Intervju: Goran Ješić
Posle sedam godina skrivanja u Krušedolu uhapšen Goran Hadžić. Nije pružao otpor. Saslušan u specijalnom sudu. Nije se žalio na odluku o izručenju. Poleteo za Hag 22. 7. u 12:18
Dopunjeno 22. jula
Izručenje Gorana Hadžića
Ministarka pravde potpisala nalog za izručenje Gorana Hadžića petak, 22. jula nešto posle 10 časova, što je poslednja faza u postupku njegovog izručenja Hagu, objaviola je TV B92. Prethodnog dana Hadžić potpisao dokument o odricanju od prava na žalbu o izručenju, posle čega je njegov predmet bio u nadležnosti Ministarstva pravde.
Hadžić je u petak ujutro u 08.25 iz zgrade Specijalnog suda odvezen u Novi Sad da bi, po dozvoli suda, posetio majku koja je teško bolesna. Kolona vozila je nešto posle 10 časova stigla pred porodičnu kuću Hadžića u novosadskom naselju Telep. Ulica Aranj Janoša, u kojoj se kuća nalazi, obezbeđivali su brojni policajci i pripadnici Žandarmerije. U kući u Telepu Goran Hadžić se zadržao oko jedan sat.
OBEZBEĐENJE: Policija u dvorištu kuće Hadžića u ulici Aranj Janoša
Pre toga Goranu Hadžiću je omogućeno da poseti očev grob u Sremskoj Kamenici.
U Specijalnom sudu njega su prethodnog dana posetili sin i supruga, a drugog dana njegova druga supruga i ćerka, viđene su na prijavnici specijalnog suda. TV B92 njavljuje da će Goran Hadžić nakon toga biti prebačen u Hag.
Oko dvanaest časova kolona od desetak policijskih vozila s Goranom Hadžićem stigla je na aerodrom Nikola Tesla u Surčinu i uputila se prema specijalnom avionu vlade Srbije, kojim Hadžić putuje u Hag, a koji je popleteo oko 12:18, 22. jula. Policijsko obezbeđenje je bilo vidljivo oko aerodroma, ali ne i u samoj aerodromskoj zgradi.
Ministar policije Ivica Dačić, negirao je prvobitne informacije o detaljima hapšenja Gorana Hadžića, rekavši:
„On nije imao lažni identitet, ni lažnu ličnu kartu, niti je bio naoružan, koliko ja znam“, rekao je Dačić, zamolivši da se o tome ne šire lažne informacije. Prema njegovim rečima, čovek koji je nosio novac Hadžiću, a koga su pripadnici Bezbednosno-informativne agencije uhapsili zajedno s njim, nije predat policiji.
Pretpretresni sudija Haškog tribunala u procesu protiv Gorana Hadžića će biti zamenik predsednika tog suda, sudija O Gon Kvon.
Dopunjeno 20. jula u 20:00
Goran Hadžić nekadašnji predsednik Srpske autonomne oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem, i predsednik Republike Srpske Krajine uhapšen je u sredu 20. jula u 8:24 u Krušedolu, gde je trebalo da se sretne s jednim jatakom. BIA koja ga je locirala, saznala je da Hadžić koji je posle dugog skrivanja bio u materijalnim nevoljama namerava da proda jednu Modiljanijevu sliku. Izgleda da je Hadžić bio upozoren tako što je medijima neko dojavio lažnu vest da je uhapšen, pa je stoga bio odložio kontakt. Zajedno s njim uhapšeno je još jedno lice, ali nema detalja o njegovom identitetu. Među malobrojnim osobama s kojima je Hadžić kontaktirao, prema izjavi specijalnog tužioca Vukčevića, bio je i jedan sveštenik. U trenutku hapšenja Hadžić je bio naoružan, ali nije pružao otpor.
Imao je dokumenta na tuđe ime.
O Hadžićevom hapšenju javnost je obavestio predsednik Srbije Boris Tadić na vanrednoj konferenciji za štampu u Predsedništvu Srbije.
Oko 13 časova (20. jula) Hadžić je sproveden u Specijalni sud, gde je identifikovan i saslušan. Njegov advokat Toma Fila izjavio je kasnije novinarima da se neće žaliti na odluku o izručenju, što svakako ubrzava proceduru izručenja. Hadžić je zatražio da vidi porodicu, što mu je odobreno.
Goran Hadžić je poslednji sa liste haških optuženika čije je hapšenje i izručenje očekivano od Srbije. Optužnica protiv Hadžića, koju je potpisala tadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte, predata je zajedno s nalogom za hapšenje, srpskim vlastima 13. jula 2004. godine. Iz vile u Novom Sadu u kojoj je živeo pobegao je 17 sati pre nego što je srpsko pravosuđe zatražilo od policije da ga uhapsi.
Haški tribunal optužio Gorana Hadžića 2004. godine za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Optužen je da je kao odgovorno lice učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, kao saizvršilac tokom oružanih sukoba u Republici Hrvatskoj. Na teret mu je stavljeno ubistvo 264 hrvatska ratna zarobljenika u novembru 1991. godine.
Prema navodima haške optužnice, hrvatski zarobljenici su odvedeni iz bolnice u Vukovaru i streljani na poljoprivrednom dobru „Ovčara“, oko pet kilometara južno od grada. U optužnici je detaljno opisan događaj od 18. oktobra 1991. godine, kada su snage pod Hadžićevom komandom, pripadnici paravojne jedinice „Dušan Silni“ i srpskih trupa, prisilili 50 hrvatskih zarobljenika da uđu u minsko polje u okolini sela Lovas, oko 20 kilometara jugozapadno od Vukovara. U eksplozijama mina i u pucnjavi poginuo je 21 zarobljenik.
Goran Hadžić (nekadašnji izgled)
Rođen je 17. septembra 1958. u opštini Vinkovci u Hrvatskoj. Pre sukoba u Hrvatskoj radio kao magacioner „Vupikovog“ pogona u Pačetinu, u Vukovaru. U martu 1991. godine bio je predsednik Opštinskog odbora Vukovara, član Glavnog odbora i Izvršnog odbora Srpske demokratske stranke.
Nakon što je Hrvatska, 25. juna 1991. godine, proglasila nezavisnost, Hadžić je postao predsednik vlade Srpske autonomne oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Za predsednika Republike Srpske Krajine izabran je 26. februara 1992. godine, a na toj funkciji ostao je do decembra 1993. godine.
Gorana Hadžića saslušao je u Specijalnom sudu u Beogradu istražni sudija Milan Dilparić, u prisustvu tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića i Hadžićevog advokata Tome File.Sud je odmah posle saslušanja odlučio da su spunjene pretpostavke za izručenje Hadžića. Odbrana se neće žaliti, rekao njegov advokat Toma Fila. Sa izručenjem se mora sačekati do isteka žalbenog roka od tri dana, izjavio Bruno Vekarić. Izručenje definitivno treba da odobri Ministarka Pravde Snežana Malović
Hadžić primio optužnicu, ali se o njoj nije izjasnio.
Predsednik Saveta za saradnju s Haškim sudom najavio istragu o tome gde se i kako Hadžić skrivao a i o mreži njegovih pomagača.
Indikacije da je bio u Rusiji, Belorusiji i Rumuniji, ranijim proverama nisu potvrđene.
Foto: Vreme
Krivična dela za koja je optužen (primeri):
Progoni na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; istrebljenje; ubistvo; mučenje; nečovečna dela; deportacija i prisilno premeštanje (zločini protiv čovečnosti) Ubistvo; mučenje; okrutno postupanje; bezobzirno uništavanje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom; uništavanje ili hotimično nanošenje štete ustanovama namenjenim obrazovanju i religiji i pljačkanje javne i privatne imovine (kršenja zakona i običaja ratovanja)
Od 1. avgusta 1991. do kraja juna 1992, Goran Hadžić, delujući sam ili u dogovoru s drugim znanim i neznanim učesnicima u udruženom zločinačkom poduhvatu, je planirao, podsticao, naredio, počinio i na druge načine pomagao i podržavao planiranje, pripremu i izvršenje progona hrvatskog i drugog nesrpskog civilnog stanovništva u SAO SBZS/RSK. Ti progoni su se zasnivali na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi i obuhvatali su sledeće:
• Istrebljenje ili ubistvo stotina civila Hrvata i drugih nesrba, uključujući žene i starije osobe, u Dalju, Dalj Planini, Erdutu, Erdut Planini, Klisi, Lovasu, Grabovcu i Vukovaru.
• Dugotrajno i rutinsko zatvaranje i zatočenje više stotina hrvatskih i drugih nesrpskih civila u zatočeničkim objektima u Hrvatskoj i izvan nje i uspostavljanje i održavanje nehumanih životnih uslova koji su uključivali stalna mučenja, premlaćivanja i ubistva zatočenika u tim zatočeničkim objektima.
• Dugotrajan i čest prisilni rad hrvatskih i drugih nesrpskih civila zatočenih u zatočeničkim objektima ili u kućnom pritvoru u svojim domovima u Vukovaru, Dalju, Lovasu, Erdutu i Tovarniku. Prisilni rad se sastojao od kopanja grobova, tovarenja municije za srpske snage, kopanja rovova, kao i drugih oblika fizičkog rada na linijama fronta.
• Uvođenje restriktivnih i diskriminativnih mera protiv hrvatskog i drugog nesrpskog civilnog stanovništva, kao što su ograničavanje slobode kretanja; smenjivanje sa rukovodećih položaja u lokalnim institucijama vlasti i u policiji; otpuštanje sa posla; i samovoljne pretrese njihovih kuća.
• Premlaćivanje, pljačkanje i samovoljna hapšenja hrvatskih i drugih nesrpskih civila. • Deportaciju ili prisilno premeštanje desetina hiljada hrvatskih i drugih nesrpskih civila sa gorenavedenih teritorija, uključujući deportaciju najmanje 5.000 stanovnika Iloka i 20.000 stanovnika Vukovara u Srbiju; i prisilno premeštanje unutar Hrvatske najmanje 2.500 stanovnika Erduta.
Namerno uništavanje stambenih objekata i druge javne i privatne imovine, kulturnih ustanova, istorijskih spomenika i verskih objekata hrvatskog i drugog nesrpskog stanovništva u Vukovaru, Erdutu, Lovasu, Aljmašu, Šarengradu, Bapskoj, Tovarniku.
Dokument je pripremila Služba za komunikacije Menunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (izvodi)
VREME br. 1072, 21. JUL 2011: Više o okolnostima lociranja i hapšenja Gorana Hadžića čitajte u štampanom izdanju Vremena koji je na kioscima od četvrtka 21. jula
Goran Hadžić, koga Haški tribunal ga tereti za zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja je uhapšen 20. jula nedaleko od sela Krušedola, na Fruškoj Gori. Bio je u bekstvu sedam godina, Srbija je hapšenjem Gorana Hadžića ispunila sve obaveze prema Tribunalu u Hagu. Ovim hapšenjem suštinski je okončan proces saradnje sa Tribunalom koji je posebno intenziviran nakon 5. oktobra 2000, od kada je Srbija u Hag poslala 45 osoba, odgovorila na oko 3000 zahteva Tužilaštva, odbrane okrivljenih i sudskih veća za dostavljanje dokumentacije.»
(VREME br. 1072, 21. jula 2011)
28.juna 2001.godine – Predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević izručen je Haškom tribunalu. Preminuo je u pritvoru 11.marta 2006.
25. aprila 2002. Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić – dobrovoljno se predao
20. januara 2003. – Predsednik Srbije Milan Milutinović – dobrovoljno se predao
24. februara 2003. – Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj – dobrovoljno se predao
. 13. marta 2003. Šef RDB Jovica Stanišić, – uhapšen
13. marta 2003. – Pomoćnik šefa RDP Franko Simatović Frenki, – uhapšen
21. aprila 2003. – Oficir JNA Miroslav Radić, – dobrovoljno se predao
U noći izmedju 12. i 13. juna 2003. oficir JNA pukovnik Veselin Šljivančanin – – uhapšen
30. juni 2003. – Željko Meakić – predao se
9. avgusta 2003. – Mitar Rašević -predao se.
25. septembra 2003. – Kapetan prve klase bivše JNA Vladimir Kovačević zvani Rambo – – uhapšen
26. novembara 2003. – Predsednik RSK Milan Babić – dobrovoljno se predao.
9. oktobra 2004. – Bivši oficir VRS Ljubiša Beara – dobrovoljno se predao..
3. februara 2005. – General u penziji Vojske SCG Vladimir Lazarević – dobrovoljno se predao.
21. februara 2005. – General VRS Milan Gvero – dobrovoljno se predao.
25. februara 2005. – oficir Vojske Republike Srpske Radivoj Miletić – dobrovoljno se predao.
7. marta 2005. – Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić – dobrovoljno se predao.
10. marta 2005. – ministar unutrašnjih poslova RS Mićo Stanišić – dobrovoljno se predao..
13. marta 2005. – Gojko Janković – dobrovoljno se predao..
15. marta 2005. – načelnik bezbednosti u Zvorničkoj brigadi VRS Drago Nikolić – dobrovoljno se predao..
20. marta 2005. – Vinko Pandurević – dobrovoljno se predao..
29. marta 2005. – Ljubomir Borovčanin – dobrovoljno se predao.
4. aprila 2005. – policijski general Sreten Lukić – dobrovoljno se predao.
8. april 2005. – Pomoćnik komandanta za bezbednost u Drinskom korpusu, pukovnik Vujadin Popović – dobrovoljno se predao.
7. april 2005. – Milorad Trbić – – uhapšen.
14. april 2005. – Pukovnik Vujadin Popović, pomoćnik komandanta za bezbednost u Drinskom korpusu – dobrovoljno se predao.
22. april 2005. – General Nebojša Pavković – dobrovoljno se predao.
31. maja 2007. – General VRS Zdravko Tolimir, – uhapšen je u zajedničkoj akciji policija Srbije i RS.
11. juna 2008. – Načelnik Centra javne bezbednosti Banjaluke Stojan Župljanin – uhapšen u okolini Beograda.
21. jul 2008. – Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić – uhapšen.
26. maja 2011. – Komandant Vojske RS General Ratko Mladić – uhapšen.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
