Lična priča
Na sastanku vrha DS na kom je odlučeno o početku pregovora o novoj vladi prisutni su bili Boris Tadić, predsednik DS, zatim zamenik predsednika Dragan Đilas, potpredsednici Bojan Pajtić, Dušan Petrović, Dragan Šutanovac i Jelena Trivan, predsednik Političkog saveta Dragoljub Mićunović, Dušan Elezović, kao i Tadićevi bliži saradnici Nebojša Krstić i Srđan Šaper. Šta je važno kod formiranja koalicija i koalicionih vlada? (petnaest pravila u okviru na kraju teksta)
Prvobitna verzija teksta je dopunjavana vestima koje su u međuvremenu pristizale
Nakon što je 21. maja uveče završena sednica Predsedništva Demokratske stranke na kojoj su četiri sata analizirani izborni rezultati, saopšteno je da je ova stranka donela odluku da započne pregovore o formiranju nove vlade.
Iako je lider SPS Ivica Dačić više puta ponovio da pregovori o novoj vladi još nisu počeli, njegov partijski kolega, Milutin Mrkonjić tvrdi suprotno – da razgovori ipak postoje.
Mrkonjić je na insistiranje novinara otkrio da ipak „pregovori teku“ i da ih vodi Ivica Dačić.
„Pregovori teku kako teku. Mene samo interesuje Ministarstvo infrastrukture – da to pitanje rešim. Kandidujem se za to“, rekao je Mrkonjić novinarima u Vladi Srbije.
Pročitajte više o dogovoru DS – SPS
Inače, Socijalističkoj partiji Srbije najprihvatljivije rešenje za predsednika nove vlade bio bi lider DS-a Boris Tadić, navode za Tanjug u Demokratskoj stranci 22. maja pre podne.
U SPS-u nisu javno govorili o sa detaljima, ali je potpredsednica SPS Dijana Vukomanović izjavila da proces formiranja nove Vlade Srbije neće dugo trajati, da srpska ekonomija neće doživeti grčki scenario. Tanjug uz tu vest konstatuje da će, ako se DS i SPS dogovore o vladi, odluku o kandidatu za premijera doneti Boris Tadić i Ivica Dačić.
U kratkom saopštenju koje je izdao DS navodi se da je ta odluka doneta na osnovu dogovora postignutog 8. maja sa koalicionim partnerima SPS-PUPS-JS, oko formiranja parlamentarne većine.
Na sastanku vrha DS prisutni su bili Boris Tadić, predsednik DS, zatim zamenik predsednika Dragan Đilas, potpredsednici Bojan Pajtić, Dušan Petrović, Dragan Šutanovac i Jelena Trivan, predsednik Političkog saveta Dragoljub Mićunović, predsednik Pokrajinskog odbora Ds za Vojvodunu Dušan Elezović, kao i Tadićevi bliži saradnici Nebojša Krstić i Srđan Šaper.
Tako je i zvanično započela priča o formiranju i sastavu nove vlade Srbije.
Šef poslaničke grupe DS-a u Skupštini Vojvodine Borislav Novaković rekao je da je na sastanku vrha stranke u ponedeljak uveče razmatrano ko bi mogao biti kandidat za premijera. On je dodao da će DS već u utorak, 22. maja u javnost izaći sa imenom kandidata. Govoreći o kadrovskim rešenjima u pokrajinskoj vlasti, Novaković je za RTV rekao da mu se kao „najlogičnije“ rešenje čini da Bojan Pajtić ostane predsednik Vlade Vojvodine.
B92 nezvanično saznaje da su članovi Predsedništva DS tražili od Borisa Tadića da prihvati premijersko mesto u novoj Vladi Srbije. Nema saznanja da li je Tadić, koji je nakon objavljenih rezultata drugog kruga predsedničkih izbora, izjavio da ne želi premijersko mesto, taj predlog prihvatiti. I list Blic prenosi saznanja da su potpredsednici Demokratske stranke od Tadića zatražili da bude premijer, a da će ukoliko Tadić na to ne pristane, za premijera mogao da bude kandidovan Dragan Đilas, koji je ranije izjavljivao da želi da nastavi započeti posao u Beogradu.
SPS, LDP i URS: Ili hitna odluka DS, ili mesto premijera
Prema saznanjima lista Danas za 25. maj Socijalistička partija Srbije, Liberalno-demokratska partija i Ujedinjeni regioni Srbije traže da Demokratska stranka u naredna 24 sata saopšti ko je njen predlog za mandatara, a ako se to ne desi taj politički blok će od demokrata tražiti mesto premijera za sebe i pred njom nastupiti kao jedinstveni politički blok od ukupno 79 poslanika i tražiti za sebe mesto premijera. Danas piše da je to zaključeno u konsultacijama lidera SPS, LDP i URS Ivice Dačića, Čedomira Jovanovića i Mlađana Dinkića.
Podsetimo, lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić ponovio je nakon objavljivanja rezultata drugog kruga predsedničkih izbora da je dogovor o parlamentarnoj većini ranije postignut i da ga će neće promeniti rezultat predsedničkih izbora – Tadićev poraz.
Dačić je ponovio da pobeda na predsedničkim izborima nije bila uslov za koaliciju socijalista sa Demokratskom strankom, koja je već dogovorena.
Predsednik SPS je tada ponovio da nije zainteresovan za premijersko mesto, ali je napomenuo da će tražiti da se poštuju rezultati koje je ostvarila koalicija SPS-PUPS-JS. On je kasnije, međutim, dodao da pobeda Tomislava Nikolića otežava pregovore o novoj vladi.Za Srbiju bi najbolje bilo da posle narednih izbora vladu formiraju DS, SNS i SPS, izjavio je potpredsednik socijalista Dušan Bajatović.
Takođe, dan po završetku drugog kruga predsedničkih izbora, 21. maja, Dačićev koalicioni partner PUPS izrazio je očekivanje da će ovaj dogovor sa DS biti ispoštovan.
Potpredsednica SPS Dijana Vukomanović izjavila je da toj stranci ne smeta da budući premijer Srbije bude ili lider DS Boris Tadić ili njegov zamenik Dragan Đilas.
„Odluku o premijeru iz DS-a treba da donesu organi te stranke. SPS nije ničiji tutor, ali saradnja na nivou lidera stranaka Tadić i Dačić pokazala se kao funkcionalno i efikasno partnerstvo. Đilas je takođe dokazao svoj legitimitet i sposobonost, ali SPS nije ta koja odlučuje koga će DS kandidovati za premijera“, rekla je Vukomanović.
Funkcioner PUPS-a Momo Čolaković očekuje da će koalicija koju predvode socijalisti ostati jedinstvena u procesu formiranja vlade.
„Zalažem se za jedinstvo koalicije, jer sa 44 poslanika snažnije možemo da utičemo na formiranje vlade nego sa 25, 12 ili sedam pojedinačnih poslanika“, rekao je Čolaković, i najavio susret lidera koalicije SPS-PUPS-JS kako bi se dogovorili o jedinstvenom nastupu, da a će se potom o postizbornoj koaliciji, pre svega, razgovarati sa DS-om. I drugi partner u toj koaliciji, Palmina Jedinstvena Srbija, najavila je da će se, bez obzira na rezultate predsedničkih izbora, nastaviti razgovori saveza SPS-PUPS-JS i koalicije okupljene oko DS-a o formiranju vlade.
Na drugoj strani, funkcioner SNS-a Nebojša Stefanović je prema RTS-u izjavio: „Mi ćemo se truditi da u narednom periodu imamo dobru vladu. Ako je bude formirala SNS, mi smatramo da je takva vlada najbolja, ali ako se bude formirala sa drugačijom većinom predsednik će razgovarati i sarađivati i sa takvom većinom, jer je to u interesu građana.“
DSS, koja je u medijskim špekulacijama viđena kao mogući koalicioni partner naprednjaka, obzirom na to da je Koštunica podržao Nikolića u drugom krugu preko portparola je poručila da prvo treba da se konstituišu državni organi i da predsednik položi zakletvu, a onda dolaze na red pregovori o vladi.
Nikolić: Mandat prvo naprednjacima, ako ga ne iskoriste, onda nekom drugom
U četvrtak 24. maja Tomislav Nikolić je podneo ostavku na mesto predsednika SNS kada je svojim dotadašnjim partijskim kolegama rekao:
.
«TEMA SASTANKA NISU BILA PERSONALNA REŠNJA»: – Članovi predsedništva DS, s leva na desno, Dragoljub Mićunović, Bojan Pajtić, Dušan Petrović, Boris Tadić, Dragan Šutanovac i Dragan Đilas, Beograd, 25. maja 2012 . FOTO TANJUG
DS: Prvo o ciljevima i načelima vlade, posle o premijeru
Blic: Tadić premijer, Đilas gradonačelnik
Predsednik DS-a Boris Tadić izjavio je posle troipočasovne sednice užeg predsedništva DS 25. maja da je rukovodstvo te stranke odlučilo je razgovore o budućoj vladi nastavi sa koalicijom SPS–PUPS–JS i da je definisalo ciljeve i načela buduće vlade, a da tema sastanka nisu bila personalna rešenja , niti to ko će biti kandidat za premijera. Kako je rečeno medijima odluka o personalnim rešenjima će biti doneta nakon razgovora sa koalicionim partnerima. Prema onome što je za „Politiku“ rekao Dragoljub Mićunović, predsednik političkog saveta DS-a, ono o čemu se razgovaralo na tom sastanku biće i tema na sednici Glavnog odboru stranke.
Većina medija uzdržano je objavila ono što su demokrate saopštile o svojim odlukama. List Blic, međutim, u izdanju za 26. maj, na naslovnoj strani pod krupnim naslovom objavljuje vest da je predsedništvo DS iza zatvorenih vrata prelomilo da kandidat DS za mandatara bude Borist Tadić, a da Dragan Đilas, koji je u medijima pominjan kao kandidat za premijera, bude gradonačelnik Beograda. List Pres opreznije piše da je gotovo sigurno da će premijer biti Boris Tadić, a da je zamenik predsednika DS-a Dragan Đilas ponovio da ne želi da bude premijer jer su ga, kako je obrazložio, građani Beograda izabrali za funkciju gradonačelnika. Blicovu vest prenelo je nekoliko portala.
„To je pozitivna i dobra odluka Predsedništva DS. Ne treba gubiti vreme, nego treba pristupiti konkretnim pregovorima o formiranju vlade“, izjavio je predsednik SPS-a Ivica Dačić na vest o odluci demokrata da nastave pregovore sa SPS-om. Dačić je tada naglasio da mesto premijera pripada DS-u kao najvećoj stranci u koaliciji, uz tvrdnju da ga Tadić još nije obavestio o tome da li će prihvatiti da bude kandidat za mandatara.
Prema onome što je Tadiće rekao novinarima nakon sastanka u Krunskoj, načela funkcionisanja buduće vlade treba da budu: izgradnja što pravednijeg društva, približavanje vlade građanima i rešavanje problema građana na najefikasniji način, a vlada treba da funkcioniše i dalje kao sistem koji se bori protiv korupcije i kriminala.
Govoreći o načelima strateškim ciljevima vlade i rokovima za izvršenje pojedinih zadarataka Tadić je naglasio da je neophodno da nova vlada nastavi proces reformi i da njen najvažniji cilj treba da bude datum početka pregovora o članstvu u EU.
Sastanku su, osim lidera demokrata Borisa Tadića, prisustvovali zamenik predsednika DS-a Dragan Đilas, potpredsednici Dušan Petrović, Dragan Šutanovac i Bojan Pajtić, predsednik Političkog saveta Dragoljub Mićunović. Sastanku su prisustvovali i savetnik Borisa Tadića Nebojša Krstić, kao i predsednik Izvršnog odbora DS-a Marko Đurišić.
Nikolić: Apel da vladajuće stranke što pre formiraju najavljenu većinu
U prvom intervjuu posle izbora za predsednika Srbije datom RTS-u 25. maja Tomislav Nikolić je izjavio da on u proces formiranja vlade još nije uključen, čak ni formalno, pošto nije položio zakletvu, a da zna ono što zna i javnost Srbije, da su se stranke iz bivše vladajuće koalicije dogovorile još u izbornoj noći, iz čega je proistekla i podrška za drugi krug predsedničkih izbora.
Nikolić kaže da razume dileme Borisa Tadića oko prihvatanja funkcije mandatara nove vlade, ali apeluje na stranke bivše vladajuće koalicije da, ukoliko takav dogovor zaista postoji, da se što pre formira vlada, jer se nada da su svi svesni da Srbija svakim danom gubi i da taj gubitak teško može da se nadoknadi.
Nikolić je precizirao da će po polaganju zakletve pred novom skupštinom dati mandat onome ko izjavi da ima većinu, a ako toga ne bude, da će mandat prvo dati najvećoj parlamentranoj partiji, Srpskoj naprednoj stranci. Kaže da ne misli da će se bilo koja od stranaka usuditi da odugovlači formiranje vlade do poslednjeg roka, u septembru, jer su svi svesni koliko to teško može da bude za Srbiju.
„Ja ću vam ponuditi mandat, a vi gledajte da ga iskoristite, a ako ga vi ne iskoristite daću ga u lošije ruke.»
Nikolić je rekao da Dačić „tvrdi pazar“ tvrdnjama o tome da strani faktor traži da se formira „velika koalicija“ SNS-DS: „Niko od nas to nije tražio niti je bilo ko od ambasadora to rekao. Dačić tvrdi pazar.“
Nikolić je takođe izjavio da mu je Dačić rekao da je s demokratama „stvar ozbiljna“, što bi trebalo da znači da SPS ozbiljno razmišlja o koaliciji d demokratama. Nikolić je takođe rekao: „Lično sam zamolio Tadića da što pre reši dileme koje ima…“ (u medijskim interpretacijama: da odluči da li će biti premijer, ali to nije bliže objašnjavao).
Nikolić je rekao da se sastao sa Tadićem, ali da nisu razgovarali o vladi SNS-DS. „O svemu smo razgovarali… Do aprila 2010. imali smo prijateljstvo. Ponovo sam mu ponudio prijateljstvo da postignemo konsenzus o Kosovu i da se makar jednom mesečno sastajemo kao nekad.“
Govoreći o eventualnoj saradnji sa DS i stvaranju koalicije, Nikolić je rekao da to „nije realna priča“, ali da SNS sada ima svoje rukovodstvo, koje će odlučivati o eventualnim koalicijama.
Po članu 112. stav 3. Ustava Srbije Predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista, a po članu 18. Zakon o predsedniku Republike on je dužan da Narodnoj skupštini predloži onog kandidata za predsednika Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade.
Aktuelna predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović je najavila da će se nakon objavljivanja zvaničnih rezultata predsedničkih izbora sastati s Tomislavim Nikolićem radi dogovora o njegovom polaganju zakletne. Po njenom tumačenju Niklolić predsedničku zakletvu može položiti pred starim sastavom parlamenta ili da sačeka da se konstituiše nova skupština. Nikolić je 24. maja izjavio da će u ponedeljak 28. maja imati sastanak sa predsednicom još uvek aktuelnog saziva Skupštine Srbije Slavicom Đukić Dejanović i da će na tom sastanku tražiti da položi zakletvu najkasnije do sledećeg petka, 1. juna.
Krajnji rok za novi saziv skupštine je 9. jun,
Rok za izbor nove vlade 8. septembar.
Lider SDPS-a Rasim Ljajić u izjavi Tanjugu ispoljio je očekivanje da će da se postigne dogovor DS s koalicijom SPS-PUPS-JS, a da će se verovatno u drugoj fazi uključiti i Preokret i URS, a da u buduću parlamentarnu većinu treba uključiti i stranke manjina. Po njegovoj oceni formiranje vlade moglo bi potrajati duže nego što bi bio slučaj da je lider demokrata Boris Tadić pobedio na izborima iz prostog razloga, što će Tomislav Nikolić dati mandat kandidatu naprednjaka da sastavi vladu.
«Nikakvi dogovori nisu postignuti ni sa kim, ni o parlamentarnoj većini, niti o personalnim pitanjima, jer niti je DS, niti SNS ili bilo koja druga stranka uputila našoj koaliciji bilo kakav predlog o formiranju Vlade Srbije…
Više puta sam izjavljivao, i pre i posle izbora, da je za našu koaliciju najbitnije pitanje – ko ulazi u vladu i koja je politika te vlade. Za sada ne postoji bilo koji predlog koji bi bio prihvatljiv za našu koaliciju…“, rekao je Tanjugu predsednik SPS-a.
On je podsetio da je više puta isticao svoje protivljenje održavanju prevremenih predsedničkih izbora, istovremeno sa parlamentarnim uveren da to može dovesti do političke nestabilnosti u zemlji i da se zato zalaže za dogovor o što skorijem konstituisanju novoizabranih organa vlasti i za nastavak razgovora o formiranju vlade. Naglasio je, međutim, da SPS «neće učestvovati u postizbornoj reviziji sopstvenog rezultata na opštim izborima».
Da li zapad priželjkuje veliku koaliciju
U fokusu pažnje medija u postiznornom periodu Ivica Dačić je u sredu 24. maja obavestio izaslanika šefice evropske diplomatije Ktrin Ešton Miroslava Lajčaka, koji sa političkim liderima u Beogradu obavlja seriju razgovora, da SPS i koalicija sa PUPS i JS insistiraju na brzom formiranju vlade sa DS, na osnovu već postignutog načelnog dogovora. Što se ostalih partnera u takvoj vladi tiče Dačić je za Pres rekao da je «sa URS-om sarađivao bez bliskosti, ali i bez problema, dok LDP ima neke neprihvatljive stavove, što ukazuje na to da ne bi mogli da vode neke resore ili da bi morali da koriguju svoju politiku. «
Dačić je ranije izjavio da vrlo moćne zapadne države preko ambasadora i drugih diplomata traže da se sklopi tzv. velika koalicija naprednjaka i demokrata. List Politika je anketirala (bez navođenja imena) tuce stranih ambasadora, koji su negirali da su tražili tako nešto. Nada Kolundžija je za RTS iznela «lično mišljenje» da koalicija demokrata i naprednjaka nije verovatna („da su male šanse za to“) i da ne bi bila najsrećnije rešenje.
Bivši premijer Zoran Živković je u emisiji „Jedan na jedan“ RT Vojvodina izjavio da Boris Tadić, „koji je izgubio izbore, ne može biti premijer, već da treba da podnese ostavku na mesto predsednika stranke, pošto je mesto premijera najjača politička funkcija u Srbiji, a ne utešna nagrada“. «Ne postoji nijedan racionalan razlog. Prvo zato što on to neće, drugo što je izgubio izbore, treće zato što on to ne bi znao da radi jer to nije manekensko-politička pista, već ozbiljan rad. Tu se ne rešavaju virtuelni, već realni problemi ljudi. U Nemanjinoj pod prozorom svaki dan imate hiljadu ljudi koji čekaju da im rešite probleme i to ne mogu da reše pi-ar agenti nego morate sami», izjavio je Živković, govoreći uzgred da bi premijer trebalo da bude „ekonomista sa dobrim političkim iskustvom» poput bivšeg ambasadora SRJ u Vašingtonu Ivana Vujačića, koji je bio predsednik Političkog saveta Demokratske stranke i profesor je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Zoran Živković, je od Tadića izgubio na partijskim izborima u DS u februaru 2004. Od ukupno 1.944 delegata stranačke skupštine za Tadića je tada glasalo 1.538, dok je Zoran Živković dobio 296 glasova. Tadić je tada javno osudio deformacije ljudi iz DS u tadašnjoj vlasti i dobio predsedničke izbore. Živković nakon toga u novinama redovno kritikuje demokratski vrh, a od 2011. najavljuje povratak u politiku kao unutarstranačka opozicija u DS.
1. Važna je veličina partije, odnosno broj osvojenih mandata („gvozdeni zakon proporcionalnosti“, De Winter).
2. Važno je da ima što manje članova koalicije – samo onoliko koliko je nužno do „minimalne pobedničke koalicije“ (Riker) ili „najjeftinije pobedničke koalicije“.
3. Vodi se računa o maksimalizovanju koristi (vlasti) i političkim položajima (Dawns i Riker).
4. Ne sme da se zanemari programska orijentacija („ideološka distanca“, De Swaan).
5. Kod koalicija programski bliskih partija postoji opasnost pomalo apsurdne situacije da se jave konkurentski procesi u odnosu na birače i da nastanu problemi jer one mogu da „međusobno ugrožavaju političke identitete“.
6. Iz navedenih razloga neretko se najstabilniji savezi stvaraju između oponenata, jer oni međusobno ne konkurišu kod istog biračkog tela.
7. Stepen simpatija i antipatija među partijama i liderima, kao i njihova međusobna iskustva iz prošlosti, mogu imati uticaja na formiranje koalicija.
8. Međunarodno okruženje ne podržava koalicione aranžmane koji su potencijalna pretnja demokratiji ili vode ekstremizmu (ekstremna desnica u Austriji, Italiji, Fracuskoj).
9. Vodi se računa o stavovima stranke i njenih organa, o opredeljenjima i očekivanjima članova i simpatizera (birača), a naročito najaktivnijeg dela i njihove (ne)sklonosti, kao i granicama potencijalnih kompromisa.
10. U početku se obično iznose tvrđi (ekstremniji) zahtevi da bi se kasnije približili stavovi.
11. Osim veličine partije, vodi se računa o njenom koalicionom potencijalu, odnosno, koliko je ona u stanju da sa više (drugih) partija uspostavi koaliciju.
12. Najvažnije i najatraktivnije je mesto premijera, kako zbog uticaja na rad vlade, tako i zbog prestiža i simbolike.
13. Portfelji (ministarstva) se dele kvantitativno i kvalitativno.
14. Resori se dele programski i prema socijalnim grupama u kojima partije imaju najviše uporišta.
15. Raspodela se vrši sledećim redosledom: premijer, potpredsednici vlade i ministri, a zatim državni sekretari, pomoćnici ministara i upravni odbori javnih preduzeća i ustanova.
Prilikom formiranja koalicija važna je spremnost partnera na kompromise i ustupke. Koalicija je, pre svega, kompromis bez gubitnika i dobitnika, sa ciljem da svi budu zadovoljni. Političke partije, tokom koalicionih pregovora, „doprinose formiranju političke volje naroda“, ali brinu i o sopstvenim intere sima. Teorija koalicija podseća na poznatu rečenicu iz stripa Alan Ford: „Ako kaniš pobediti ne smeš izgubiti“!
Izvor: Slaviša Orlović: Teorija koalicija i formiranje vlade, Godišnjak FPN 2010
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
