Lična priča
Evropska svemirska agencija navodi da su njeni eksperti ustanovili da nema nikakve povezanosti između meteorske kiše na Uralu i današnjeg prolaska asteroida 2012 DA14
Meteor koji je preleteo 15. februara iznad Urala u Rusiji, a zatim se raspao, izazvao je snažne
Meteor koji ima izuzetan sjaj i ponekad ostavlja trag na nebu koji može ostati vidljiv i po nekoliko minuta – astronomi nazivaju bolid, ili vatrena lopta.
Meteori su, inače, obično vidljivi kada stignu na oko 100 kilometara iznad Zemlje, odnosno tada za nas imaju maksimalan sjaj. Bolidi koji eksplodiraju „silaze“ i do 40 kilometara od nas.
U atmosferi Zemlje kreću se obično brzinom od 11 do 72 kilometra u sekundi.
Ovakvi bolidi se veoma retko pojavljuju, a još ređe završavaju na Zemljinom tlu jer obično usled velike brzine sagore i raspadnu se.
eksplozije. „Delovi meteora pali su u slabo naseljene krajeve
Čeljabinske oblasti“, saopštilo je rusko ministarstvo za vanredne
situacije.
Objekat, najverovatnije meteor ili bolid (jarki meteor), čije
kretanje je pratio zvučni talas, pri doletu ka zemlji podelio se na
više delova i izgoreo, ekslodirajući i izazivajući udarni talas.
Očevici iz Jekaterinburga saopštili su da su na nebu na ivici grada
videli gorući objekat koji je zatim pao. Žitelji Tjumena opisivali su
Meteorit koji je u petak 15. februara u 07.20 po moskovskom vremenu pao na Uralu bio je znatno veći, a snaga njegove eksplozije znatno moćnija nego što se u početku pretpostavljalo — 0,5 megatona TNT, što je 30 puta veća od razorne snage atomske bombe bačene na Hirošimu. Od momenta ulaska u atmosferu do eksplozije prošlo je 32,5 sekundi. Te procene je prema agenciji RIA Novosti NASA donela na osnovu podataka dobijenih sa pet osmatračkih stanica, od kojih se jedna nalaz na Aljasci 6,5.000 kilometara od Čeljabinska.
Prema ocenama NASA, obim kosmičkog tela koje se raspalo kod Čeljabinska, u trenutku kada je ušlo u atmosferu bio je ne 15, već 17 metara, a njegova masa – 10.000 tona (prethodni proračuni davali su masu od 7.000 tona).
Po poslednjim podacima ruskog ministarstva zdravlja objavljenim 16. februara, povređeno je 1147 osoba, u od toga 259 dece.
Oštećena su 2.962 objekta, od toga 34 zdravstvenih ustanova, 11 objekata socijalne zaštite, 361 škola, odnosno dečji vrtić.
blistavu šaru na nebu.
Veruje se da eksplozije nije izazvala „meteorska kiša“ kako je prvobitno ocenjeno, već jedan meteor težak oko 10 tona, prečnika deset metara.
Stanovnici više gradova na Uralu i u Zapadnom Sibiru su najpre videli
„ognjene šare“, a onda je pres-služba gubernatora Čeljabinske oblasti
Mihaila Jurjeviča saopštila da je jedan komad pao u jezero Čabarkul,
nedaleko od granice Sverdlovske, Tjumenske, Kurganske oblasti i
državne granice Kazahstana. Ognjene objekte na nebu i padanje delova
videli su stanovnici Čeljabinska, Jekaterinburga, Tjumena, Kurgana,
Orenburga i Magnitogorska. Lokalni stanovnici tvrde da su osećali
miris sličan mirisu baruta, a neki tvrde da imaju metaličasti ukus u
ustima, ali je pitanje šta je od toga rezultat panike.
Slučaj kada meteor dospe do zemlje je retkost, jer većina takvih
kosmičkih objekata sagori u atmosferi. Najpoznatiji objekat te vrste
koji je u skorije vreme pao na teritoriju Rusije je Vitimski bolid, koji je pao u Irkutskoj oblasti u septembru 2002, a pre njega je bio Sihote-Alinski meteorit (jedan od najkrupnijih meteorita), koji je pao u Primorski kraj 1947, izjavila je Jelena Gijenko, docent katedre astronomije Sibirskoj državnoj geodetskoj akademiji.
Ruska štampa je u prvim trenucima iznosila pretpostavke da su na Uralu
pali fragmenti asteroida 2012 DA14, koji je nekoliko sati kasnije trebalo da proleti pored zemlje na visini od 27,7
hiljada kilometara.
Međutim,
Evropska svemirska agencija navela je na Tviteru da su njeni eksperti
ustanovili da nema nikakve povezanosti između dva događaja.
Mediji javljaju da je povređeno oko 1000 ljudi, najčešće zbog stakala
koja su popucala od eksplozije. U Korkinskom rejonu ima 50 povređenih,
u Kopejskom okrugu 81, od toga 21 dete, a u Južnouralskom rejonu – 16.
Portparol ruskog ministarstva unutrašnjih poslova Vadim Kolešnjikov
rekao je da je više od 400 ljudi zatražilo lekarsku pomoć nakon
eksplozija, kao i da je najmanje troje hospitalizovano s težim
povredama.
Materijalna šteta zabeležena je u šest gradova Čeljabinske oblasti.
U više gradova u Čeljabinskoj oblasti od eksplozije su polomljeni
prozori na zgradama.
Kolešnjikov je kazao da se od eksplozije srušio krov fabrike cinka u
Čeljabinsku površine 600 kvadratnih metara. U Čeljabinskom cinkovskom
zavodu koji je oštećen, Ruskoj službi Bi-bi-si saopštili su, da je udarni
talas razrušio zid skladišta, ali da Zavod radi normalno.
Oštećenje nije pretrpeo mobilni operator MTS koji je posle eksplozije
radio u normalnom režimu, mada je u prvi mah javljano o njegovom
oštećenju, najverovatnije zbog toga što je zbog vanrednog događaja
povećan saobraćaj.
Evakuisani su studenti Južno-Uralskog univerziteta, prekinuta je
nastava u školama u Čeljabinsku, a takođe su počele pripreme za
evakuaciju radnika u nekoliko zavoda.
Kako saopštva rusko ministarstvo za vanredne situacije u ugroženoj
oblasti je oko 20.000 spasilaca stavljeno u stanje pripravnosti. Oni
se prebacuju letilicama.
Ministarstvo je pozvalo stanovništvo da ne podleže panici. Nivo radioaktivnosti nije povišen.
Meteor je samo naziv za svetlosnu pojavu na nebu, dok su meteoriti nešto konkretno, ono što je palo dole – mali astronomski objekti koji su završili na Zemlji, a pronađeni su i na Mesecu i Marsu.
Do sada je u najrazličitijim delovima naše planete pronađeno na desetine hiljada meteorita. S obzirom na toliki broj i učestalost, ne čudi što nisu padali samo u pustinje i na planine već su udarali i u ljude i životinje.
U novijoj istoriji zabeleženo je da je 30. novembra 1954. u američkoj državi Alabama takozvani Hodžis meteorit, težak četiri kilograma, proleteo kroz krov kuće i upao u dnevnu sobu Ane Hodžis gde je udario najpre u radio aparat, pa onda u nju i povredio je.
Osim samih meteorita, dokazi o njihovom padu na zemlju su i krateri koje su pravili pri udaru. Na primer, u Južnoj Australiji pronađen je krater prečnika 90 kilometara, a još veći, prečnika 180 kilometara otkriven je na obali Jukatana.
Još jedan od 100 kilometara nalazi se u Kvebeku. Ubedljivo najveći, Vredeford krater, nalazi se u Južnoj Africi i prečnika je 300 kilometara. Meteorit koji je pao na to mesto bio je širine, kako se pretpostavlja, oko deset kilometara.
Kejp Jork meteorit
Kejp Jork meteorit nazvan je po mestu na Grenlandu na kom je otkriven. Ovo je jedan od najvećih meteora od gvožđa, a na tlo Zemlje pao je pre oko 10.000 godina. Pretpostavlja se da se tada dogodila meteorska kiša, a na zemlji je pronađeno osam delova, od kojih najveći teži 31 tonu.
Vilamet meteorit
Vilamet meteorit je najveći pronađen u Sjedinjenim Američkim Državama i šesti najveći na svetu. Izložen je u Američkom muzeju nacionalne istorije. Težak je oko 15,5 tona. Oko 91 odsto meteorita čini gvožđe, a 7,62 odsto nikal. Njegove dimenzije su 3,05 x 1,98 x 1,3 metra.
Hoba meteorit
Hoba meteorit pronađen u Namibiji, najveći je meteorit otkriven na Zemlji. Mada zbog velike mase i dimenzija (2,7 x 2,7 x 0,9 metara) nije pomeran s mesta gde je pronađen, niti mu je izmerena masa, procenjuje se da teži oko 60 tona. Pretpostavlja se da je na površini Zemlje već 80.000 godina.
Kampo del Kielo
Kampo del Kielo je grupa meteorita pronađenih u Argentini, severozapadno od Buenos Ajresa, ukupne težine veće od 100 tona. Krateri koje su napravili pri padu pre oko 4000-5000 godina zauzimaju površinu od 3 x 20 kilometara, i ima ih najmanje 26. Najveći meteorit teži 37 tona.
Čiklub
Čiklub krater, jedan od najvećih na svetu, star je 65 miliona godina, i nastao je kada je na to mesto pao ogroman meteorit, napravio rupu prečnika 180 kilometara, i kako mnogi naučnici smatraju, izazvao masovno izumiranje dinosaurusa. Bolid koji je tu udario bio je prečnika najmanje deset kilometara.
Neki mediji u izveštajima o čeljabinskoj eksploziji podsećaju na takozvani tunguski fenomen, na eksploziju nekog kosmičkog tela, po prepostavci meteorita, u mestu Podkamenij Tunguski (oko 60 km severno i 20 km zapadno od sela Vanavara u centralnom Sibiru) 17. (30) juna 1908. u 7 časova 14,5 minuta po lokalnom vremenu.
Snaga te eksplozije je bila mnogo veća od razorne snage čeljabinskog bolida – procenjivana je na 40—50 megatona TNT. Eksplozija u Tunguskoj čula se u prečniku od 800 km od epicentra, skršena je šuma na površini od 2.100 kvadratnih kilometara, u radijusu 200 km bila su razbijena stakla na prozorima, seizmički talas je bio registrovan na stanicama u Irkutsku, Taškenru i Jeni, a registrovana je i magnetna bura koja je trajala oko pet časova.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
