Intervju: Goran Ješić
Sva vlast u rukama vojske. U Kairu oduševljenje demonstranata
13. februar 2011.
Egipatska zimska revolucija ulazi u fazu privremenog mekog vojnog puča, dok se najavljuju slobodni izbori za šest meseci.
Egipatski Visoki vojni savet je u nedelju 13. februara suspendovao ustav, raspustio oba doma egipatskog parlamenta i najavila izbore za pola godine. Vojska je pokušala da ukloni demonstrante i njihove šatore sa trga Tahrir u centru Kaira, kultno mesto opozicionog okupljanja u prethodne tri nedelje, a tvrdo krilo demonstranata se tome suprotstavilo. Napetost je naročito porasla kada se na trgu pojavila egipatska policija, koja se kasnije povukla sa trga. Vojnici, volonteri i gradska čistoća su potom uklonili ostatke opozicionog tronedeljnog logora.
Jedna grupa je ostala na ostrvu na centru tog trga koji je ipak otvoren za saobraćaj. Jedan od opozicionih lidera Ajman Nur, koji je izazvao Mubaraka na prethodnim izborima 2005, opisao je korake vojnog vrha kao „pobedu revolucije“. Neki opozicionari, naročito oni mlađi, sumnjaju, međutim, da će biti isključeni iz aktivnosti za pripremu novog ustava i novih izbora, odnosno da će biti izigrani od strane vojnog vrha, pa pozivaju pristalice da ostanu na ulici radi pritiska na vojne vlasti.
Vojni vrh, koji izjavljuje da će vladati Egiptom u prelaznom periodu, a najduže šest meseci, u međuvremenu je formirao komitet koji treba da izradi nacrt novog ustava i da ga iznese na referendum. U raspuštenom parlamentu je dominirala Nacionalna demokratska partija bivšeg predsednika Hosnija Mubaraka na osnovu izbora iz decembra 2010. čiju legitimnost osporava egipatska opozicija, kao i posmatrači iz SAD i EU. Vojni vrh će vladati dekretima koji će imati zakonsku snagu. U prvim kominikejima on potvrđuje da ostaje na snazi mirovni ugovor sa Egiptom iz 1979. što je odmah pozdravio američki ambasador Obama.
Raspuštanjem parlamenta i najavom novih parlamentarnih izbora vojni vrh je izašao u susret zahtevu opozicije, ali nije uvažio njen zahtev da se ukine vanredno stanje.
Vojska nije prihvatila ni zahtev opozicije da se formira prelazna vlada u koju bi bili uključeni i njeni predstavnici. Premijer Ahmed Šafik, koga je u januaru postavio Mubarak, će nastaviti da radi šest meseci, odnosno do održavanja izbora i do formiranja novog kabineta. Mada su opozicioni lideri najavili da će izneti svoje predloge za sastav tranzicione vlade u nedelju, otkazali su konferenciju za štampu.
Vlasti su u međuvremenu zabranile kretanje i izlazak iz zemlje trojici visokih zvaničnika, i pokrenule istragu protiv bivšeg premijera Ameda Nazifa, bivšeg ministra unutrašnjih poslova Habiba al-Adlija i ministra za informacije Anasa al-Fekija. Vlada objavljuje i da je iz egipatskog muzeja na tom trgu ukradeno 18 eksponata – uključujući i jednu statuetu Tutankamona.
Premijer Šafik je saopštio da je glavni cilj vlade da uspostavi red u zemlji i da život u Egiptu vrati u normalu.
10. februar
Svetskim medijima se u četvrtak ponovo proširila vest da predsednik Egipta Hosni Mubarak konačno silazi s vlasti posle sedamnaest dana protesta protiv njega.
Nije sišao i egipatska saga se nastavlja: Mubarak je u TV obraćanju naciji, uživo iz predsedničke palate, saopštio u četvrtak 10. februara kasno uveče da će predati deo svoje izvršne vlasti nedavno imenovanom potpredsedniku Omaru Sulejmanu, ali da neće sići s vlasti do predsedničkih izbora u Egiptu u septembru 2011. Omar Sulejman se obratio naciji posle Mubaraka rekavši da su počele promene koje je tražio pokret mladih od 25. januara, te da su otvorena vrata za dijalog. Rekao je da će obezbediti i tranziciju vlasti i tekovine «revolucije mladih ljudi» koje je pozvao da ne slušaju savete satelitskih država i njihovih medija, što je bila aluzija na Al Džeziru i da se vrate kući, što je rekao i nedelju dana ranije. Sulejman je tada izjavio da se nered u Egiptu ne može još dugo tolerisati, a da egipatska vlada neće oterati demonstrante s trga Tahrir, ali da će ih zamoliti da odu.
Mubarak je u svom govoru rekao da mu kao predsedniku nije neprijatno da čuje glas protesta mladih Egipćana, ali da nije voljan da sluša diktat spolja.
Kaže da je spreman da uvaži zahteve mladih ljudi za promenama, ali da oni treba da budu realizovani u dijalogu u okviru egipatskog ustava u preciznom vremenskom okviru. Najavio je zatim promenu ustava koju treba da definiše komisija u koju bi ušli predstavnici vlasti i opozicije, kao i ugledni pravnici. Promene treba da obezbede ravnotežu između zaštite ljudskih prava i otklanjanje opasnosti od terorizma. Kaže da će vanredno stanje biti povučeno kad situacija bude stabilna.
11. februar
Hosni Mubarak više nije predsednik Egipta, izjavio je u TV obraćanju petak popodne njegov zamenik Omar Sulajman kome je Mubarak dan ranije predao većinu predsedničkih ovlašćenja, što su demonstranti dočekali s velikim nezadovoljstvom.
Sulejman je saopštio da je Mubarak predao vlast Vrhovnom savetu oružanih snaga i da je vlast u potpunosti u rukama vojske. Demonstranti se vesele zajedno s vojnicima na ulicama Kaira. Mubarak je pre toga napustio Kaira i s porodicom otišao u Šarm el Šeik.
Egipatski vojni vrh izdao je potom saopštenje u kome, kako primećuje Njujork Tams, dominira komandni ton i u kome se kaže da je Mubarak preneo odgovornost za upravljanje zemljom na Visoki vojni savet, obećava se da će biti sproveden niz ustavnih reformi. Vojska u izjavi aludira i na to da su predsednička egzekutivna ovlašćenja preneta na potpredsednika Sulejmanija i sugeriše je da će vojska nadgledati sprovođenje reformi.
Najavio je istragu o uzrocima smrti oko 300 ljudi tokom demonstracija, rekavši da oni nisu dati uzalud.
Pre toga komandant egipatske vojske se obratio demonstrantima na trgu Tahrir u Kairu, vojska je objavila „prvo saopštenje Vrhovnog saveta odbrane oružanih snaga» na državnoj televiziji da će preduzeti mere radi odbrane domovine i dostignuća i težnje velikog egipatskog naroda i uvažiti zahteve demonstranata. Iz činjenice da je taj Savet saopštio da ostaje u stalnom zasedanju i da njime nije predsedavao predsednik Mubarak neki od analitičara su izvlačili zaključak da je vojska zapravo preuzela vlast u svoje ruke.
Da je Mubarak podneo ostavku i otišao s vlasti, što je tražila opozicija u demonstracijama koje su do tog trenutka trajale sedamnaest dana, dužnost predsednika bi po odredbama egipatskog ustava automatski prešla na malo uticajnog predsednika donjeg doma egipatskog parlamenta.
Pre obraćanja naciji Mubarak je razgovarao s novoizabranim premijerom Ahmedom Šafikom, i Omarom Suljemanom o tranzicionom aranžmanu. Dok se čekalo šta će Mubarak reći u svom govoru u globalnim TV mrežama se vrtela najava da će se Mubarak povući s vlasti, takve najave su iznosili i pojedini američki političari pa i visoki funkcioneri CIA. Kontradiktorna saopštenja vojske i civilnih vlasti su stvarale utisak konfuzije kad je u pitanju način na koji se događaji razvijaju. Bilo je nagađanja i da je vlast preuzela egipatska vojska. Naročitu pažnju privuklo je to što se načelnik egipatskog generalštaba Sami Anan s telohraniteljima pojavio na trgu Tahrir, gde je davao obećanja da će vojska štiti njihove zahteve dok su demonstranti skandirali „Civilna! Civilna (vlada)!“
I general Hasan al-Ruini, komandant kairskog vojnog područja se, takođe s telohraniteljima, pojavio na trgu Tahrir i rekao demonstrantima: „Svi vaši zahtevi će biti ispunjeni danas!» U masi demonstranata neki su podizali dva prsta u znaku slova V, a neki su uzvikivali «Alahu akbar!» Egipatski ministar za informacije Anas El Feki je pre Mubarakovog govora negirao da će on sići s vlasti, iznoseći pretpostavku da će on preneti svoje izvršne dužnosti, ali da će zadržati ceremonijalnu vlasti. Niko mu nije verovao.
Masa ljudi na trgu Tahrir koja je čekala Mubarakovo obraćanje u festivalskom raspoloženju, pevala i igrala, a kraj njegovog govora u četvrtak oko ponoći, propratila je protestima, uzvicima da je vlast Mubaraka nelegitimna, i pozivima na novi miting sutradan, u petak, na dan molitve, kada su protesti u Kairu najžešći i najveći. Deo demonstranata je u noći krenuo ka predsedničkoj palati, prilično udaljenoj od tog trga, a druga grupa je krenula ka egipatskoj državnoj televiziji. Prema izveštajima agencija, predsednička palata i televizija su okružene vojskom i tenkovima…
Prema dokumentu kojim je 11. februara 2011. Predsednik Hosni Mubarak podneo ostavku i preneo vlast da Vrhovni savet oružanih snaga u prvi plan je izbio ministar odbrane feldmaršal Mohamed Husein Tantavi koji se nalazi na čelu tog saveta, koji će od 11. februara 2011. vladati Egiptom zajedno sa Vrhovnim ustavnim sudom Egipta.
Feldmaršal Tantavi ima 75 godina, a ranije je pominjan i kao eventualni kandidat vojske za predsednički položaj. Vašington ga navodno smatra ključnom figurom u egipatskoj administraciji koja bi mogla da nasledi Mubaraka. Obišao je Trg Tahrir dan pre Mubarakovog odlaska i pozvao demonstrante da se raziđu.
Mohamed Husein Tantaivi Soliman, rođen 1935, oficirski čin je stekao 1956, služio je u pešadiji, učestvovao u ratovima 1956, 1967. i 1973. Odlikovan je 23 puta, po jedanput u Kuvajtu i u Saudi Arabiji. Bio je vojni ataše u Pakistanu. On je prvi Egipćanin koji je dobio čin feldmaršala posle 1989. U prvom američkom ratu protiv Iraka učestvovao na strani Amerikanaca i njihovih saveznika. Neki ga smatraju kandidatom egipatske vojske za predsedničke izbore 2011. U egipatskoj vladi, formiranoj 31. januara 2011, pored portfelja ministra odbrane i vojne proizvodnje dobio je i mesto potpredsednika vlade. Tantavi je bio i komandant Predsedničke garde, i glavnokomandujući egipatskih oržanih snaga.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
