Postignut dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova

Dijalog Beograda i Prištine o predstavljanju regionalnom Kosova u regionalnim organizacijama trajao je tri dana, s prekidima oko osamnaest časova, da bi prema izveštaču Tanjuga bio završen u petak, 24. februara oko 9.30 časova. Izveštač RTS-a je međutim javljao da su pregovori trajali i posle 11.40, ali da je dogovor blizu, a u 12.10 i on je javio da je dogovor postignut o regionalnom predstavljanju Kosova i o integrisanom upravljanju granicom. Ni jedan izveštač najpre nije javio ništa o detaljima „dogovora o imenu“, ali su nešto kasnije javili i to da će iznad reči Kosovo stajati zvezdica (*), a ispod nje, tekst fusnote o kojoj je toliko pregovarano, koji glasi: „Ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti“. To očito uzdržavanje učesnika pregovora da odmah objave detalje možda može da znači da se i jedna i druga strana boje domaćih reakcija. U Prištini kompromisu su se naročito protivili pripadnici pokreta Samoopredeljenje (koji su najavili demonstracije), a u Beogradu evroskeptični deo opozicije sumnjiči vladu da korak po korak priznaje nezavisnost Kosova.

Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić izjavio je da su dogovori neustavni i da su Srbi na severu Kosova uznemireni i razočarani.Predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova i Metohije Milan Ivanović, pozvao je opozicione poslanike u Skupštini Srbije da zatraže hitno zakazivanje sednice Parlamenta i da odbace sve sporazume koje je u Briselu postigao šef pregovaračkog tima Beograda Borislav Stefanović.

Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorović ocenio je da dogovor predstavlja zaokružen proces potpunog otimanja Kosova koji sprovode SAD i EU i potpuni krah politike predsednika Srbije Borisa Tadića koji se može nazvati „veleizdajom“.

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je dogovor u Briselu težak udarac za srpsku državu, pošto će po tom sporazumu albanski carinici i policajci uspostaviti granicu između Srbije i Kosova, a na regionalnim skupovima separatisti će biti predstavljeni fusnotom u kojoj se, pored Rezolucije 1244, navodi i mišljenje Međunarodnog suda pravde, po kome nezavisnost Kosova nije kršenje međunarodnog prava.

ŠTA JE TRAŽILA NEMAČKA: Nemački nedeljnik „Špigel“ u svom on-line izdanju u petak 24. februara u članku «Srbija treba da postane kandidat» (Serbien soll EU-Kandidat werden) da je glavni razlog za prošlogodišnji nemački veto u procesu srpskog pridruživanja EU bilo to što je srpska manjina na severu Kosova organizovala blokade, kada su bili povređeni nemački i austrijski vojnici KFOR-a. Srbija je, piše Špigel, bila osumnjičena da «orkestrira nerede u svojoj bivšoj pokrajini». Berlin je, konstatuje „Špigel“, zahtevao da Beograd pokaže «kredibilnu posvećenost» miroljubivom pristupu «novoj albanskoj državi Kosovo» i «odustajanje od aktivne politike nepriznavanja» (den Verzicht auf eine aktive Nichtanerkennungspolitik).

Špigel piše da je Beograd tokom teških pregovora dao značajne koncesije, prihvativši da se na graničnim prelazima istaknu kosovski simboli i natpis «Kosovo», ali bez reči «Republika» i dozvolivši kosovsko predstavljanje u regionalnim organizacijama.

UNMIK/KOSOVO – KOSOVO*: Prištinske delegacije u regionalnoj organizaciji CEFTA i u još nekim regionalnim organizacijama nastupaali su pod imenom UNMIK/Kosovo. Po tvrdji srpskih pregovarača kosovske delegacije su pod tim imenom nastupale u 94 odsto regionalnih organizacija. Po briselskom sporazumu, predstavnik Unmika biće pozivan na sastanke koji se organizuju u okviru dogovora koje je Unmik ranije potpisao. Na Unmiku je da odluči da li će da prisustvuje bilo kom sastanku. Na orgnaizatore regionalnih sastanaka se apeluje da ne insistiraju na isticanju nacionalnih oznaka.

Srpski zvaničnici odbijali su da prisustvuju na nekoliko skupova u regionu na koje su organizatori pozivali delegacije Kosova dajući im državni značaj. U finišu pregovora o kandidaturi Srbije za članstvo u EU na Beograd je vršen pritisak da ne sprečava regionalno predstavljanje Kosova, što je indirektno bio način da se iznudi takozvano korak po korak priznanje nezavisnosti Kosova, na šta Beograd nije pristajao.

Kosovski premijer Hašim Tači izjavio je u četvrtak uveče da ako Beograd ne prihvati pominjanje mišljenja Međunarodnog suda pravde i Deklaracije kosovske skupštine o nezavisnosti, onda neće biti sporazuma.

Beograd je od početka pregovora pristajao da regionalnim organizacijama prištinske delegacije umesto pod dosadašnjim imenom UNMIK/Kosovo nastupaju pod imenom Kosovo – uz fusnotu u kojoj se pominje rezolucija SB 1244 i savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, dok je Priština tražila da se u fusnoti posebno pominje i deklaracija kosovske skupštine iz 2008. o nezavisnosti.

Početak ove runde dijaloga je prvobitno bio zakazan za utorak 21. februara, ali je počeo sa danom zakašnjenja zbog kašnjenja prištinske delegacije, što je verovatno bio vid pritiska. Pre toga zvanična Priština je poslala cirkularno pismo na adrese evropskih zvaničnika u kome je traženo da Srbija ne dobije status kandidata. Beogradski zvaničnici su tim povodom izjavljivali da je to pismo naišlo na negativne reakcije u evropskim krugovima, jer Priština nije u poziciji da stavlja ikakav veto u procesu evrointegracije Srbije.

Izvori iz Evropske komisije rekli su Tanjugu pre početka poslednjeg čina u petak da je dogovor oko regionalnog predstavljanja Kosova, koji je predstavljao glavnu tačku spora između dve delegacije bio praktično postignut u četvrtak 23. februara, i da je još bilo ostalo samo da se usaglase neke tačke oko integrisane kontrole prelaza nad administrativnim linijama.

Šef beogradskog tima Borislav Stefanović je međutim u četvrtak u veče izjavio da došlo do delimičnog približavanja stavova u smislu utvrđivanja same fusnote koja označava asimetrično predstavljanje Kosova, mada je to i dalje bilo najveća tačka sporenja. Rekao je da se dijalog vodi u vrlo teškoj atmosferi i da je za to odgovorna prištinska delegacija koja je nastupila sa željom da kroz regionalno predstavljanje dobije potvrdu takozvane državnosti Kosova, simetriju u predstavljanju. Beogradska delegacija je pristajala na to da se u imenu uz reč Kosovo pominje Rezolucija 1244 i mišljenje Međunarodnog suda pravde, ali ne i deklaracija kosovske skupštine o nezavisnosti, na čemu je insistirala Priština.

Kad je vest o završetku pregovora objavljena, u reakcijama vlade i proevropskih partija u petak popodne dogovor je odobravan. Srpski premijer Mirko cvetković ocenio je da Srbija sa optimizmom može da očejuje naredne dane. Direktorka Kancelarije Vlade za evropske integracije Milica Delević istakla je da je u pogledu mogućnosti za dobijanje statusa kandidata dogovor značajan korak napred. Zamenik premijera Srbije Ivica Dačić smatra da je za Srbiju izuzetno značajno što je Rezolucija 1244 sadržana u fusnoti naziva. Šefica poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju“ Nada Kolundžija naglašava da je postignuti dogovor od ogromne važnosti za Srbiju. Ujedinjeni regioni Srbije pozdravili su postizanje dogovora, jer je uklonjena prepreka za dobijanje statusa kandidata Srbije za članstvo u EU. Funkcioner Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić rekao da očekuje da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU.

Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković je istakao nisu važne nikakve fusnote, nego je najvažnije to da Srbija dobija status kandidata za člana EU. Lider LDP-a Čedomir Jovanović smatra da će kandidatura sigurno uslediti i da Srbija sada dobija novu priliku, a da dogovor i kandidatura za članstvo u EU predstavljaju, kako je rekao, svojevrsnu tačku na neodgovornu i lošu politiku.

Predsednik Srbije Boris Tadić je u četvrtak u razgovoru sa šefom nemačke diplomatije Gvidom Vesterveleom, poručio da Beograd ima konstruktivan pristup u dijalogu sa Prištinom i da je maksimalno otvoren za dogovor. Pre toga Tadić je u jednoj izjavi za javnost upozorio da se smanjuju šanse da Srbija dobije kandidaturu za članstvo u EU, što je povezano s rezultatom dijaloga u Briselu. «Danas smo malo dalje od rešenja nego što smo bili prethodne večeri, zbog načina na koji prištinska delegacija predlaže rešenje, a koje je van svake realnosti…

Mi nećemo odustati od pravne, mirotvorne borbe za očuvanje našeg integriteta na Kosovu, bilo da je u pitanju dijalog o pitanjima koja su na stolu u Briselu, bilo da su u pitanju izbori… sve što činimo, biće u saglasnosti sa strategijskim ciljem očuvanja našeg integriteta. Drugi strategijski cilj je članstvo u EU. Ja ne odustajem od oba ta cilja.»

„I EVROPA I KOSOVO“: Predsednik Tadić je u petak popodne sa odobravanjem komentarisao vest iz Brisela: «Postignutim dogovorom politika ‘i Evropa i Kosovo’ koju sam vodio i za koju sam dobio podršku građana Srbije prošla je ovaj istorijski test, čime je dokazano da je taj pristup jedino realan i onaj koji donosi rezultate. Ta politika obezbeđuje evropsku budućnost Srbije, uvažava naše nacionalne interese, ali i pokazuje da je Srbija faktor stabilnosti jugoistočne Evrope.“

Tadić je naglasio da Beograd nikada nije imao nameru da bojkotuje ili sprečava učešće Prištine u regionalnim forumima, jer Srbija kroz regionalne inicijative ima mogućnost da ovlada dodatnim uticajem na ekonomske i političke procese na Kosovu, što bi srpskom narodu na Kosovu omogućeno da ostvari zaštitu i prosperitet.

Paralelno sa vestima o briselskoj rundi dolazile su vesti o implenentaciji ranijih dogovora. TV most iz Severne Mitrovice javlja da je iz EU saopšteno da počinje primena sporazuma o univerzitetskim diplomama, postignutog 21. i 22. novembra u dijalogu Beograda i Prištine. TV Most citira i šefa misije OEBS-a na Kosovu Austrijanca Vernera Almhofera koji je izjavio da očekuje da će dijalog Beograda i Prištine promeniti okolnosti u vezi s kosovskim pitanjem i da će zajedničko predsedavanje Švajcarske i Srbije OEBS-u doneti nove inicijative za region. Almhofer je izjavio da postoji poseban dogovor o zapadnom Balkanu u zajedničkom programu Švajcarske i Srbije o predsedavanju OEBS-u; da je predviđeno imenovanje specijalnog predstavnika za pitanja zapadnog Balkana, uključujući Kosovo; da će ta osoba biti iz Švajcarske i da će se, po proceni Almhofera, u radu misije osećati uticaj švajcarske strane, koja nije opterećena problemom u ovom regionu. Povodom najavljenog zatvaranja Kancelarije međunarodnog civilnog predstavnika na Kosovu (ICO), Almhofer je rekao da ne očekuje da OEBS preuzme nadležnosti civilnog predstavnika, jer u UN ne postoji konsenzus o Ahtisarijevom planu, na čijoj je implementaciji civilni predstavnik radio, ali da se OEBS već bavi nekim oblastima kojima se bavi i ICO, kao što je primena zakona u vezi sa statusom zajednica na Kosovu, pošto je OEBS, čiji mandat proizlazi iz Rezolucije 1244, glavni akter u uspostavljanju institucija, demokratizaciji društva i zaštiti ljudskih prava.

SRBIJI KANDIDATURA, KOSOVU SSP: Ambasador Nemačke u Beogradu Volfram Mas izjavio je da Srbija treba da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji bez odlaganja i da misli će njegova zemlja reči „da“ kandidaturi Srbije, ali je i dodao da se nisu promenila „određena načelna očekivanja koja se odnose na lokalne izbore i paralelne strukture“, koje je kancelarka Angela Merkel formulisala u vreme posete Beogradu u avgustu 2011, kada su njeni zahtevi u medjima tumačeni kao nemčaki ultimatum Srbiji u vezi Kosova. Mas je istovremeno naglasio da raspisivanje lokalnih izbora na Kosovu u maju 2012, prema njegovim saznanjima, nije bilo tema u razgovorima koje je sa srpskim zvaničnicima vodio nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele kada je u četvrtak iznenada došao u Beograd.

Američka državna sekretarka Hilari Klinton u razgovoru za Glas Amerike na albanskom jeziku, izjavljuje da nema razloga za zabrinutost da je Kosovo učinilo ustupke Srbiji dogovorom da se u fusnoti pomene Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN – pošto će to navesti članice UN koje još nisu priznale nezavisnost da to učine: „Rezolucija 1244 SB UN je utrla put kosovskoj nezavisnosti i zahtevala je povlačenje srpskih snaga bezbednosti. Zato smatram da je ovo bila pametna i mudra odluka kosovske vlade…“

Visoki zvaničnici EU Ketrin Ešton i Štefan File pozdravili su postizanje dogovora o regionalnom predstavljanju Kosova, ocenjujući to kao veliki korak napred i za Srbiju i za Kosovo. Evropljani poručuju da je dogovor naročito dobrodošao pred predstojeću raspravu o dodeljivanju statusu kandidata za Srbiju. Ketrin Ešton je uz to istakla da u tom svetlu Evropska komisija predlaže da se pokrene i studija izvodljivosti za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Kosova i EU. SSP je prvi korak u dugom procesu priključenja EU. Sa Srbijom su pregovori o Stabilizaciji i asocijaciji počeli u novembru 2005. dok je još bila u uniji sa Crnom Gorom, a ugovor je potpisan 29. aprila 2008. Dok su sa članicama državne zajednice Srbije i Crne Gore vođeni posebni pregovori o pitanjima iz nadležnosti republika članica, sa Kosovom (bez utvrđivanja statusa) su 2003. počeli pregovori o takozvanom mehanizmu praćenja stabilizacije (Stabilisation Tracking Mechanism) koji i dalje traju.