FOTOGALERIJA: Putin u Beogradu

Predsednik ruske vlade Vladimir Putin je u sredu 23. marta u 11.45 predsedničkim avionom „iljušin il-96“,stigao u jednodnevnu zvaničnu posetu Beogradu. Na aerodromu Nikola Tesla dočekao ga je srpski premijer Mirko Cvetković. Uoči sletanja i poletanja aviona ruskog premijera, vazdušni prostor Srbije bio je zatvoren. Na ruti kretanja kolone s ruskim premijerom koji se vozio luksuznim „zilom 41052“, uspostavljene su stroge mere bezbednosti, slične onima u vreme posete američkog potpredsednika Džoa Bajdena i američke državne sekretarke Hilari Klinton. Posetu obezbeđuje oko 5.000 ljudi. Maksimalne mere bezbednosti predviđene su i na stadionu Crvene Zvezde, gde će u 18 sati ruski premijer gledati prijateljsku utakmicu mladih fudbalera Zenita iz Sankt Peterburga i Crvene zvezde.

Kad je Putin stigao u Beograd, pred Palatom Srbija spontano okupljena grupa građana je pokušavala da ga vidi. Državne počasti ukazane su mu na platou pred Palatom Srbija, gde ga je dočekao predsednik Srbije Boris Tadić, a odmah potom počeli su razgovori Tadića i Putina u četiri oka. Rusko-srpski razgovori u Beogradu vode se o ekonomskoj saradnji, posebno o gasovodu Južni tok. Sa Putinom su u Beograd došli i šef „Gasproma“ Aleksej Miler, ministar energetike Sergej Šmatko, ministar transporta Igor Levitin, kao i ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu. Putin je boraveći u Sloveniji dan pre posete Srbije izjavio da će magistralni gasovod Južni tok biti izgrađen, da će uskoro Turskoj kroz čiju pomorsku privrednu zonu gasovod prolazi uskoro biti dostavljene ekspertske ekološke studije i da očekuje da će Turska uskoro dati saglasnost.. U beogradskom hotelu „Hajat“, održava se prezentacija projekta gasovoda, vrednog 15 i po milijardi evra čiji kapacitet iznosi 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Najavljuje se da bi gradnja mogla da počne 2013, a prve isporuke gasa kroz taj gasovod da krenu do kraja 2015. godine.

Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin, uoči dolaska Putina, rekao je da su i Srbija i Rusija zainteresovane za zajedničke infrastrukturne projekte, o kojima će biti razgovora tokom posete. Očekuje se da će biti potpisan ekonomski sporazum Srbije i Rusije. Rusija je prevashodno zainteresovana za jačanje saradnje u oblasti energetike. Sa Putinom je došlo stotinak ruskih privrednika, koji su zainteresovani za projekte u srpskoj železnici, poljoprivredi, bankarstvu.

Programski veoma ispunjen dan Putinove posete Beogradu sudeći po

izjavama posle višečasovnih razgovora obeležava jačanje rusko-srpske

saradnje. Predsednik Tadić, koji je s Putinom razgovarao sat duže

od planiranih 45 minuta, izjavio je da u ekonomskoj saradnji Srbije i

Rusije nema granica. Razgovor delegacija dve vlade, sa Mirkom

Cvetkovićem i Vladimirom Putinom na čelu, koji se ticao konkretnih

poslova trajao je nekoliko sati. Ruski premijer se u Skupštini Srbije

sreo sa predsednicom parlamenta Slavicom Đukić-Dejanović i sa šefovima

poslaničkih grupa uz razmenu ne samo kurtoaznih političkih poruka. Uz

već pomenuti nagoveštaj o mogućem angažovanju srpskih građevinara u

Sočiju, za srpsku stranu može biti važna izjava ruskog ministra za

saobraćaj Igora Levitina da će Rusija odobriti Srbiji kredit od 200

miliona dolara za modernizaciju železnice. Po rečima predsednika

Srbije Tadića dogovoreno je da 800 miliona dolara ruskog kredita

Srbiji bude realizovano fazno u narednom periodu kroz ruske

investicije, ali da je važno da za to budu stvoreni neophodni uslovi.

Rusi nagoveštavaju da su voljni da otvore kreditne linije kada vide

programe i studije izvodljivosti. Ostaje da se vidi zašto ti projekti

nisu na stolu čak godinu dana posle načelnog odobravanja kredita.

Putinova izjava da Rusiju ne zabrinjava težnja Srbije da postane

članica Unije ovde je dobrodošla. Da to nije beskonfliktno pitanje

govori njegova sledeća rečenica:

„Pažljivo ćemo pratiti i zajedno raditi da evropska integracija ne bi

izazvala štetu po rusko-srpske odnose.“ Najaktuelnije od tih pitanja

je verovatno energetsko, a srpsko viđenje tog problema definisao je

predsednik Tadić sledećom rečenicom:

„Ne vidim mogućnost da EU reši energetske potrebe bez partnerstva sa

Rusijom, a Srbija će biti deo tog aranžmana“.

U tom kontekstu je važan deo razgovora bio posvećen izgradnji gasovoda

„Južni tok“. Predsednik Tadić je uz konstataciju da je investicija

„Gasproma“ u Naftnu industriju Srbije dala rezultate jer je ta

kompanija ostvarila profit, dodao i da su obe zemlje zainteresovane za

nastup NIS-a na regionalnim tržištima. Srpska strana očekuje u

budućnosti i investicije u Rafineriju Pančevo.

Putin je u razgovoru sa šefovima poslaničkih grupa srpskog parlamenta

dodirnuo i još jedno potencijalno škakljivo pitanje NATO: rekao je da

građani Srbije i njena politička elita sami određuju put kojim će

Srbija da ide i da se Rusija u to neće mešati, ali da bi širenje NATO

ka njenim granicama stvorilo osećaj ugroženosti u Rusiji.

Što se političkih pitanja tiče za Srbiju može biti važno to što je

Putin obećao nastavak podrške Srbiji u vezi Kosova, rekavši da je

Rusija ne samo bila nego i da ostaje saveznik Srbije kada je reč o

Kosovu i Metohiji i ponovio je da Moskva polazi od Rezolucije SB UN

1244 i da će tako postupiti i dalje, jer tu rezoluciju niko nije

ukinuo.

Putin je podržao dijalog Beograda i Prištine koji je vezao za

autonomnu odluku Srbije. Predsednik Boris Tadić je otvorio pitanje

podrške inicijativi Srbije u Savetu bezbednosti UN da nezavisni

tužilac ispita navode iz izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim

organima na Kosovu i u Albaniji.

Posle izražavanja zabrinutosti za stanje u Libiji i apela (Tadić) da

se što pre prekinu ratna dejstva i pristupi mirnom rešavanju konflikta

u Libiji, uspostavljanju mira i vladavine prava“, bila je zanimljiva

Putinova konstatacija data u predvečerje godišnjice početka NATO

bombardovanja Srbije 24. marta 1999: „Ne mislim da treba da stavljamo

u istu ravan Srbiju i Libiju, ali me brine lakoća kojom se pribegava

sili u rešavanju međunarodnih problema.“

U kurtoaznom delu posete Putinu je obasut simboličnim poklonima:

knjiga „Srbija od zlata jabuka“ na ruskom jeziku, uz podsećanje da je

on počasni građanin u 11 srpskih gradova; novi dres Crvene zvezde sa

brojem jedan; replika pehara Kupa evropskih šampiona (koji je Zvezda

osvojila pre 20 godina na stadionu „Sveti Nikola“ u Bariju); kopija

freske Belog anđela iz srednjovekovnog manastira Mileševa. Izliv tog

raspoloženja se video kada su premijeri Putin i Cvetković u 19.33 ušli

u svečanu ložu na Marakani gde su igrali mladi timovi „Zvezde“ i

petrogradskog „Zenita“. Utakmica je nakratko prekinuta, a oko 25000

gledalaca te egzibicione utakmice mladih timova je ruskog premijera

pozdravilo dugim ovacijama, bakljadom na „severu“, pesmom „Kaljinka“ i

skandiranjem „Vladimir Putin, Vladimir Putin“.