Turska ofanziva protiv Kurda

Turska je u petak 15. jula pokrenula veliku ofanzivu protiv kurdskih pobunjenika, uz upotrebu pešadije, vojnih bombardera i helikoptera. Sukobi su počeli u četvrtak 14. popodne nedaleko od grada Silvan, u provinciji Dijarbakir, u planinaskoj oblasti u kojoj su Kurdi većinsko stanovništvo, kojoj je i utočište zabranjene Radničke partije Kurdistana. Kurdi su navodno postavili zasedu i otvorili vatru na jednu jedinicu turske vojske, a u okršaju koji je usledio, poginulo je 13 turskih vojnika i sedam kurdskih pobunjenika. Pucnjava je trajala više sati, a izazvan je i požar u obližnjoj šumi.

O tome šta se tačno dešavalo izveštaji se ne slažu – po jednima, mnogi su stradali ne od kuršuma, već u šumskom požaru, koji su, aktiviranjem bombi, izazvali Kurdi. Prokurdska agencija Firat, koja je bliska Radničkoj partiji Kurdistana, tvrdi da su krvoproliće izazvali turski ratni avioni, pošto su, u gustoj šumi, greškom gađali položaje svoje armije. U svakom slučaju to je najveći oružani sukob između kurdskih pobunjenika i turskih vojnika u poslednje tri godine. (O broju Kurda u Turskoj se nagađa – po nekim procenama, oni čine 20 odsto od 74 miliona stanovništva Turske, a 1990-ih procene broja Kurda u Turskoj varirale su od 6 do 12 miliona. U Turkskoj, Iraku i Iranu po nekim pretpostavkama živi oko 27 miliona Kurda).

U dosadašnjim sukobima u turske vojske s kurdskim gerilcima poginulo je skoro 40 hiljada ljudi – pripadnika turskih snaga bezbednosti, pobunjenika i civila.

Na vest o sukobima, antikurdski protesti izbili su širom Turske. Molotovljenim koktelom u Ankari je napadnuta inače zatvorena kancelarija Radničke partije Kurdistana koja se od 1984. bori za autonomiju Kurda na jugoistoku Anadolije.

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan je pre ovih događaja bio pozvao opozicione političare radi razgovora o „demokratskom otvaranju“ i bilo je mnogo nervoze oko toga da li će u to biti uključena i RPK. Lider kurdskih pobunjenika Abdulah Odžalan, koji već 10 godina izdržava doživotnu robiju na jednom ostrvu kod Istanbula, nedavno je poručio da će biti „velikog rata“, ukoliko vlada ne pristane na pregovore o političkom rešenju kurdskog problema, ali je kasnije smirio ton, kada je preko svojih advokata, tražio stvaranje mirovnog saveta, koji bi trebalo da dovede do mira između Turske vlade i Kurda.

Kurdski pobunjenici u Turskoj su, inače, sredinom juna, kao uslov za produženje vlastitog jednostranog prekida vatre, istakli zahtev da vlasti obustave vojne operacije i priznaju njihovog uhapšenog lidera Abdulaha Odžalana za sagovornika u rešavanju kurdskog pitanja. U saopštenju koje je objavila agencija Firat njuz preko koje se oglašavaju Kurdi, rukovodstvo Radničke partije Kurdistana tražilo je da turski premijer javno najavi obustavu vojnih i policijskih operacija. Drugi uslov Radničke partije Kurdistana za produženje prekida vatre bio je da turski parlament pozove lidera kurdskog naroda Abdulaha Odžalana da učestvuje u pregovorima za rešenje kurdskog problema. Posmatrači su tada ocenjivali da ne postoji mogućnost da turske vlasti prihvate te uslove.

Nakon toga grupa kurdskih poslanika odbili da polože zakletvu u turskom parliamentu u Itanbulu – u znak protesta zbog hapšenja šestorice njihovih kolega.

Nakon toga, prošle nedelje u Dijarbakiru – glavnom gradu tog regiona u kojem su Kurdi većina, Stranka mira i demokratije održala je prvi sastanak svoje parlamentarne grupe i pozvala vladu da oslobodi njene članove koji se nalaze u zatvoru i da napravi velike promene u ustavu vezane za prava Kurda. U Ankari su vlasti pokazale bes zbog ideje o Kurdistanskom meklisu i odbacile su bilo kakvu mogućnost legalizovanja tog parlamenta.

Krvoproliće započeto 14. jula, poklopilo se sa proglašenjem „Demokratske kurdske autonomije“ u regionalnom parlamentu u Dijarbakiru, koje je organizovala jedna nevladina grupa, pod čijim kišobranom se našla i prokurdska Partija mira i demokratije. Napad pobunjenika i glasanje kurdskih poslanika za autonomiju usledili su nekoliko sati pošto kurdski poslanici i Vlada nisu uspeli da postignu dogovor o okončanju kurdskog bojkota turskog parlamenta.

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan je za sukobe okrivio zabranjenu Radničku partiju Kurdistana, koju su Turska i više zapadnih zemalja proglasile terorističkom organizacijom. Zapretio da će „teroristi platiti visoku cenu“.

„Ono što su uradili nikada nas neće dovesti do pregovaračkog stola. Ako žele mir, mogu da urade samo jedno, a to je da ta teroristička organizacija položi oružje. Tako se ponašaju oni koji hoće da započnu građanski rat“, rekao je Erdogan. Vladajuća partija i opozicija su ovim povodom usvojile zajedničku deklaraciju u Parlamentu u kojoj su osudile nasilje i obećale solidarnost u borbi protiv terorizma i separatističkih pokušaja. Krvoproliće je osudio i lider prokurdske Partije mira i prijateljstva Selahatin Demirtas.

Od 15. jula turski javni tužilac vodi istragu kurdskoj samoproglašenoj autonomnoj oblasti, dok u turskoj javnosti dominiraju ocene da ona predstavlja pretnju nacionalnom jedinstvu. Očekuje se da će tužilac nakon istrage podići optužnicu protiv kurdskih zakonodavaca, političara i aktivista umešanih u donošenje deklaracije.

Turska koja podržava separatističke težnje kiparskih Turaka i jedina priznaje samoproglašenu tursku državu na Kipru (a i među prvima je priznala nezavisnost Kosova) zadržava isključivi stav protiv autonomije Kurda na svojoj teritoriji. Turska vojska je ranije intervenisala protiv Kurda i na teritoriji susednog Iraka. Zbog uloge koju zapadne sile, a pre svega Amerikanci namenjuju Turskoj u regionu Bliskog istoka, njoj su do sada praktično redovno davane odrešene ruke za akcije protiv Kurda, ili su na izvesno vreme zatvarane oči. I ovih dana, generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen strogo je osudio ubistvo turskih vojnika, rekavši da će NATO pokazati punu solidarnost s Turskom «protiv pošasti terorizma». Napad na turske vojnike osudile su i Hilari Klinton i Ketrin Ešton, koje učestvuju u radu kontakt grupe za Libiju u Istanbulu, a verovatno razgovaraju s turskim političarima o Siriji.