Referendum o priključenju Krima Rusiji 16. marta

Posle incidenta 18. 3. u kome su poginuli jedan ukrajinski vojnik i jedan pripadnik samoodbrane prilikom preuzimanja vojnofotografskog centra u Sevastoplju, zvanični Kijev je naredio ukrajinskim vojnicima da ne napuštaju mesta prethodne dislokacije na Krimu i dala dozvolu za upotrebu vatrenog oružja. Premijer Krima Sergej Aksenov je pozvao ukrajinske vojnike da polože oružje, pa ili da polože zakletvu Krimu ili da napuste Krim. (Prema proceni koju je izneo Putin na Krimu je bilo 20.000 pripadnika ukrajinske armije, a neki od njih su prešli na stranu Krima, i biće deo vojske RF.) Komadant Ruske crnomorske flote opomenuo je ukrajinske snage da se ne igraju vatrom. Premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk naložio je svom zameniku Vitaliju Jaremi i ministru odbrane Igoru Tenjuhu da hitno odlete u Krim — «da bi sprečili eskalaciju konflikta». Krimske vlasti nisu dozvolile let. Ujutru 19. marta pripadnici krimske samoodbrane su zauzeli Štab mornarice Ukrajine u Sevastopolju i zadržali komandanta mornarice Ukrajine Sergeja Gajduka, navodno zbog istrage zbog toga što je naredbu o upotrebi oružja prosledio nižim jedinicama. Aleksandr Turčinov, v.d predsednika Ukrajine, dao je ultimatum od tri sata za oslobanje komandanta mornarice Ukrajini kontra- admirala Sergeja Gajduka, zapretivši da će Ukrajina odgovoriti «tehničkim i tehnološkim merama», što može da znači isključenje struje vode ili gasa kojima se Krim snabdeva iz Ukrajine. Krimske vlasti nisu reagovale do isteka ultimatuma u 23:00 u sredu 19. marta.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je zatražio od lidera Republike Krim da oslobode komandanta ukrajinskih pomorskih snaga i da ne sprečavaju njegov odlazak u Ukrajinu. Šojgu je pre toga na inicijativu ukrajinske strane telefonom razgovarao s ukrajinskim ministrom Tenjuhom o desskalaciji na Krimu.
Ruska služba BBC pak citira sekretara Saveta nacionalne bezbednosti i odbrane Ukrajine Andreja Parubija, inače bivšeg komandanta Majdana iz „Batkivšćine“ da Ukrajina razrađuje plan o povlačenju svoje vojske s Krima i da traži od OUN da Krim proglasi demilitarizovanom zonom i da traži da se otuda povuče i Crnomorska flota, što Rusima očito ne pada na pamet. Miniastar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov izjavio je, pak, da će ukrajinski milicioneri sa Krima biti povučeni tek posle odgovarajuće odluke SNBU, preneo je Ukrinform.
POvlačenje ukrajinskih vojnika s Krima skopčano je i sa vraćanjem oko 2000 vojnika sa Krima koji su se našli na teritoriji Ukrajine. Krimske vlasti saopštile su 20. marta u osam časova da su oslobodile kontra-admirala Gajduka i još sedam neimenovanih kijevskih aktivista kod sela Čongar na istočnom delu liniji razdvajanja Krima i Ukrajine.

Dopunjeno 29. marta

SMOTRA: Simferopolj, Gagarinski park, 8. mart 2014.

Ministarstvo finansija Rusije priprema izmenu budžeta zbog ulaska Autonomne Republike Krim u sastav Ruske Federacije. Tačna suma još nije određena, ali se pretpostavlja da će biti veća od 30 milijardi rubalja (oko 830 miliona dolara). U ruskom ministarstvu finansija već govore o tome da 100 miliona dolara za baze Crnomorske flote u Sevastopolju treba da idu u kasu Krima, a ne Kijevu, piše ruski list Izvestija 12. marta.

U Lipecku u Rusiji zatvorena je fabrika slatkiša Rošen (Roshen) ukrajinskog milijardera teškog 1,7 milijardi dolara, deputata ukrajinskog parlamenta i mogućeg predsedničkog kandidata Petra Porošenka, čija je televizija „Peti telekanal“, po ruskim medijima, igrao važnu ulogu u zbivanjima na kijevskom Majdanu, a koga ruski mediji nazivaju „sponzorom Majdana“. Pre zatvaranja pred fabrikom je bio miting na kome je viđena parola: «“Ne dadim šokoladkam Porošenko stat banderovskimi puljami“» («Nedamo da Porošenkove čokolade postanu banderovske puške»). Fabriku je blokirala ruska policijska jedinica OMON. Porošenko prodaje oko 200 konditorskih proizvoda: čokoladne i želatinske slatkiše, karamele, čokolade, vafle, biskvite i torte. Preduzeća „Rošen“ postoje u Ukrajini, Litvaniji, Mađarskoj, a takođe i u Rusiji. Agencija Euroresearch and Consulting ocennjuje da proizvodi „Rošen“ na pokrivaju 12 odsto ruskog tržišta konditorskih proizvoda. Fabrika je navodno zatvorena na osnovu tužbe moskovskog preduzeća «Lastočka-pevunja» (Ptica pevačica). Pre nego što je Janukovič prošle godine potpisao sporazum s Rusijom o zajmu, ruska carina je bila zaustavila uvoz proizvoda Rošen, navodno zbog nepoznatog porekla mleka. Posle sporazuma carinska rampa za Rošen je bila ponovo podignuta.

Rošenova fabrika u Mariuoplju na jugoistoku Ukrajine obustavila je proizvodnju zbog političke nestabilnosti.

Izvor: Ruska služba BBC, 20 marta

U tekstu Sovereignty vs. Self-Rule: Crimea Reignites Battle, autor Piter Beker, piše u Njujork tajmsu 8. marta kako je Kosovska secesija od Srbije 1999. stvorila dubok rascep između SAD i Rusije koji je godinama pogoršavao njihove odnose. Vašington je podržao težnju Kosova za nezavisnošću, što je kulminiralo u 2008 , dok je Moskva to videla kao kršenje suvereniteta Srbije.

Sada, 15 godina kasnije, bivši rivali hladnog rata ponovo se spore, ali ovaj put su uspešno promenili stranu: Rusija glasno proklamuje da Krim ima pravo da se odcepi od Ukrajine , dok su Sjedinjene Države to nazvale nelegitimnim. Obračun u Ukrajini oživeo vekovima staru raspravu o pravu na samoopredeljenje u odnosu na teritorijalni integritet nacionalnih država .

Razmotrite različite američke stavove poslednjih ponuda za nezavisnost:

Čečenija ? Ne.

To je akutno delikatna tema na Zapadu, gde Britanija želi da zadrži Škotsku i Španija želi da zadrži Kataloniju. Sjedinjene Američke Države, na kraju krajeva, rođene su u revoluciji, odvajajući se od Londona, bez saglasnosti nacionalne vlade – nešto što Obamina administracija insistira da Krim mora imati. Mlada američka država kasnije je vodila građanski rat da bi sprečila otcjepljenje južnjaka. Čak i danas, tu se povremeno ispod skuta govori o secesiji u Teksasu.

Ruski zvaničnici su takođe kao primer naveli Škotsku, koja će uskoro glasati o tome da li da ostane u Velikoj Britaniji. Ali, američki zvaničnici napominju da nijedna strana sila nije poslala trupe u Edinburg da svoju lokalnu vlast zameni svojom i organizuje glasanje ispred cevi pištolja. Kremlj, tvrde oni, pokušava da legitimiše invaziju i otimanje zemlje lažnim poređenjem sa situacijama poput Kosova (koju američka opravdava represijom od strane Srbije).

Iako se koncept državnog suvereniteta može pratiti do Ugovora iz Vestfalije 1648, problem je bio posebno nezgodan za američke predsednike četvrt veka nakon završetka Hladnog rata. I sama Ukrajina je proizvod raspada Sovjetskog Saveza, kada je 15 odvojenih država nastalo iz olupine. Nekoliko od tih novih država tada se suočio sa svojim separatističkim pokretima, naročito u Rusiji Čečenija , Pridnjestrovlje u Moldaviji , Abhazija i Južna Osetija u Gruziji , Nagorno-Karabah i u Azerbejdžanu.

Dok Vašington i Brisel najavljuju sankcije protiv Rusije zbog Ukrajine i krimskog referenduma, a rusko ministarstvo za ekonomski poručuje da će ruski odgovor biti potpuno recipločan (jestetveno zerkalan) razmena poruka ruskih i američkih diplomata je dobila sarkastičnu notu.
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1055267 Rezultati izborne kladionice Vremena 2012,

Ruska agencija RIA Novosti u tekstu Izaslanik Rusije pri OON predložio koleginici iz SAD da se prisajedini Pussy javlja kako je Vitalij Čurkin, ruski ambasador u UN, predložio koleginici iz SAD Samanti Pauer da sa bendom Pussi Riot ide na turneju po svetim mestima na Zemlji, nakon što je ova tvitovala o svojim utiscima sa sastanka sa članicama grupe Pussi Riot, koja je došla u SAD da održi koncert organizovan od strane organizacije za ljudska prava “ Amnesti International “ .

Čurkin je, komentarišući sastanak pitao Samantu da li se pridružila grupi Pussi Riot, dodavši da bi se radovao ako bi ona pozvala devojke da izvedu performas u katedrali u Vašingtonu, ili ako im oganizuje svetsku turneju: u bazilici San Pietro u Rimu , a zatim možda u Meki u Saudijskoj Arabiji , a onda , konačno, gala koncert kod Zida plača u Jerusalimu…

On je takođe dodao da će biti razočaran ako Samanta to ne uradi. Samanta Pauer je u odgovoru tvittovala: „Gospodine Čurkin. Bila bi mi čast da odem na turneju sa Pussi Riot. Hoćete li nam se pridružiti?“

Dmitrij Firtaš, gasni magnat, jedan od najbogatijih ljudi u Ukrajini (Group DF, po Forbsu težak 3, 2 milijarde dolara), uhapšen je u Beču u sredu 12. marta na osnovu zahteva za pomoć od SAD. Bečki Kurir javlja da je Firtaša presrela Federalne kriminalističke policije na otvorenom putu u neposrednoj blizini boravišne adrese u mestu Švindgase, i odveden u bečki zatvor.
Firtaš, za koga se veruje da je podržavao Janukoviča (dok ruski list Izvestija iznosi pretpostavku da je finansirao majdanovce) i koji je veliki uvoznik ruskih energenata u Ukrajinu, je pod istragom FBI i za njim je raspisana američka poternica. Javni tužilac u Beču izdao je nalog za hapšenje koje je obavljeno ali bez incidenata. Hapšenje Firtaša je možda početak primene na zapadu najavljenih ciljanih sankcija protiv pojedinih ličnosti u Ukrajini i u Rusiji u vezi sa ukrajinskom krizom. S njegovom kompanijom «RosUkrEnergo» povezana s Gaspromom, sudila se eks-premijer Ukraine Julija Timošenko. Firtaš je suvlasnik firme Titan na Krimu. Neki mediji javljaju da Firtaš nije uhapšen u vezi sa ukrajinskom krizom, već zbog poslova s Semjonom Moglijevičem. Za uslovno puštanje na slobodu Firtašu je određena kaucija od 125 miliona evra.

Obrnut slučaj, Mihail Hodorkovski, koji je bio osuđen u Rusiji za privredni kriminal, i nakon pritiska sa zapada amnestiran, posetio je Kijev i podržao nove vlasti u Ukrajini.

Sergej Aksjonov

Premijer Krima Sergej Valjerevič Aksjonov rođen je u gradu Bjelci (Moldavska SSR) 26 novembra 1972. Oženjen, ima ćerku i sina. Predsednik Federacije rvača grčko-rimskog stila AR Krim od 2010 ..

Godine 1993. završio Simferopoljsku višu vojno-političku mašinsku školu. Od 1993–1998. bio zamenik direktora kooperativa «Elada», od 1998. do 2001. zamenik direktora preduzeća «Asteriks», od 2001. zamenik direktora «Firme ‘Eskada’».

Politička karijera:

Od 2008. član Ruske opštine Krima, član «Građanskog aktiva Krima», kopredsednik Koordinacionog saveta «Za rusko jedinstvo na Krimu!», lider Svekrimskog društveno-političkog pokreta «Rusko jedinstvo», od 2010. deputat «Ruskog jedinstva u Vrhovnoj radi Krima. Vrhovni savet Krima izabrao ga je za predsednika vlade (Saveta ministara) 27 februara 2014. kada su zdanje Vrhovnog saveta Krima zauzeo odred neidentifikovanih naoružanih lica u kamuflažnim uniformama i kada je na zdanje podignuta ruska zastava. Oni koji su zauzeli zgradu pustili su unutra deputate oduzevši im mobilne telefone. Deputati su izglasali Aksjonova za premijera i odluku o referendumu.

Po rečima spikera krimskog parlamenta Vladimira Konstantinova, njemu je telefonirao predsednik Ukrajine Viktor Janukovič (tada u egzilu u Rusiji) i saglasio se s kandidaturom Aksjonova, što je bilo propisano članom 136. Ustava Ukrajine.

Ukrajinske vlasti proglasile su izbor Sergeja Aksjonova nezakonitim, a predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio, da izbor Sergeja Aksjonova smatra legitimnim.

Luke, elektične centrale, naftovodi, gasovodi, vinsak preduzeća (Izvor RBK)

Vice-premijer autonomne republike Krim Rustam Temirgalijev izjavio je da su vlasti Kijeva 9. marta zaključale elektronske sisteme krimskog dela državne blagajne i blokirale račune krimske autonomije, i da su krimske vlasti u međuvremenu počele da otvaraju račune u rubljama u ruskim bankama kako bi isplatila plate i penzije. Urrajinski mediji tvrde da su blokirani računi preko kojih primaju platu ukrajinski vojnici blokirani na Krimu. Temirgalijev, koji je tri dana ranije najavio da Krim prelazi na rublju kao sredstvo plaćanja, tvrdi da je situacija pod kontrolom.

Vlasti Krima planiraju nacionalizaciju ukrajinskih državnih kompanija na teritoriji Krima, izjavio je prvi potpredsednik Krima Rustam Temirgaliev. On je pomenuo „Černomorneftegaz“, a takođe i druge kompanije kao što su „Ukrzaliznicja“ (Ukrajinske železnice).
„Ukrajinske privatne kompanije, ako su legalno registrirovane i rade na territoriji Krima, ako imaju vlasničko pravo na resursima koje eksploatišu radiće kao i do sada, rekao je Temirgalijev.

Na sajtu ruske televizija RT u tekstu Nezavisnost Krima ugrožava interese naftnih giganata tvrdi se da referendum na Krimu o prisajedinjennju Rusiji ugrožava planove korporacije Exxon Mobil i ENI o eksploataciji nafte i prirodnog gaca u crnomorskom dnu. Kompanije, među kojima su i Exxon i Royal Dutch Shell, namerevale su da ulože 735 miliona na bušetine u Crnom Moru blizu ukrajinske obale, a predstavnici komapnije ENI su po RT već izrazili spremnost da povedu pregovore s vlastima Krima, a da se Exxon i Shell naalaze u stanju pravne neopredeljenosti, jer su vodili pregovore s vladom, koja se može lišiti jurisdikcije nad regionom, citira RT reči saradnika Macro Advisory u Moskvi Krisa Vajfera agenciji Bloomberg.

Dopunjeno 12. marta

Serija proruskih protesta odvija se na istoku Ukrajine (delimično i na jugu, na primer u Odesi) u pojedinim gradovima pred oblasnim sedištima ili gradskim kućama. U Lugansku su demonstranti ušli u gradsku kuću i prinudili na ostavku gradonačelnika Mihaila Bolotskog, koji je kasnije izjavio da je ostavku podneo pod prisilom i da je ne smatra legitimnom, i da nastavlja da obavlja svoje dužnosti. U Donjecku, gde se jednom dnevno menjaju ruska i ukrajinska zastava uhapšen je «narodni gubernator» Pavel Gubar, nakon čega su nastavljene demonstracije njegovih pristalica. Vlasti iz Kijeva tome pariraju skupovima svojih pristalica. U Harkovu je veliki skup držao premijer Jacenjuk, a Vitalij Kličko otkazao je miting u Donjecku.

Komersant piše da prosuski aktivisti na istoku UKrajine teško mogu da postignu svoj cilj pošto nemaju jedinstveni program, a Pavel Gubar, koji pretenduje na ulogu lidera je uhapšen. U takvim uslovima Partija regiona koja preživljava najtežu krizu u svojoj istoriji zakazala je partijski skup za 15. mart kako bi pokušala da vrati poverenje žitelja na jugo-istoku Ukrajine.

Tužilaštvo Ukrajine saopštilo je da je radi ispitivanja zadržan u zatvoru šef administracije Harkovske oblasti Mihail Dobkin pod optužbom da je radio na decentralizaciji Ukrajine, koja je definisana kao unitarna država i na stvaranju Novo – Rosijskog Saveza. Dobkin je predsedavao skupu u Harkovu, pre bekstva Viktora Janukoviča u Rusiju na kome je proklamovana odluka da lokalne vlasti preuzmu odgovornost na svojim područjima. Kijev je zamenio nekoliko gubernatora ili gradonačelnika, (postavio je dvojicu oligarha na čelna mesta u Donjecku Sergeja Tarutu (pko 500 miliona dolara po Forbsu), u Dnjepropetrovsku Igora Kolomojskog, teškog 24 milijarde dolara, a u Odesi Vladimira Nemirovskog, ali njihovom uvođenju u dužnost su se suprotstavljali demonstranti čiji broj nije postigao kritičnu masu, kao ni broj pristalica vlasti u Kijevu. Bilo je sukoba manjeg intenziteta.

O zbivanjima na istoku Ukrajine prethodnih dana čitajte više na linku Proruski mitinzi i sukobi demonstranata u Donjecku, Harkovu, Hersonu, Odesi…

Dopunjeno 11. marta

Vršilac dužnosti ukrajinskog predsednika i predsednik parlamenta Aleksandar Turčinov izjavio je da ukrajinske oružane snage neće intervenisati da bi sprečile ocepljenje Krima.

„Ne možemo pokrenuti vojnu operaciju na Krimu zato što bismo izložili istočnu granicu i Ukrajina ne bi bila zaštićena“, objasnio je Turčinov.

Vršilac dužnosti ministra odbrane Ukrajine Igor Tenjuh, je u Vrhovnoj radi izvestio poslanike da su Oružane snage Ukrajine stavljene u stanje pune pripravnosti, da je vojska izašla na poligone na istočnom i južnom pravcu, ali da je rezultat bio razočaravajući.“ U kopnenim snagama imamo ukupano 41.000 ljudi, od njih je u ovom trenutku moralo da bude spremno za akciju u slučaju odgovarajuće komande 20.000. đutim spremno je samo šest hiljada, – izjavio je Igor Teniuh, koji je osim toga konstatovao da broj posada oklopnih borbenih vozila, koje su u stanju da obavljaju zadatke kako treba, ne prelazi 20 odsto, a da više od 70 odsto oklopnih vozila kopnenih snaga čine zastareli sovjetski tenkovi T-64 u upotrebi 30 godina ili više. On je rekao i da ukrajinske oružane snage imaju samo 507 borbenih aviona i 121 helikopter, a da je samo 15 odsto ispravno i sposobno da se podigne u vazduh, te da je ne više od 10 odsto posada sposobno za izvršavanje borbenih zadataka. Po njegovim rečima u ukrajinskoj mornarici su 1. marta „uslovno“ bila borbeno sposobna samo 4 broda: fregata „Hetman Sagajdačnij“, korveta „Ternopolj“, komandni brod „Slavutič“ i veliki desantni brod „Kostantin Oljšanski.
Podatke iz ministrovog govora objavile su ruske agencije
RIA Novosti i Itar tass, ruski list Vedomosti i
ukrajinski portal Fakti i komentari.

POsle sustreta ukrajinskog premijera Jacenjuka s američkim predsednikom Obamom sa američke strane je 13. marta saopšteno da će Pentagon ukrajinskoj vojsci poslati pomoć – u suvoj hrani

Ruska agencija Itar tass, pozivajući se na izvor u ukrajinskom ministartvu vojske javlja da će u sastav Nacionalne garde Ukrajine ući novoj vladi lojalni pripadnici unutrašnje vojske i odredi samodbrane Majdana, te da nije isključeno da Nacionalna garda Ukkrajine broji oko 20.000 ljudi. Agencija javlja da je premijer Ukrajine Arsenih Jacenjuk podpisao odluku o smeni tri zamenika ministra odbrane Ukrajine u vezi s tim što su oni bili protiv davanja statusa regularnih vojnih jedinica borcima „Desnog sektora“: prvog zamenika ministra odbrane Ukrajinw Aleksandra Olejnika, i zamenike ministra odbrane Vladimira Možarovskog i Arturo Francisko Babenka. U ukrajinskim medijima nema reči o tim smenama.

Ministar odbrane Ukrajine Igor Josipovič Tenjuh, ukrajinski admiral, rođen 1958. (Ljvovska oblast), član je desne partije „Sloboda“ bio je komandant ukrajinske mornarice 2006. do 2010. kada ga je smenio Viktor Janukovič, podržavao je ustanak 2013-2014. nakon čega je u februaru 2014. postavljen za ministra odbrane Ukrajine.

Dopunjeno 12. marta

Pucnjava u Harkovu – sukob „majdanovaca“ i „antimajdanovaca“, poginula dva milicionera

U subotu 16. marta tokom noći u Rimarskoj ulici u Harkovu počeli su sukobi uz upotrebu vatrenog oružja u kojima su dve osobe poginule a dve ranjene. Kako javlja ITAR-TASS predstavnik mesnog „Antimajdana“, tvrdi da su se žitelji grada suprotstavili grupi od 50-tak naoružanih boraca iz Zapadne Ukrajine, najverovatnije iz „Desnog sektora“, koji su se u Harkov dovezli avtobusima, i da su kroz prozor zgrade u kojoj su se zabarikadirali pucali iz automata. Ukrajinska pravda pak, tvrdi, pozivajući se na ideologa organizacije „Patrioti Ukrajine“, Olega Odnoroženka, da su se u svom sedištu zabarikadirali članovi organizacije «Patrioti Ukrajine“ i društva „Prosveta“ i da je reč o mesnim žiteljima, a su na njih pucali članovi proruskoe organizacije „Oplot“. Bacane su šok bombe i molotovljebi kokteli. Milicija je potisnula pripadnike „antimajdana“ od zgrade koje su zaposeli radikali iz „Desnog sektora“, a na licu mesta radi kontraterorističesko odeljenje ukrajinske unutrašnje vojske. Po informaciji ukrajinskih „Vesti“, u zgradi su se zabarikadirali pripadnici organizacije „Patrioti Ukrajine“ posle pokušaja proruskih aktivistada na juriš zauzmu njihovu kancelariju.

Po ruskim medijima, sukob je navodno počeo nakon što su lokalni aktivisti «Oplota», lokalnih Rusa koji su patrolirali trgom Slobode, primetili sumnjivi „folksvagenov“ kombi donjeckih registracija i pokušali da ga zaustave, jer je takav kombi bio zapažen tokom ranije pucnjave 8. marta, kada je jedan anti-majdanski aktivista ranjen.

Pošto je vozač odbio da se zaustavi, aktivisti «Oplota»su pojurili za kombijem koji se uputio do zgrade u Rimarskoj ulici, gde se nalazi kancelarija Desnog sektora, i do pucnjave i sukoba je došlo kada su aktivisti pokušali da uđu u zgradu.
Kako javlja lokalni list Donbas u Rimarskoj ulici broj 18. aktivisti „Desnog sektora“ na čelu s Andrejem Bileckim bili su zabarikadirani više od sedam časova.

Posle višečasovnih pregovora, u kojima su učestvovali su gradonačelnik Harkova Genadij Kernes (koga su radi toga pustili iz kućnog pritvora), gubernator Igor Baluta, prokuror Harkova Jevgenij Popovič i načelnik istražne uprave Nikolaj Fomenko, u pet sati ujutru iz Rimarske 18. izašlo je 30 ljudi koje su stavili u autobus i odveli u miliciju.

Ispred policijske stanice u kojoj se nalaze uhapšeni okupila se veća grupa ljudi, koja, kako izveštava Donbas preti da će ih linčovati («da će im narod suditi»), ako budu pušteni iz zatvora. Okupljeni tvde da neće dozvoliti da u Harkovu nastane «kijevski poredak» gde su, po shavatnju okupljenih, u četvrtak 13. marta navodno pustili 30 pripadnika „Vojnka Narnije“, kojo su automatima i pištoljana napali na banku.

Ukrajinski list Sevodnja javio je 12 marta da je lider „Desnog sektora Dmitrij Jaroš najavio formiranje istočnog odljenja svoje organizacije koji će delovati u Harkovskoj, Donjeckoj, Poltavskoj i Luganskoj oblasti.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, saopštilo je 15. marta povodom događaja u Hersonu da Rusija dobija mnogo zahteva s molbom da se zaštite mirni građani i da će te molbe biti razmotrene, da rusko ministarstvo zabrinjava informacija da je iz Harkova za Donjeck i Lugansk krenula kolona s naoružanim najamnicima «Desnog sektora», čiji su lideri najavili otvaranje «istočnog fronta», a da se u jednoj od ukrajinskih tekstilnih fabrika hitno šiju ruske vojne uniforme…

Donjeck – u sukobu učesnika dva mitinga jedna osoba na smrt izbodena nožem

Dvadesetdvogodišnji žitelj Donjecka koji je uboden nožem i izgubio je život u sukobu na trgu Lenina u Donecku na istoku Ukrajine u četvrtak 13. marta kada su se sukobili učesnici dva mitinga – pristalice Majdana i pro-ruski aktivisti koji su se odigravali na istom trgu.

Demonstranti s proruske strane su skandirali: «Krim, Donbas, Rusija!», «Hoćemo u Rusij», «Zašto Putin ne dovodi tenkove», «U čemu smo mi gori od Krima?». Situacija se zaoštravala. Proruske demonstrante razbesnelo je to što su u trenutku kada je u grad sigla misija posmagtrača OEBS-a «majdanovci», za koje tvrde da su u atobusima dovezeni iz Ljvova zajedno s mesnim studentima organizovali neveliki miting da bi pokazali da u Donjecku ljudi podržavaju integraciju Ukrajine i Evrope i da niko ne podržava Rusiju. Organizovali su svoj miting da pokažu da je više njih koji traže referendum. Onda su proruski demonstranti napali proukrajinske. U Donjeckoj oblasti ruski jezik smatra maternjim 74,9 odsto stanovnika, a ukrajinski 24,1 odsto.

Sukobi su počeli neposredno po završetku mitinga grupe koja podržava jedinstvo Ukrajine, koja je držala miting okružena milicijom.

Sudeći prema izveštaju lista Komsomoljskaja pravda, kad su «evromajdanovci» s raglasa pustili himnu Ukrajine, proruski demonstranti, koji su na miting došli neorganizovano, bez muzike, neki pravo s posla su se uskomešali, a kada su pustili pesmu «Višel v step donjeckuju parenj molodoj“ (Otišao u stepu donjecku mladi momak) nastala je tuča uz povike: “ Ukrali ste našu pesmu . Ovo je naša pesma! Ovo nije vaša pesma !“ Poletela su jaja i petarde, a kad je policija krenula u razdvajanje dve grupe čuli su se uzvici „Miliciju ne dirajte! Naša milicija!“

Policajci su pokušavali da uspostave red, ali pritisak iz rastućeg broja provokatora je bio veliki, letele su kamenice, i delovi armature. Policija je ojačala prsten oko autobusa, ali nije uspela da odgura besnu masu u kojoj su neki bili naoružani palicama. Oni su okružili avtobuse. Demonstranti su ljuljali jedan od 4 spolicijskih autobusa u kojima je policija pokušavala da izvuče iz okruženja proruske demonstrante, slomili su stakla na autobusu i vikali «Vipuskaj» (Puštaj!), ali jedan autobus je uspeo da se probije iz mase. Demonstranti su skandirali «Berkut!» Milicija je okružila ostale autobuse i nikog nije hapsila. Ruski demonstranti spalili su Ukrajinsku zastavu. U Partiji Svoboda tvrde da je u Donjecku ubijen pres-sekretar Donjecke oblasne organizaciije „Svoboda“ Dmitriij Černjavskiij, izveštava Donjecka gazeta. Interfaks UKrajina javlja da su Donjecku uhapšena četiri proruska demonstranta, i da su zabranjene sve demonstracije. Partija UDRA Vitalija Klička traži da se smeni šef policije u Donjecku. Služba bezbednosti Ukrajine uhapsila „narodnog gubernatora Luganska“ Aleksandra Haritonova, vođu organizacije „Luganskaja gvardija“…

U Donjecku 15 marta oko 5000 ljudi je održalo miting na trgu Lenjina s ruskim zastavama i zahtevima da se raspiše referendum o statuu Donjece i da se prizna državni status ruskog jezika, uz poruke da Donecka oblast ne smatra legitimnom postojeću vlast, sa zahtevom da podnese ostavku šef oblasne administracije Sergej Taruta i da se oslobodi takozvani narodni gubernator Pavela Gubarev. Čule su se parole „Rusija, Rusija!“ ali „Ahmetov – vrag naroda“.

Zatim je oko 4000 ljudi opkolilo zdanje uprave Službe bezbednosti Ukrajine u Donjeckooj oblasti gde su skandirali „Gestapo!“, „Berkut“, „Pažnja SBU“ i „Gubarjev“. Neki od demonstranata su se spolja popeli na zgradu SB i istakli rusku zastavu i zastavu Donjecke republike. Jedna grupa je polomila staklena vrata i ušla u zgradu SBU, ali je kasnije izašla.

Video streaming by Ustream

Na društvenim mrežama vrte se videp klipovi o tome kako grupe demonstranata s ruskim zastavama u okolini Donjecka zaustavljaju kolonu vozila ukrajinske vojske, pa je posle pregovora propuštaju. Blokadom pruge na železničkoj stanici Kondrašovskaja Novaja zapadno od Luganska proruski demonstranti zaustavili kompoziciju sa ukrajinskim tenkovima. Posle pregovora vojni transport se vratio…

Ukrajinski list ( Sevodnja piše kako u Donjeckoj oblasti stanovništvo prikuplja pomoć (svetiljke, baterije za njih, preparate protiv kašlja, limun, cigarete, alat za popravku opreme, tople čarape i vlažne maramice) za vojnike jedinicama u regionu, koje blokiraju proruski aktivisti.

U Harkovu i Donjecku po nekoliko hiljada ljudi na mitingu tražilo je 16. marta da vlada u Kijevu podnese ostavku da se formira koaliciona vlada i da se raspiše referendum o federalizaciji Ukrajine. U Donjecku demonstranti su tražili da se oblasno rukovodstvo solidariše sa zahtevima demonstranata ili da vrati mandat. Oni su se uputili ka vladimim zgradama skandirajući „Referendum!“, „Rusija!“, „Krim, mi smo s tobom!“

U Donjecku 16. marta popodne demonstranti su napunili trg Lenjina, odakle je oko 20.000 ljudi skandiralo „Rusija“, Šahtjoram slava“ i Referendum“ i tražilo da se uspostavi Donjecko-Krivoroška respublika, da se stupi u Carinski savez i da se u svakom selu i gradu organizuju jedinice samoodbrane.
U Donjecku su demonstranti ušli u zgradu tužilaštva, u zgradu službe bezbednosti, u zgradu privredne komore Donjecka i najavili juriš na sedište kompanije Rinata Ahmetova.

Sličnih demonstracija, mada manjeg obima bilo je i u Harkovu.

O događajima koji su prethodili referendumu, o krizi na Krimu i istočnoj Ukrajini čitanje više u tekstu Krimski „majdan“

Dopunjeno 16. marta

U selu Paraskovijevka meštani su blokirali ulaz u vojno skladište kako bi sprečili da se oržje odtale uzme i podeli, kako meštani misle, «Desnom sektoru» koji bi bili poslati u Donbas. Gloženja meštana s vojskom koja je poslata na utvrđenje granice prema Rusiji zabeleženi su na više mesta, u okolini Mariuopolja, Luganska i drugih mesta…

Dopunjeno 19. marta