Kanali Crvene planete

Na Marsu po svemu sudeći ima vode. Poslednje fotografije planinskog predela na Crvenoj planeti koje je NASA objavila početkom nedelje pokazuju na Marsu ima tekuće vode. Dakle, vode u tečnom stanju, neophodnog preduslova za eventualno postojanje života.

Ovo otkriće, koje je početkom nedelje objavljeno u časopisu Science i koje su preneli brojni svetski mediji, rezultat je zajedničkog istraživanja američkih i švajcarskih naučnika. Ako se pokaže da su rezultati ispravni, to bi moglo da označi početak novog doba u istraživanju Marsa.

Postojanje vode je značajno ne samo kao mogućnost za dalje istraživanje života, nego je i tehnički značajno – u slučaju eventualne misije sa ljudskom posadom na Mars, voda će odigrati presudnu ulogu. S obzirom na udaljenost, sa sadašnjom razvijenošću svemisrke tehnologije, praktično je nemoguće konstruisati brod koji bi mogao poneti dovoljno goriva da ga vrati nazad na zemlju. Ako pak, postoji voda, ona bi se mogla iskoristiti za dobijanje vodonika koji može da posluži kao atomsko gorivo za povratak, a takođe, iz nje se može dobiti i kiseonik, neophodan astronautima da prežive na Marsu.

Potraga za vodom na Marsu traje više od jednog veka, a počela je sa neslavnim Marsovim „kanalima“ koje je 1877. uočio italijanski astronom Đovani Skiapareli. U to doba se dole na Zemlji puno radilo na iskopavanju kanala, kao što je Suecki kanal, što je na izvestan način doprinelo širenju zablude. Naime, američki astronom Persival Lovel je tvrdio da je reč o velikom sistemu za navodnjavanje koje su Marsovci napravili na svojoj planeti, ali se ubrzo pokazalo da je reč o zabludi i da „kanali“ ne samo da predsatvljaju veće geološke strukture, nego i da su sasvim suvi.

Poslednjih decenija se na osnovu snimaka počelo sumnjati da vode definitivno ima na Marsu. Sada je Mars Reconnaissance Orbiter, letelica koja obleće ovu planetu, napravila sriju snimaka koji ukazuju da vode ima i da ona – teče. Slike pokazuju brojne, tamne tokove široke par metara kako prolaze između stena i teku ka ravnici udaljenoj nekoliko stotina metara. Naučnici veruju da nije eč o pravim rekama i potocima, već da su u pitaju ponornice.

Istraživanje, naime, pokazuje da tokom zimskog perioda, na ovim Marsovim brdima nema aktivnosti, ali kad su ona u letnjem periodu, osunčana, pojavljuju se vodotokovi, koji zimi ponovo nestaju. Budući da je zemljište na Marsu slano, kako su potvrdil ranija istraživanja, najverovatnije je i voda u ovim ponornicama slana.