Preminuo Ugo Čavez

Venecuelanski predsednik Ugo Čaves (58) preminuo je u 5. marta 16.25 po lokalnom vremenu, u bolnici u Karakasu posle dvogodišnje borbe sa kancerom. Njegovo zdravstveno stanje znatno je pogoršano zbog teške respiratorne infekcije.

Masa pristalica okupila se ispred bolnice u kojoj je umro i uzvikivala „Svi smo mi Čavez!“ i „Čavez živi!“ Određena je sedmodnevna nacionalna žalost.

Vojni lideri pojavili su se u živom programu na nacionalnoj televiziji zakleli da će slediti Čavezove želje i poštovati ustav i biti lojalni potpredsedniku Nikolasu Maduru, koga je Čavez u toku bolesti odredio za naslednika.

Potpredsednik Maduro je rasporedio vojsku i policiju na ulicama kako bi se zaštitili ljudi i garantovao mir u trenucima nacionalne žalosti. Nikolas Maduro će vršiti predsedničku dužnost do narednih izbora koji treba da se održe za 30 dana. Maduro će biti kandidat vladajuće Ujedinjene socijalističke partije Venecueale.

Neki opozicioni lideri su tvrdili da predsednik venecuelanske skupštine Diosdado Kabelo, treba da vrši dužnost u prelaznom periodu. Kabelo nije bio među političkim i vojnim liderima koji su stajali iza potpredsednika u trenutku saopštavanja vesti o Čavezovoj smrti. Opozicija, koja nema svog kandidata, očekuje da bi i Kabelo mogao biti kandidat na predsedničkim izborima.

Po izveštaču BBC is Venecuele Maduro će verovatno pobediti, ali je pitanje može li da vodi zemlju posle ikoničkog Čaveza.

Opozicija je ranije optiživala potpredsednika Madura da krije da je Čavez umro, zato što se predsednik Venecuele nije pojavio u javnosti niti se oglasio skoro tri meseca, nakon što je na Kubi podvrgnut četvrtoj operaciji od kada mu je bolest dijagnostifikovana, sredinom 2011. Prošao je nekoliko iscrpljujućih hemoterapija i radijacija, a dva puta do sada objavljivao je da je izlečen.

Čavez je bio na čelu naftom bogate Venecuele je od 1999. godine. Da bi imao neograničeno pravo na izbor za predsednika, ustav Venecuele je promenjen referendumom. Na vlasti je preživeo pokušaj državnog udara, proteste i nekoliko glasanja o njegovoj administraciji. U oktobru prošle godine prilično lako je dobio četvrti mandat pobedivši na izborima, ali ga je bolest sprečila da položi zakletvu, pa je opozicija osporavala da je uopšte stupio na dužnost. Treći šestogodišnji mandat, Čavezu je davao širok manevarski prostor da do 2019. godine nastavi socijalne reforme.

Opozicioni lider Henrike Kapriles, koga je Čavez pobedio na prošlogodišnjim izborima, pozvao je vladu da radi po ustavu, a Čavezovoj porodici je izrazio saučešće, rekavši da su on i Čavez bili protivnici, ali ne i neprijatelji.

Potpredsednik Maduro je obećao da će garatntovati mir i jačati Čavezovo revolucionarno, anti-imperijalističko i socijalističko nasleđe.

Čavez je bio veliki protivnik Amerike dok je na čelu te države bio mlađi Buš, pa je tokom debate pred Generalnom skupštinom predsednika SAD nazvao đavolom, a gnev republikanaca dodatno je rasplamsao posebnim programom koji je organizovao za siromašne stanovnike njujorškog Bronksa. Amerikanci su ga nazivali konroveznim predsednikom Venecuele.

Kao oštri kritičar SAD Čavez je inspirisao oživljavanje levice širom Latinske Amerike.

Optuživao je SAD za imperijalizam i optuživao Vašington da stoji iza neuspelog puča protiv njega 2002. (Puč je «abortirao», Čavez se vratio na vlast za dva dana!)

Čavezov naslednik Maduro je takođe govorio i o zaveri protiv Venecuele, o tome da on lični ima sumnju da je Čavezov kancer izazvan neprijateljskim napadom, nekim manipulacijama neprijatelja, što su predstavnici SAD odmah opisali kao apsurd.

Dvojica američkih diplomata je inače nedavno bilo proterano iz Venecuele zbog vojne špijunaže.

Zvaničnici SAD govore o vremenu izazova posle odlaska Čaveza i izražavaju podršku narodu Venecuele i interes da sa Venecuelom razviju konstruktivne odnose.

U nizu zemalja Južne Amerike vest o Čavesovoj smrti je propraćena izražavanjem počasti minutom ćutanja, kratkim suspendovanjem aktivnosti visokih predstavnika i na druge načine.

Ruski političar Vitlij Čurkin ga je opisao kao velikog čoveka, značajnog za svoju zemlju i region.

Učiteljsko dete, oficir školovan na venecuelanskoj Akademiji vojnih nauka, bivši padobranac Hugo Čavez je stupio na venecuelansku javnu scenu 1992, kada je vodio neuspešni puč protiv predsednika Karlosa Andresa Pereza. Nakon dve godine provedene u zatvoru, oživeo je svoju partiju 1994 . kao Pokret za Petu republiku i osvojio je vlast na izborima 1998.

Proglasivši se za socijalistu i revolucionara i na svim narednim izborima zadobijao podršku siromašnih slojeva stanovništva. Koristio je prihode od nafte za vođenje pro-socijalne politike, a opozicija ga je optuživala da loše upravlja ekonomijom i da zemlju uvodi u diktaturu.

Za njegov sistem je vezivan izraz «socijalizam 21. veka». Njegova vlada je sprovela niz socijalnih programa i programa u obrazovanju i zdravstvenom sistemu. Uprkos bogatstvu zemlje, siromaštvo je i dalje rašireno Glavni problem su predstavljale nestašice i rast cena životnih namirnica.

Veoma bliske odnose uspostavio je s Fidelom Kastrom na Kubi. Njegov odlazak bi se mogao osetiti na Kuba, u Boliviji i Ekvadoru, najbližim saveznicama u južnoameričkom regionu. Neki američki analitičari pretpostavljaju da će Čavezov odlazak promeniti balans u Latinskoj Americi uz priželjkivanje da će tamošnje levičarske države postati više centrističke. Ta promena se iščekuje zbog toga što je Čavezova Venezuela nekim zemljama u Karibima prodavala naftu ispod tržišnih cena.