Intervju: Goran Ješić
Deca oduzeta od roditelja zbog fotografija na kojima se vide gola u kadi
Imate li sliku vlastitog deteta kako se golo igra na plaži ili brčka u kadi? Ako imate, pročitajte sledeću priču, i pripazite, sumnjivi ste. A ako kojim slučajem imate sopstvenu takvu sliku kad ste se igrali u pesku, sumnjivi su možda vaši roditelji.
Sud u Kaliforniji odlučio je 23. decembra da razdvoji i smesti u različite porodice osmogodišnjeg D i petogodišnju N, koji su pre šest meseci oduzeti roditeljima Vuku i Verici Nastić. Sudija je time prihvatio predlog američke Agencije za zaštitu dece da se na taj način spreči da dečak utiče na svoju sestru i tako joj nametne da ne optuži roditelje za zlostavljanje nasuprot njene volje. Majci je zabranio da se viđa sa decom, s obrazloženjem da je morala da zna da otac zlostavlja decu. Lis „Blic“ koji o tome izveštava, piše da je sledeće suđenje zakazano za 26. januar. Nastići tvrde da su deca pod konstantnim pritiskom i da se njihovim izjavama manipuliše i da do sada nije prezentovan nijedan dokaz koji bi ih optužio. Do sada su deca živela u hraniteljskoj porodici iz Meksika, a novom odlukom suda smeštena su u dve arapske porodice. Nastići su tražili da u međuvremenu deca budu smeštena u neku od srpskih ili grčkih porodica.
Zaštitnik građana Saša Janković je za «Press» izjavio da Konzulat Srbije u SAD može i treba da se zalaže za prava svih svojih građana i da veruje da su njegovi pripadnici uradili sve što su mogli, ali da on sam zasad ne može ništa da komentariše o tom slučaju jer nema zvanične podatke, te da će se oglasiti kad bude bio upućen u pravna dokumenta. Dodao je da mu je teško da poveruje da se uopšte dešavaju takve stvari.
Vuk Nastić, rođen u Beogradu, 1973. godine, ekonomski analitičar u Staktonu u Kaliforniji, koji je iz Srbije otišao u Alabamu 1991. tamo završio školu i magistrirao, odneo je prošlog juna svoj laptop u servis. Serviser je na računaru pronašao porodične fotografije, među kojima je bilo dvadesetak na kojima se vide Vukova naga deca u kadi, osmogodišnji sin D. i petogodišnja ćerka N. i vlastima prijavio zloupotrebu dece.
Vuk Nastić je u firmi u kojoj radi sledećih dana dobio otkaz, uz obrazloženje da je zloupotrebio službeni kompjuter.
Potom su u njegovu kuću upali policajci i uhapsili Vuka i njegovu suprugu Vericu (rođenu 1961. u Gornjem Milanovcu) pod sumnjom da su širili dečju pornografiju i seksualno zlostavljali sopstvenu decu. Roditeljima su stavili lisice, a decu odveli u prihvatilište. Vuk je odmah oslobođen uz kauciju od 18.000 dolara, a Verica posle šest dana. Počela je kafkijanska pravna bitka tokom koje su Nastići, na savet advokata pristali su na nagodbu – da priznaju da nisu dovoljno brinuli o deci, a da za uzvrat budu odbačene optužbe za seksualnu zloupotrebu dece i za širenje dečje pornografije. (possess obscene matter of minor in sexual act, use underage person for obscene matter, po odredbama 311.11a i 311.4c zakona koji se zove „Megan’s Law“ prema otetoj devojčici koja je zlostavljana i ubijena pre nekoliko godina).
Međutim američka Agencija za zaštitu dece (CPA) je 6. juna 2010. optužila Vuka i Vericu za nepropisnu brigu o deci i seksualno zlostavljanje. Deca su oduzeta zakonitim roditeljima i odvedena kod hraniteljske meksičke porodice, uz zabranu roditeljima da ih viđaju, bez obzira što je tu bila njihova baka, majka Vuka Nastića koja im je došla u posetu. Iz te Agencije tvrde da je petogodišnja devojčica u međuvremenu izjavila kako ju je otac dodirivao. Otac tvrdi da je devojčica navedena da da takav odgovor i da se na videosnimku vidi da se igrala tokom ispitivanja i da nije razumela šta je zapravo pitaju, da je on svoju decu kupao, da su mu skakala po glavi i da ih je pri tom naravno dodirivao. Vukov otac Slobodan pominje i da su njegov sin i snaja mnogo voleli svoju decu i zbog toga što je snaja prvo dete dobila u 42 godini života.
Iz CPA tvrde da su na Nastićevom kompjuteru našli još 45 fotografija i prete proširivanjem optužnice. Advokati su Nastićima navodno, čak savetovali i da se razvedu da bi majka eventualno stekla pravo da dobije decu.
Srpski konzul u Čikagu Desko Nikitović je, prema medijskim izveštajima, pokušao da interveniše i više puta je komunicirao sa CPA, žaleći se da je porodica Nastić izložena diskriminaciji i da je administracija decu zapravo otela roditeljima. Zbog toga se Agencija za zaštitu dece žalila Stejt departmentu smatrajući da Konzulat Srbije na njih vrši pritisak. Porodica Nastić se obratila i srpskim psiholozima: Žarku Trebješaninu, Zoranu Milivojeviću i Žarku Koraću i ovi su, prema izveštajima medija potpisali pismo američkim vlastima u kome ukazuju na to da su Nastići možda žrtve kulturnih razlika, pošto se u Srbiji slikanje sopstvene sitne gole dece ne smatra moralno nedopustivim.
Kulturne razlike kao faktor teških nesporazuma, bile su vidljive i kod nekih naših gastarbajterskih porodica ranih sedamdesetih, naročito u Švedskoj. Neki od naših gastarbajtera zapalih u slične neprilike su svoju nemoćnu borbu sa sistemom za sopstvenu decu završavali u psihijatrijskim klinikama.
Nastići su se obratili i medijima na srpskom jeziku kojima su dali i porodične fotografije na kojima su oni s decom u idiličnim scenama.
O ovom slučaju izveštava nekoliko elektronskih i štampanih medija: B92, Vesti, Press online, Srbijanet, a njihove verzije se ne razlikuju u detaljima. Reakcije čitalaca su prilično burne. Ima i poziva državnim organima da aktivnije pomognu ovim svojim građanima u dijaspori, uz podsećanje da je država pomogla u mnogo spornijem slučaju Miladina Kovačevića. Ako su izveštaji ovih medija tačni, porodica Nastić šest meseci vodi kafkijansku borbu za svoju decu.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
