Presuđeno

Drugog ponedeljka u maju, Internet se usijao od komentara na epiloge dva sudska postupka vođena, s jedne strane, protiv Svetlane Ražnotivić i njene sestre, i s druge, protiv Milana Savatovića, momka koji je sredinom 2008. godine napao i teško povredio snimatelja televizije B92 Boška Brankovića.

CECA: Reporter „Tanjuga“ fotografisao je Svetlanu Ražnatović koja je posle više od osam godina bila nasmejana u čekaonici Palate pravde. Javnost je, u najmanju ruku, bila iznenađena nagodbom sa početka aprila, koju je Više tužilaštvo u Beogradu predložilo Ražnatovićevoj i njenim saradnicima u ilegalnim radnjama. Proces je prived kraju u ponedeljak, 9. maja, kada je nagodbu prihvatio Viši sud u Beogradu.

Prema nagodbi, kazna za nezakonitu prodaju deset fudbalera fudbalskog kluba „Obilić“ (od 14. avgusta 2000. do 21. maja 2003.) i nezakonito pribavljanje četiri miliona nemačkih maraka i oko 3,5 miliona dolara je: solidarna uplata budžetu Srbije od milion i po evra (u tri rate) i 12 meseci (tj. osam meseci – priznata su joj četiri meseca „ležanja“ u zatvoru tokom „Sablje“ 2003. godine) kućnog pritvora – za Svetlanu Ražnatović. Lidija Veličković Ocokoljić nagodila se sa Tužilaštvom da prizna da je pomagla sestri u malverazacijma sa transferom fudbalera, u zamenu za šest meseci kućnog zatvora. Kao deo svestrano prihvaćene nagodbe, obustavlja se i finasijska istraga protiv Ražnjatovićeve i njenih saradnika.

Sporazumom o priznanju krivice tj. nagodbom, nisu obuhvaćeni druga dvojica osumljičenih – nekadašnji rukovodioci fudbalskog kluba „Obilić“ Dragiša Binić i Jovan Dimitrijević, tako da se proces protiv njih nastavlja. Oni su uložili prigovore na optužnicu, o kojima treba da odluči sud.

Kako piše B92, optužene prvu ratu treba da plate 15 dana od pravosnažnosti presude. Druga rata je 6 meseci kasnije, a treća rata dve godine od pravosnažnosti presude s tim što će uz poslednju ratu biti stavljena i hipoteka na kuću Ražnatovićeve u Ljutice Bogdana.

U obrazloženju, zašto prihvata nagodbu Svetlane Ražantović i Tužilaštva, Viši sud je, između ostalog, naveo da je u obzir uzeo niz olakašavajućih okolnosti: da Svetlana i Lidija nisu osuđivanje od 2000. godine, da do danas nisu izvršile ni jedno krivčno delo, pa je zaključeno da „one nisu sklone vršenju krivičnih dela“.

Sud takođe smatra da je kazna odmerene i u skladu sa zakonom, a da je novčana suma koju će uplatiti u budžet od miliona i po evra potpuno primerena. Portparol Tužilaštva, Tomo Zorić, je nakon svega objasnio da će naplatom te kazne država zaraditi tri puta više od iznosa za koji je bila oštećena.

NAPADAČ NA SNIMATELJA: Prvi osnovni sud osudio je Milana Savatovića, koji je u 24. jula 2008. godine napao snimatelja televizije B92, Bobana Brankovića, na 10 meseci kućnog pritvora.

Napad se desio u Ulici kneza Miloša, tokom protesta nakon hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića. Savatović je prišao Brankoviću, šutnuo mu nogom kameru i desno rame. Sigurno se sećate video snimaka na kome napadač u narandžastom šortsu i sa crnim naočarama i torbicom pokušava da šutne snimatelja. U tome je i uspeo, nakon čega su se napadu pridružili i Nikola Lazić, Stefan Milićević i druga nepoznata lica. Snimatelj Boban Branković je na kraju prošao sa polomnjenom kamerom, masnicama, istegnutim ligamentima i prelomom noge. Za vreme napada masa je skandirala „Udri, udri novinara“.

Stefan Milićević osuđen je uslovno na šest meseci zatvora sa rokom provere od tri godine, a Nikola Lazić na četiri meseca zatvora, takođe, uslovno na tri godine.

Sudija u ovom suđenju, Ana Trifunović, rekla je da su oni izvršili krivično delo učestvovanje u grupi koja čini krivično delo, jer su, tokom protestne šestnje, Brankoviću naneli tešku telesnu povredu. Sudija je takođe upozorila Savatovića da ne sme da napušta kućne prostorije i da ga, ukoliko prekrši tu zabranu, održavanje kazne čeka u „pravom zatvoru“.

U reakciji na ishod prvostepenog sudskog postupka protiv Savatovića, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) izrazila je „zaprepašćenje“. Nezavisno udruženje novinara Srbije je saopštilo da su kazne trojici napadača „očigledan primer odnosa pravosuđa prema ugrožavanju osnovnih ljudskih prava u Srbiji“.

MIŠLJENJE?: Ražnatovićeva, kao bivši direktor „Obilića“ sigurno zna da se za komentarisanje sudskih odluka u fudbalu dobija minimum žuti karton. Fudbal je, međutim, drugačiji od utakmica u kojima kažnjavaju i sude pravi, nezavisni, institucionalizovani, a i skoro reformisani sudovi.

Kao što za „udri, udri novinara“ niko nije kažnjen ni upozorenjem sudije, a kamoli kartonom, suspenzijom ili prekidom utakmice, tako se bez kazni za komentarisanje suđenja i presuda provlače i „drznici“ na Internetu.

Čitaoci „Vremena“ koji ne znaju šta da misle o dve pomenute presude, mogu pogledati šta drugi građani na to kažu pretražujući usijani Internet. Za presudu napadaču na snimatelja preporučujemo komentare sa sajta B92 (www.b92.net). Za Cecu kliknite bilo gde. Mišljenje vam ne gine, a drskost – po ličnom doživljaju.