Lična priča
Jeremić će u n arednih godinu dana da otvara i zatvara plenarna zasedanja, usmerava diskusiju, vodi računa o poštovanju procedure i saopštava odluke. Imaće pravo da ograniči vreme diksusije, zatvara liste govornika ili da odloži debatu, a uloga mu je i da olakšava rad Generalne skupštine kroz bilatrelane konsultacije sa delegacijama kako bi se prevazišle razlike u mišljenjima, da predlaže rešenja i da radi na postizanju konsenzusa oko nekog predloga
Generalna skupština Ujedinjenih Nacija izabrala je u petak, 8. juna ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića za predsedavajućeg narednog, 67. zasedanja ovog tela.
Jeremić koji će 18. septembra preuzeti funkciju predsedavajućeg Generalne skupštine UN, predvodiće u narednih godinu dana taj organ u ime Istočnoevropske grupe koju čine 23 zemlje, uključujući i sve bivše jugoslovenske republike i susede Srbije.
Predsedavajući Generalne skupštine UN bira se na period od godinu dana u skladu sa nepisanim pravilom rotacije po regionalnom principu. Iako to nije formalno definisano kao uslov, praksa je i da se za predsedavajućeg nikada ne bira predstavnik neke od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (Rusija, SAD, Velika Britanija, Francuska i Kina).
Predsedavajući u radu odgovara Generalnoj skupštini UN. Njegova ovlašćenja su da otvara i zatvara plenarna zasedanja, usmerava diskusiju, vodi računa o poštovanju procedure i saopštava odluke.
On takođe ima pravo da ograniči vreme diksusije, zatvara liste govornika ili da odloži debatu, a uloga mu je i da olakšava rad Generalne skupštine kroz bilatrelane konsultacije sa delegacijama kako bi se prevazišle razlike u mišljenjima, da predlaže rešenja i da radi na postizanju konsenzusa oko nekog predloga.
Predsedavajući ne glasa o odlukama Generalne skupštine, ali određuje predstavnika iz delegacije svoje zemlje koji će to učiniti u njegovo ime.
Jeremić je treći predsedavajući Generalne skupstine UN sa prostora bivše Jugoslavije, posle jugoslovenskog diplomate i funkcionera Lazara Mojsova (1977) i makedonskog diplomate Srđana Kerima (2007).
Od ukupno 190 delegata, za Jeremića je glasalo 99, a za drugog kandidata, ambasadora Litvanije pri UN Daliujusa Čekuolisa 85. Jedan delegat je bio uzdržan, dok je nevažećih glasova bilo pet.
Glasanje je bilo tajno, i obavljeno je tako što su predstavnici svake zemlje članice UN zaokružili ime kandidata kojeg podržavaju.
Predsedavanje Generalnom skupštinom UN u Jeremićevom mandatu će trajati od septembra 2012. do septembra 2013. godine.
Novoizabrani predsedavajući rekao je posle glasanja da svoj izbor za predsednika vidi kao „odavanje priznanja srpskom narodu“ i da će raditi na očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.
„Zaklinjem se da ću funkciju predsednika obavljati najbolje što mogu, poštujući Povelju UN. Povereni autoritet ću koristiti iskreno i uravnoteženo, poštujući, pre svega, jednaka prava i dostojanstvo svake države članice“, rekao je Jeremić posle glasanja na Generalnoj skupštini UN.
Jeremić je za temu debate na otvaranju 67. zasedanja, predlažio „približavanje stavova i rešavanje međunarodnih sporova mirnodopskim sredstvima“ i izrazio uverenje da može da doprinese sprovođenju „svih usaglašenih predloga, pogotovo onih koji se odnose na sprečavanje sukoba“.
Jeremić je rekao da je Srbija mala i zemlja u razvoju, koja ne pripada nijednom vojnom niti političkom savezu i da je utoliko veća čast dobiti poverenje tolikog broja država za predsedavanje glavnim reprezentativnim političkim organom Ujedinjenih nacija.
„Svoj izbor za predsednika Generalne skupštine UN prevashodno vidim kao odavanje priznanja srpskom narodu, kojem sam imao čast da više od pet godina služim kao ministar spoljnih poslova“, rekao je Jeremić.
On je dodao da je Srbija pod rukovodstvom bivšeg predsednika Borisa Tadića, „svojim susedima pružila ruku prijateljstva i pomirenja“ i dodao da je Srbija iskoračila i ka svim drugim članicama međunarodne zajednice, uključujući i one sa kojima je „imala gorka neslaganja“.
Odluka da se ovog puta glasa o dva kandidata koji dolaze iz iste grupacije zemalja jeste neuobičajena, pošto se obično u samoj grupi izabere kandidat, koga Generalna skupština potvrdi aklamacijom, ali ona ne predstavlja presedan. Ista situacija dogodila i 1991. godine, između Saudijske Arabije i Jemena, kada je glasanjem zemalja članica UN pobedio kandidat Saudijske Arabije.
U poslednjih pet godina Generalnom skupštinom UN su predsedavali predstavnici Makedonije, Nikaragve, Libije, Švajcarske i Katara.
Vuk Jeremić rođen je 1975. godine u Beogradu, a na dužnost ministra spoljnih poslova Srbije stupio je 15. maja 2007. godine.
Jeremić je, tokom studentskih dana i početka radne karijere u Engleskoj, bio jedan od osnivača Organizacije srpskih studenata u inostranstvu, gde je rukovodio informativnom kampanjom i uspostavljao kontakte za demokratsku opoziciju.
Diplomirao je teorijsku fiziku na Univerzitetu Kembridž, Velika Britanija.
Bio je angažovan kao finansijski analitičar u Deutsche Bank, zatim Dresdner Kleinwort Benson Bank u Londonu, dok je istovremeno pripremao doktorsku disertaciju iz oblasti kvantativnih metoda u finansijama na Imperial College u Londonu.
Posle magistarskih studija iz oblasti državne administracije na Univerzitetu Harvard i demokratskih promena u Srbiji oktobra 2000. godine, postavljen je za savetnika ministra telekomunikacija SR Jugoslavije.
Od juna 2003. godine bio je savetnik za evroatlantska pitanja ministra odbrane Državne zajednice Srbija i Crna Gora.
U februaru 2004. godine izabran je za predsednika Odbora Demokratske stranke za međunarodne odnose, a u februaru 2006. godine i za člana Glavnog odbora.
Od jula 2004. do maja 2007. godine je savetnik za međunarodne odnose i šef spoljnopolitičkog tima predsednika Srbije.
Oženjen je, govori engleski i nemački jezik.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
