Intervju: Goran Ješić
„Zbog zastarelih pogona, učinak radnika pomnožen sa brojem sati postao je skuplji nego u drugim zemljama, a takođe poslodavci se ne osećaju komforno u ambijentu prevelike i preskupe zaštite koji su nametnuli sindikati“, rekao je biznismen Milan Beko na tribini koju su organizovali „Vreme“ i fondacija „Fridrih Ebert“ pod nazivom „Čekajući kapitalizam – uloga krupnog kapitala u demokratizaciji srpskog društva“. On je, kao i drugi učesnik tribine, Branislav Grujić, predsednik poslovnog kluba „Privrednik“, poručio da nije zapošljavao nove radnike uz korišćenje subvencija koje je ponudila država.
Beko je rekao da treba znati da privatizacija i tranzicija podrazumevaju smanjenje zaposlenih, ali da su „za razliku od nas odgovorne države pravile programe i finansirale ih da bi uposlile višak radne snage“. On je dodao da je zbog loše situacije u zemlji otpuštao radnike u svim svojim preduzećima te da to posmatra kao ekonomsku optimizaciju preduzeća i način za opstanak.
Milan Beko smatra da u Srbiji postoje tri mita u vezi sa kapitalom i kapitalistima koje treba srušiti ako društvo želi da ide uzlatnom linijom.
Najpre, on kaže da je prvi mit da srpski kapitalistima odgovora zatvorena Srbija, jer se u takvoj zemlji lakše ostvaruje privatizacija, podiže vrednost preduzeća kroz ustanovljavanje monopolskih položaja, što donosi veći profit.
Drugi mit je, navodi Beko, da srpski privrednici ostvaruju privilegije putem korupcije. On je rekao da je stepen korupcije u Srbiji sličan kao u zemljama EU, ali da se Srbija razlikuje po kripnoj stvari koja je „ozbiljna i za društvo opasna pojava – reket“. „Politička oligarhija feudalizovala je sve krupne nacionalne resurse i reket se kreće odozgo prema dole i toliko je opasna društvena pojava. Danas su svi izloženi plaćanju određenih obaveza i reketa na svim društvenim nivoima – odlazak kod lekara, u katastar, opštinu, prema javnim preduzećima i prema višim nivoima državne uprave“, rekao je Beko.
Treći mit je nametanje shvatanja da su srpski privrednici prezaduženi i neefikasni u upravljanju i da privatizacija nije uspela u Srbiji, što takođe nije tačno zaključio je Beko.
Grujić je naveo da su u krizi segmenti njegovih preduzeća koja su vezana za maloprodaju, koja gube sve više i više i koja su osuđena na propast. „U nekim drugim granama zapošljavam ljude i tu ostvarujemo neki balans ali generalno mislim da je Srbija i dalje u negativnom trendu bez obzira šta pokazivala oficijalna statistika“, rekao je Grujić dodajući da Srbija ne može da reši svoje probleme tako što će da bude „balkanska Kina“.
„Malo plaćen radnik je izvor sledećeg kruga nezadovoljstva i problema, rekao je Grujić dodajući da to rešava problem samo na kratke staze, ali da smatra da će Srbija dugoročno imati još više poteškoća.
Urednik „Novog magazina“, Miša Brkić rekao je da je politička elita propustila da iskoristi ekonomsku krizu da obavi neophodne reforme u društvu. On je dodao i da je pogrešno to što su za sve što je bilo loše u ekonomskoj krizi, optuženi kapitalisti. „Retko čujem da sindikati imaju toliko primedbi na poslodavce i na kapitaliste koliko ima vlast“, kazao je Brkić.
Glavni i odgovorni urednik „Vremena“ Dragoljub Žarković naveo je da u Srbiji nema socijalno-ekonomskog dijaloga i da je neophodno da se on uspostavi. Učesnici tribine „Čekajući kapitalizam – uloga krupnog kapitala u demokratizaciji srpskog društva“ zaključili su da neće biti napretka bez konsenzusa političara, sindikata i privrednika o razvoju društva.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
