Rehabilitacija veštica u Nemačkoj

Nadbiskup Ludvig Šik u Bambergu u Bavarskoj rehabilitovao je 816 veštica, svirepo mučenih i pogubljenih između 1612. i 1630. „Procesi koji su vođeni, sa našeg današnjeg stanovišta prava, predstavljaju nepravdu. Žrtvama i njihovim porodicama desila se grozna nesreća… Kao hrišćani, osuđujemo mučenje i nasilje, takođe i smrtnu kaznu. Ne možemo da poništimo prošlost. Ako možemo da naučimo iz nje i moramo da to prihvatimo radi bolje budućnosti.“, ističe biskup Ludvig Šik, koji je inače nedavno skrenuo pažnju na sebe predlogom da se u Nemačkoj donese zakon protiv blasfemije porukom da religije zaslužuju legalnu zaštitu od napada da bi se obezbedio ljudski dignitet.

On podseća na to da je još 2007. godine molio za oproštaj zbog tih brutalnih događaja u istoriji njegove dijeceze koja obeležava hiljadugodišnjicu.

Gest nadbiskupa Ludviga Šika nije usamljen. Pre izvesnog vremena u Rajnbahu u Rajnskoj oblasti predložena je rehabilitacija 130 veštica spaljenih 1631.

Četiri najveća suđenja vešticama u Nemačkoj odigrala su se u Triru (1581–1593), Fuldi (1603–1606), Virzburgu (1626–1631) i Bambergu (1626–1631). U Triru je ubijeno 368 osoba.

U samom Bambergu najviše procesa vođeno je u 17. veku, u tri talasa kada je osuđeno 816 «veštica“. Godine 1612/1613, bilo je 15 žrtava, od 1616. do 1619. bilo je 159, a najviše žrtava 642 bilo je između 1626. i 1630. Taj period je u nekim hronikama opisivan kao épidémie démoniaque, demonska epidemija, a tadašnji biskup Johan Georg II Fuhs fon Dornhajm je dobio nadimak Veštičji biskup.

Oblast u kojoj je bilo tako mnogo progona veštica je bila devastirana ratom, konfliktima u Svetom rimskom carstvu kao i serijom slabih žetvi, gladi i kuge. Vešticama je svašta pripisivano, od pakta s đavolom, izazivanja bolesti, lošeg vremena i slabe žetve, preko tajnih sastanaka, upražnjavanja paganskih rituala, do orgija, grupnog seksa, i, kako izgleda poznavanja nekih paganskih tehnika za prekid trudnoće.

Neki izvori navode da je u Evropi vođeno 25.000 procesa protiv veštica, a neki taj broj uvećavaju na nivo negde između 50.000 do 100.000. Prvi slučaj zabeležen je u Tuluzu 1275. godine, a u 15 veku i kasnije progon veštica je bio relativno intenzivan u Nemačkoj, Poljskoj, Švajcarskoj, Holandiji, Engleskoj, Škotskoj, i nešto manje u Italiji i Španiji.

Inkvizicija je sudila i osuđivala veštice kao jeretike na osnovu papske bule Jovana XXII 1320, ali kulminacija progona veštica je najviše bila produkt histerije kasnog 15. veka, kada je iydata bula pape Inoćentija VIII.

Inkvizicija je sudila i osuđivala veštice kao jeretike na osnovu papske bule Jovana XXII 1320, ali kulminacija progona veštica je najviše bila produkt histerije kasnog 15. veka, kada je izdata bula pape Inoćentija VIII, za koga hronike kažu da je imao mnogo vabračne dece.

Uprkos uobičajenoj predstavi da je progon veštica pre svega delo crkve, pojedini autori ukazuju na to da je progon veštica više bio fenomen sekularnih i vladarskih sudova, nego religioznih – sve dok učesnici protestantske reformacije nisu počeli da primenuju tu vrstu progona.

Neki izvori navode da je u Evropi vođeno 25.000 procesa protiv veštica, a neki taj broj uvećavaju na nivo negde između 50.000 do 100.000. Prvi slučaj zabeležen je u Tuluzu 1275. godine, a u 15 veku i kasnije progon veštica je bio relativno intenzivan u Nemačkoj, Poljskoj, Švajcarskoj, Holandiji, Engleskoj, Škotskoj, i nešto manje u Italiji i Španiji.

Većinu osuđenih činile su žene, ali na severu Evrope (Finska, Island), udeo muškaraca je oko 90 posto.

Poslednji slučaj osude veštice u Nemačkoj zabeležen je 1775. godine.