišu pro-pekinški predstavnici, pa demonstranti pretpostavljaju da će komitetsku selekciju proći samo kandidati ili tajkuni lojalni Pekingu. U parlamentu (zakonodavnom veću) tek delimično su prisutne demokrate.
Pokret Occupy Central with Love and Peace (Okupiraj Hongokng ljubavlju i mirom ) nastao je 2013, a za rodonačelnika se smatra Beni Tai, vanredni profesor na Univerzitetu Hongkonga, koji je januara 2013. objavio članak u honkonškom Ekonomskom žurnalu u kome je predložio da se građanskom neposlušnošću u centralnom, biznis i finansijskom centru Hongnkonga, izvrši pritisak na vladu čiji je predlog o izbornim pravilima koja predviđaju ograničeno kandidovanje nazvao lažnom demokratijom. U februaru 2014. Demokratska partija (treća po jačini partija u Hongkongu, koja je dobijala između 635.000 glasova na izborima za honkonško zakonodavno telo 1998, i oko 247.000 glasova 2012, zaklela se da će uzeti učešće u akciji Occupy Central i pored rizika da aktivisti mogu da odu u zatvor. Demonstracije 2014. započeo je Savez studenata Hongkonga.
Po procenama zapadnih izveštača, kineske vlasti se boje da se pokret ne proširi na celu Kinu i da ne ugrozi monopol vlasi kineske Komunističke partije, koja je dozvolila procvat kapitalizma u Kini, ali zadržava monopol vlasti. Britanski Gardijan izveštava da su vesti o događajima u Hongkongu cenzurisane u centralnim kineskim medijima.
Za razliku od toga, u zapadnim kabrovskim mrežama (BBC, CNN) događaji se kao što je bio slučaj sa «Arapskim prolećem» ili «Kijevskim majdanom» prenose uživo, takoreći uz izveštavanje sa učestvovanjem.
Predstavnik za štampu Bele kuće Dož Ernest je pozvao vlasti u Hongkongu na uzdržanost, precizirajući da SAD podržavaju aspiracije „naroda u Hogkonga“. Američki konzulat u Honkongu je izdao saopštenje u kojem poziva sve strane da se uzdrže od akcija koje bi dovele do „dodatne eskalacije sukoba“. Velika Britanija, je akođe izrazila zabrinutost zbog dešavanja u Hongkongu i pozvala na zaštitu prava demonstranata na okupljanje.
Američki njusmagazin Tajm događaje osvetljava i iz ekonomskog ugla, pa piše kako je Kina imala velike koristi od Hongkonga u proteklih 30 godina, jer su tamo u procesu otvaranja Kine prema svetu hrabro otvarene prve fabrike, što je proizvelo ekonomsko čudo. Kineski firme su bile u mogućnosti da iskoriste međunarodnu reputaciju Hongkonga da prikupe sredstva na prestižnoj berzi tog grada. I danas Kina nastavlja da unapređuje svoju ekonomiju tražeći stručnjake u Hongkongu. Tržišta akcija u Hongkongu i Šangaju su olakšavala prekogranične investicije.
Naravno, piše Tajm ekonomija Hongkonga je daleko od savršene: tržište nekretnina je veoma deformisano, a razlika u prihodima stanovnika je među najvećima u svetu. Tajm zaključuje da to proizvodi ogorčenje u Hongkongu prema Pekingu, u kome vlada centralistički sistem, pa se povećava i nepoverenje u to da funkcioneri koje bude nametnuo Peking mogu da reše probleme Honkonga.
Njujork Tajms piše kako je Hongkong test za kineskog Predsednika Si Đinpinga, da je on mogao postepenim reformama da predupredi događaje, ali da je sada Peking pojačao svoj tvrdi stav, što ilustruje citatima jednog komentatora lista Ženmin žibao koji tvrdi da su previranja u Hong Kongu pokrenuta od strane demokratskih radikala koje je nazvao bandom ljudi čija srca pripadaju kolonijalnoj vladavini i koji su zaluđivali narod zapadnom demokratijom, koji su tražili pomoć od anti-kineskih snaga u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama, a i savete od nezavisnih aktivista u Tajvanu…
Oblasne vlasti u Hongkongu u Makau su, prema kineskom listu Ženmin žibao saopštile da se od 28. septembra neki ljudi u autonomnoj oblasti Hongkong nezakonito okupljaju i okupiraju gradski centar, te da centralna vlada oštro osuđuje kršenje zakona, i da je notirala poziciju pojedinih zemalja…
Naglašava se da je Hongkong posebni administrativni region Kine i da je pod njenom punom unutrašnjom kontrolom. Oprezno se izažava nada da druge zemlje neće intervenisati u unutrašnjim stvarima Hongkonga ni na koji način – i da neće slati pogrešnje signale…
Kineska agencija Hsinhua je objavila rezultate istraživanja javnog mnjenja u Hongkongu koju je na kompjuterski određenom slučajnom uzorku od 1,005 ispitanika krajem februara 2014. sprovela Demokratska alijansae za progres Hong Konga po kojima da 62 odsto ispitanika ne podržava akciju „Occupy Central“ za neposredne izbore, a 26 odsto odobrava; 68,8 ispitanika izjavljuje da opšte glsanja za šefa administracije uni 2017 treba da bude u skladu s kineskim ustavom, a da se16 odsto ispitanika tome protivi, da se 65% ispitanika ne podržava konfrontaciju sa dosadašnjim šefom administracije, a da 19 odsto njih to podržava…
Predstavnik za štampu kineskog Ministarskva spoljnih poslova Hua Čanjing je u istom tonu saopštio da se Peking rezolutno suprotstavlja pokušaju bilo koje zemlje da podrži takve ilegalne aktivnosti kao što je «Okupiraj Hongkong“ i da je Kina odlučna da sačuva stabilnost i prosperitet Hong Konga – zato što veruje da je to u interesu svih ljudi u Kini, u regionu i u svetu.
Gradonačelnik Hongkonga Lung Čundžing nije podneo ostavku do srede 2. oktobra u ponoć, kako su zahtevali demonstranti koji su opkolili dve vladine zgrade pod pretnjom da će ih zauzeti. Policija je saopštila da neće tolerisati blokadu institucija vlasti. Umesto ostavke gradonačelnik je ponudio dijalog. BBC izveštava da su demonstranti voljni da pregovaraju, mada i dalje traže ostavku gradonačelnika. Mogućnost početka pregovora je po izveštaju BBC donekle smanjila tenzije, ali je pitanje da li to može dovesti do toga da se demonstranti raziđu.
Studenti su prihvatili dijalog ne pominjući ostavku gradonačelnika javlja u petak 3. oktobra BBC, koji citira list na engleskom Suth China Morning post koji piše da su manji sukobi izbili u petak oko 2 sata ujutru između pristalica Occupy i anti-Occupy u distriktu Mongkok. Grupe ljudi su gurale jedna drugu i glasno se raspravljale. List piše da su „jaka kiša i velika galama ohladile atmosferu među demonstrantima“.
Ali Beni Tai, ko-osnivač Occupy je posetio učensike protesta ispred vladinih kancelarija – koji su, kako se izveštava pokušali da blokiraju snabdevanje i smenu policijskih ekipa ispred vladinih zgrada – i pozvao ih da pokažu razumevanje za drugu stranu.
U listu u autorskom tekstu u listu South China Morning Post pod naslovom The Hong Kong government must listen to its people Kris Paten, poslednji gradonačelnik Hongkonga u vreme britanske uprave kancelar univerziteta u Oksfordu , a sad kancelar univerziteta Oksford pozvao je vlasti u Hongkongu da isprave greške potcenjivanja javnog mnjenja uveravanjem da će drugi krug konsultacija o političkim reformama biti otvoren i pošten.
U noći između petka i subote grupe batinaša napale su studente, a vlada Hong Konga je odbacivala optužbe da je policija napadačima gledala kroz prste, javlja BBC, a Gardijan u tekstu Hong Kong legislator says government using triads against protesters prenosi izjavu jednog od hongkonških političara da je vlada za sukob sa studentima angažovala pripadnike trijade, transnacionalne kriminalne organizacije koje se bave rastureanjem droge, iznudama i nasiljem, ponekad povezanim s plaćenim narudžbinama od strane vlasti, koje su bazirane u Hongkongu, Makau, Tajvanu, ali i u zemljama sa značajnom kineskom populacijom, kao što su SAD, Kanada, Singapur, Filipini, Indonezija, Malezija, Tajland, Velika Britanija, Australija i Novi Zeland, dok Hindutimes piše da hongkonška vlada ogorčeno negira ne optužbe. Policija je u subotu saopštila da je uhapsila 19 osoba umešanih u tuču od kojih je osam ranije bilo povezivano s „trijadama“, javlja BBC.
Gardijan u drugom članku pod naslovom Hong Kong protesters must be cleared by Monday, chief executive says javlja da je honkonška vlada naložila demonstrantima da do ponedeljka 6. oktobra raščiste ulice i u tom kontekstu citira Lung Čundžinga, koji je odbio zahtev da podnese ostavku i dan posle pomenutih sukoba izjavio u intervjuu za lokalne TV da konflikt između pristalica pokreta Occupy Central i pristalica Anti-occupy mogu da izmaknu svakoj kontroli.
Agencija Rojters izveštava 5. oktobra da su demonstranti nekoliko sati pre najavljene policijske intervencije pristali da oslobode prilaz sedištu gradonačelnika Hongkonga.
BBC javlja da su u ponedeljak 6. oktobra službenici počeli da se vraćaju na posao, a da se broj demonstranata prepolovio. Hongkonški Radio Metro je javio citirajući honkonškog sekretara za finansije profesora Čana, da su honkonška berza, tržište novca, osiguravajuće institucije i finansijski sistem počeli da rade normalno, a da u međubankarskim poslovima nema uočenih anomalija…
Dopunjeno 6. oktobra
Zona protesta u Hongkongu, BBC, 30. septembra
Pokret Occupy Central, koji vodi profesor Beni Tai, je od 20. do 29 juna 2014. organizovao nezvanični referendum o političkim reformama (biranju funkcionera na direktnim izborima 2017) na kome je učestvovalo 792.808 glasača. Aktiviste je ohrabrio veliki odziv (jedan od pet registrovanih birača) pa su neposredno posle toga, 1. jul, na dan koji obeležava povratak Hongkonga u Kinu 1997, organizovali do tada najmsovnije demonstracije u deceniji.
Pekingu lojalna grupa Tiha većina Hongonga je organizovala nekoliko kontramitinga, a najmasovniji 17. avgusta 2014. i optuživala pripadnike pokreta Occupy Central, da ugrožavaju reputaciju I ekonomiju Hongkonga, kao i odnose s ostatkom Kine.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
