Ravna gora na Adi Ciganliji

Na mestu gde je, po pretpostavci Državne komisije, pogubljen i sahranjen Draža Mihailović, kod Ružičnjaka na Adi Ciganliji, u nedelju 17. jula u podne, vence su položili ministar vera i dijaspore, potpredsednik Srpskog pokreta obnove Srđan Srećković, i poslanici u Skupštini Srbije, funkcioneri SPO Aleksandar Jugović i Aleksandar Čotrić. Predstavnici Srpskog pokreta obnove tako su obeležili 65 godišnjicu streljanja đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini i ministra vojske, vazduhoplovstva i mornarice Kraljevine Jugoslavije, u vladi akademika Slobodana Jovanovića i u vladi dr Božidara Purića, u toku Drugog svetskog rata.

Ovo je drugo odavanje počasti Draži Mihailoviću od strane Srpskog pokreta obnove. Predsednik SPO Vuk Drašković položio je inače venac na mesto pogubljenja generala Draže Mihailovića na Adi Ciganliji još 15. aprila, dan nakon što je Državna komisija saopštila da je Mihailović ubijen u ranim jutarnjim časovima 17. jula 1946. na Adi Ciganliji, pored starog zatvora koji je kasnije srušen. To mesto je obeleženo krstačom na kojoj je ispisano ime Draže Mihailovića i cvećem. Vikar patrijarha srpskog Irineja, episkop Atanasije Rakita je tog dana služio pomen Draži Mihailoviću kome su pored članova SPO, prisustvovali i državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen i ostali članovi Komisije za utvrđivanje činjenica o pogubljenju i grobnom mestu generala Mihajlovića.

Predstavnici SPO i Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta su pokrenuli i inicijativu da se 17. jul proglasi danom sećanja na žrtve komunističkog terora i da se na Adi izgradi memorijalni centar posvećen generalu Mihailoviću i pripadnicima Ravnogorskog pokreta i Jugoslovenske vojske u otadžbini, te da se most na Adi nazove po komandantu Ravnogorskog pokreta.

Funkciomneri SPO takođe traže da se „uklone blokade“ u postupku sudske rehabilitacije generala Mihailovića koji se vodi u Višem sudu u Beogradu. General Draža Mihailović je 15. jula 1946. godine osuđen na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i građanskih prava kao i oduzimanje celokupne imovine.

Od 47 tačaka optužnice koju je vojni tužilac Miloš Minić pročitao 10. juna 1946. u Beogradu, Draža je osuđen po osam tačaka. Prva je glasila: „Kriv je što je od početka druge polovine 1941, pa za sve vreme rata i neprijateljske okupacije organizovao i rukovodio oružane četničke formacije poznate pod imenom „četnici Draže Mihailovića“ i takozvana Jugoslovenska vojska u otadžbini, koje su imale za cilj da oružanom akcijom i terorom u saradnji s okupatorom podrže okupaciju i uguše oružani ustanak i oslobodilačku borbu srpskog i ostalih naroda Jugoslavije.“ Dokument o tome da je Draža Mihailović streljan 17. jula 1946. nije pronađen.

„Vreme za one koji drže do istine potvrdilo je da Srbija konačno ima snage da se suoči sa prošlošću i ima veliku istorijsku i moralnu obavezu prema čoveku kome je čitav svet odao priznanje, uključujući predsednika SAD Harija Trumana i predsednika Francuske Šarla de Gola, koji su ga odlikovali najvišim vojnim odlikovanjima za doprinos pobedi nad fašizmom“, rekao je Srećković.

Pomenuta dva posthumno dodeljena ordena čuvaju se inače u muzeju na Ravnoj Gori, koji je izgradio SPO. Američki predsednik Hari Truman je Dražu Mihailovića nepune dve godine posle smaknuća, marta 1948. godine, posthumno odlikovao ordenom «Legija za zasluge prvog stepena za Vrhovne komandante», zbog, kako je obrazloženo, organizovanja i vođenja veoma važnih snaga otpora protiv neprijatelja u okupiranoj Jugoslaviji, spasavanja američkih avijatičara oborenih nad Jugoslavijom, (operacija Halyard), i zbog doprinosa savezničkoj stvari i pomoći u konačnoj pobedi Saveznika u Drugom svetskom ratu. Orden je, u maju 2005. god. uručen njegovoj ćerki Gordani u ambasadi SAD u Beogradu.

General Šarl de Gol, tada komandant francuskog pokreta otpora, je 1943. odlikovao je generala Dražu Mihailovića Ratnim krstom (Croix de guerre). Uz ovaj orden on je izdao i pohvalnu naredbu, koja je 2. februara 1943. godine pročitana svim francuskim jedinicama.

Rehabilitacija Draže Mihajlovića je tema mnogih rasprava u javnosti još od 1990-ih kada je to zahtevao Srpski pokret obnove Vuka Draškovića. Rasprave su pojačane nakon što je Skupština Srbije, 24. decembra 2004. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica u kome se kaže: „Status borca NOR-a, u smislu ovog zakona i u pogledu prava utvrđenih ovim zakonom, imaju i pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini i Ravnogorskog pokreta, počev od 17. aprila 1941. do 15. maja 1945. godine.» Članom 3. tog zakona, pored „Partizanske spomenice 1941.“ Uvedena je i „Ravnogorska spomenica 1941.“. Za ovaj zakon, koji je predložio SPO, glasalo je 176 poslanika, a protiv su bila 24 poslanika iz redova SPS-a i SDP-a. Po nekim medijskim izveštajima oko 500 ljudi je sakupilo dokumentaciju radi ostvarivanja prava iz tog zakona, a još oko 1500 je podnelo zahtev, a provođenje tog zakona pokušavali su da spreče članovi Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR). Izvršni odbor SUBNOR Srbije su 28. februara 2011. pokrenuo inicijativu da vlada predloži ukidanje zakona o izjednačavanju prava partizana i četnika i Zakon o rehabilitaciji. Tu inicijativu podržao je Savez antifašista u pismu premijeru.

Rasprava o rehabilitaciji Draže Mihailovića dodatno se razgorela i povodom saopštavanja tekućih izveštaja Komisije za utvrđivanje činjenica o pogubljenju i grobnom mestu Dragoljuba Mihailovića i Državne komisija za pronalaženje i obeležavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle oslobođenja 1944, koju je vlada Srbije formirala 9. jula 2009.

I formiranje Džavne komisije i donošenje zakona o izjednačavanju prava boraca obrazlagani su potrebom za nacionalnim pomirenjem četnika i partizana, međutim partizansko-četnička kontroverza u Srbiji se polako prenosi i na treću posleratnu generaciju, na žalost vema često i uz negovanje jezika iz nemačkih ratnih poternica protiv Tita i Draže.

DOKUMENTI: Nemačke poternice za Dražom i Titom

Nemačka poternica za Dražom iz jula 1943.

Nagrada od 100.000 RAJHSMARAKA U ZLATU!

100.000 Rajhsmaraka u zlatu dobiće onaj koji dovede živa ili mrtva vođu bandi Dražu Mihailovića.

Ovaj zločinac bacio je zemlju u najveću nesreću. Otupavivši od razvratnog života, uobrazio je on da je pozvan da „oslobodi“ narod. Kao engleski plaćenik, ovaj smešni hvalisavac nije ništa drugo radio već utirao put boljševizmu i time pomagao da se unište sva nacionalna dobra koja su narodu od vajkada bila visoka i sveta. On je time poremetio mir seljaka i građanina, upropastio imanje, dobro pa i život hiljadama ljudi, a zemlju bacio u neopisivu bedu i nevolju.
Stoga je ovaj opasni bandit u zemlji ucenjen sa 100.000 rajhsmaraka u zlatu.
Onaj koji dokaže da je ovog zločinca učinio bezopasnim ili ga preda najbližoj nemačkoj vlasti ne samo što će dobiti nagradu od 100.000 Rajhsmaraka u zlatu, nego će tim izvršiti i jedno nacionalno delo jer će osloboditi narod i otadžbinu od biča nečovečnog krvavog terora.

Vrhovni zapovednik nemačkih trupa u Srbiji

Nemačka poternica za Titom iz jula 1943.
nagrada od 100.000 RAJHSMARAKA U ZLATU!
100.000 RAJHSMARAKA DOBIĆE ONAJ KOJI DOVEDE ŽIVA ILI MRTVA KOMUNISTIČKOG VOĐU BANDI TITA
Ovaj zločinac bacio je zemlju u najveću nesreću. Kao boljševički agent, ovaj skrnavitelj crkava, lopov i drumski razbojnik hteo je da obrazuje u zemlji sovjetsku republiku, a k tome je uobrazio da je on pozvan da „oslobodi“ narod. Za ostvarenje toga cilja on se sprema u španskom građanskom ratu i u Sovjetskoj Uniji, gde je upoznao sve terorističke metode GPU-a, metode skrnavljenja kulture i životinjskog uništavanja ljudskih života.
Ova njegova „oslobodilačka akcija“, koja je imala da utre put boljševizmu, tom najgroznijem političkom režimu na svetu, oduzela je imanje, dobro pa i život hiljadama ljudi. Ona je samo poremetila mir seljaka i građanina i bacila zemlju u neopisivu bedu i nevolju. Porušene crkve i spaljena sela tragovi su kojima je on prošao.
STOGA JE OVAJ OPASNI BANDIT U ZEMLJI UCENJEN SA 100.000 RAJHSMARAKA U ZLATU
Onaj koji dokaže da je ovog zločinca učinio bezopasnim ili ga preda najbližoj nemačkoj vlasti ne samo što će dobiti nagradu od 100.000 Rajhsmaraka u zlatu, nego će time izvršiti i jedno nacionalno delo, jer će osloboditi narod i otadžbinu od biča boljševičkog krvavog terora.